Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У посјетама је и жупник из недалеког села. Још ми лежи у ушима слатка, смоласто удворна интонација његовог гласа, која се нарочито испољавала кад је говорио с дједом: у свакој његовој ријечи била је присутна тежња да
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ил да! Ох, да; да! не! Мене је још једино, гле, страх.“ Рима је одвећ слаба да суспрегне оволики притисак јаких интонација у само једном стиховном ретку, који је уз то необично дуг, па стога, као што је познато, умањује њено дејство.
У стиху иначе постоји једна апелативна интонација, реторски подигнут тон и једна, чини се, злоупотребљена, ако не и дрска метафора: укрштање откуцавања песме на писаћој
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Модалност им је велика, што се види по учесталости модалних речи („ко зна”, „богзна”, „ можда”, „забога”); интонација узима маха, мобилнија је, са јачим контрастирањем, са осетно убрзанијим говорним темпом; најзад, као да се чује и глас
Ако се сада један поред другога метну два случаја у којима је поредак речи хијастичан, осетиће се како интонација једном опада, док се други пут пење идући према крају: „Дај сестри своју свеску“, „Свеску своју сестри дај”.
Особито се интонација не може слободно кретати, него се - једном више, други пут мање - саображава са захтевима метра: са дужином стиха,
А будући да је интонација доста тесно повезана с редом речи, иста се ограничења преносе и на њега, односно уопште на синтаксички поредак.
Очигледно је, дакле, да су ред речи и интонација потчињени метричкој схеми и у служби су конституисања ритмичког низа. Сем тога, ако се у стиху обичан поредак „пуну
чим се синтаксички склопови почну расклапати као у досад показаним примерима, неизбежно се дезаутоматизује и активира интонација: појављују се, видели смо, нове паузе, мења се размештај експираторног притиска, тон се у већем степену диже и пада.
Ефекат је доста јак. Има, међутим, још једна ствар коју не би требало мимоићи. Појачана ритмичност и активирана интонација преузимају у реченици Милоша Црњанског већу организациону улогу него што је обично имају.
“ 321 Готово изједно смењивање реченичних интонација које су, мање или више, ритмичким рашчлањавањем заталасане тексту даје особиту каквоћу.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Црњански је затим ритмички изменио српски стих: потиснуо је метар, а већу улогу добиле су интонација и синтакса. ритмички преуређена реченица пренета је из стиха у прозу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Код куће, нарочито док разгледају грчке новине, Грци су врло живи, устају, седају, са серијом интонација изговарају понеку реч и пет пута узастопно.