Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
исплутао у свијест Цонцерт цхампêтре; стално сам чуо из једне ћелије са дна себе, с неотупљеном оштрицом и прецизношћу интонације, онај дједов немоћни „... види се оно Цонцерт цхампêтре, али ипак!...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Уживао је у вештини лепог говора и интонације. Мисли су му стално лутале у време пре три хиљаде година, када је Хомер певао, а богови управљали људима и народима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
као ритмички потенцијал у везнику да, то је у Матићевом другом стиху практично показано као тројно пењање декларативне интонације: да остаје да недовршена да бајка Овде постоји интонационо понављање, дакле ритмизирано интонационо пењање, а
тон“, изабрани, некако унапред дати облик, који је садржан и утеловљен у раслојавању језичких јединица (од фонеме до интонације, од морфолошке до синтаксичке структуре), издвајању одређених слојева у језичким јединицама.
музика њиховога стиха (његова ритмичкомелодијска страна) тежи да се сведе на активиране и обликоване ритмове и интонације које природнојезички систем, као наша колективна меморија, памти.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сем тога, извесно је да кретање реченичне интонације зависи од снижавања и дизања тона, размештаја експираторног притиска, као и размештаја синтаксичких пауза.
Заправо су то саставни делови интонације. Проистиче, дакле, да су сви примери варирања што смо их навели узајамно повезани с „варирањем” смисла који реченица
варирања што смо их навели узајамно повезани с „варирањем” смисла који реченица носи, али, и са „варирањем” њене интонације.
из разреда обавезних у разред факултативних ослободило је више места за активније укључивање синтаксе и њене интонације у ритмички ток.
и по закону контраста: читалац је контрастно перципира на подлози старе, њему познате, већ аутоматизоване синтаксичке интонације. Ефекат је доста јак. Има, међутим, још једна ствар коју не би требало мимоићи.
Али се зато ипак у њему осећају активиране реченичне интонације, које се не смењују монотоно ни без реда, него се уланчавају у усаглашену, складнију целину, па већ тиме лако и често
Читалац то најпре осећа као музикалност; музикалност једнога високо стилизованог говора. Интонације које су у тексту доведене у предњи план стварају утисак о прози Сеоба као прозрачноме лирском ткању, са тешко