Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
“). Те две кратке речи, с упитном интонацијом, дошле су као контрапункт опојним лирским дужинама, којима се одликује Ћопићева нарација.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Како би авангарда могла да прође без ње? — Откуд ти овде, Ана? — упита ме са интонацијом којом бисте поздравили своју кућну помоћницу да којим чудом сретнете код свог педикера. Откуд ја овде?
Најпре нас је постројила у кухињи: — Свлачите све са себе! — наређује с интонацијом оног генералисимуса који је једанпут, прича мој френд Суле, постројио све своје генерале, или не баш све, само оне
Седам часова, јутро, птичице цвркућу. Звоно: — Дајмивасу! — Тренутак! одговарам с беспрекорном интонацијом најразмаженије београдске секретарице. — Ко га тражи? Директор? Видећу да ли је газда у кабинету, сачекајте...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ко ће разумети женску душу!... После пређе разговор на плату. Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к нему узалуд, али
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Дуги стихови, с успореном таласастом интонацијом, уобличавају јак доживљај не само празног него и зрачног а „безмерног“ простора.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
склопом издвојила и истакла јунакиња (чини се то помоћу синтаксичке фразе „па чак и о њој - Софки”, са узлазном интонацијом ускличне врсте).