Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сви ови проблеми којем је Архимедес решио спадају већ у област више математике, инфинитезималног рачуна, пронађеног тек деветнаест векова доцније, којим је створена општа метода да се такви проблеми реше по једној
Тим рачунским методама, које је Њутн назвао заједничким именом рачуна флуксија, положио је он темеље нашег данашњег инфинитезималног рачуна. Почеци тог рачуна падају већ у године 1665. и 1666, но ти радови Њутнови објављени су тек доцније.
Данас је то питање у толико пречишћено што се они обојица морају сматрати за проналазаче инфинитезималног рачуна. Оригиналност сваког од њих следује из разних полазних положаја са којих су се приближили том проблему.
његове смрти у његовој заоставштини и помоћу те копије могао је касније бити утврђен Њутнов приоритет у проналаску инфинитезималног рачуна. Та Њутнова расправа отштампана је тек 1711 године.
„Неке цепидлаке кажу да то дело Лапласово није ништа друго до одличан превод Њутнових „Принципија“ на језик инфинитезималног рачуна“. „То није потпуно тачно. У Лапласовој „Небеској механици“ има много новога.
Но, с друге стране, не може се порицати да је Њутн био отац те науке“. „Но узмите у обзир да је Њутн био и отац Инфинитезималног рачуна!“, настави учена и борбена госпођа Румфорд нашу полемику. „И у томе имате право госпођо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је, ни мање, ни више, него проблем инфинитезималног рачуна, па би основна мисао коју је Кеплер при решењу тога проблема засновао била и праскозорје више математике, да је
То је био, углавном, класични део инфинитезималног рачуна, алгебарске анализе, аналитичке и пројективне геометрије. Ту није, тако сам расуђивао, мој професор могао ништа