Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
књиге инџијеле; књиге гледе, грозне сузе роне, дахијама овако говоре: „Турци, браћо, све седам дахија, ’вако нама инџијели кажу: кад су ’наке бивале прилике виш’ Србије по небу ведроме, ев’ одонда пет стотин’ година, тад је српско погинуло
Турци, браћо, све седам дахија, тако наши инџијели кажу: да ће ваше куће погорети, ви дахије главе погубити; из огњишта пронић ће вам трава, а мунаре попаст
Тако књиге инџијели кажу“. Кад то чуше сви седам дахија, све дахије ником поникоше, и преда се у земљу поглаше; с књигом не зна нико
хинтови инџијели — свете књиге (Коран) инџил — в. инџијели исе — део истирати — истерати истом — него, само: Истом пошли да се
хинтови инџијели — свете књиге (Коран) инџил — в. инџијели исе — део истирати — истерати истом — него, само: Истом пошли да се љебом ране; тек што: Истом кнеже наредио војску