Употреба речи ипак у књижевним делима

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” То његово слово напомињем вам да се смејете, али ипак од збиље вам препоручујем, да све оно што народ почитује за светињу и ви да почитујете.

у Дренајићу ваљевске нахије, под Медведником, и све је мој отац од наше куће на колима у Београд олово спремао, но ипак су кумпанијама, што су олово копали, плаћали сваку оку 20 пара.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Симица је био веома наиван, али је ипак увиђао шта вреди његово кљусе и таљиге у његовој околини, па није ни марио што му се подсмевају, него је сасвим

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Напред! Али куда, и камо, и зашто? И зар увек исто, и све тако вечно? Па како то ипак боли неизлечно Кад сврши сневање, и празно, и ташто...

Све беше одавна нестало међ нами, И љубав, и мржња. А наше две стране Душе осећаху, ипак, кô у тами: Кипе две-три сузе још неисплакане.

изнад ваше главе, Топлије од гнезда у орла и ласте; Ветар отме грану или влакно траве, А, кô цвет џиновски, оно ипак расте.

А ја ипак не знам за радост и срећу; Ја се бојим твоје подмукле Лепоте, Да освету једном не затражи већу За свирепа права што

Заклањаш ми сунце, а дала си сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сви нестали у те, Као изгубљени звук у долинама.

Тада је осетио колико има страшног бола у томе: не бити као остали, а бити ипак само човек. СУНЦЕ Родио се на Јонском мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова и бледих статуа, и, као галеб,

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Напротив! Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају. Случају? — Јест! Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста!

Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео

Ко, него ти?“ Обично после таквих приповедака ја сам њој давао Касију царицу или Доситијеве Басне, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.

Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко. А ипак ми је, и опет ми је тешко! Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.

— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. — Боље, хвала богу! — рече болесник.

То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе! Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа! Они немају свога болећега, немају... мајке! Али онај, онај човек! Ко је тај човек?

мајке! Али онај, онај човек! Ко је тај човек? Шта ме то толико вуче њему? Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему? Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?

Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе? Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша!

Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! Јаој, та ја њега познајем! То је.. чекај, молим те!... — То је!... Не, не!

То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! Ућутасмо. Али ја њега ипак познајем!

престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све

је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи. Она ће га и усрећити! Ја вам кажем: она ће га усрећити! Бар ја бих с њом био срећан! Још како!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло. Свирац свира тако целе године, а

Али опет се нешто ипак изменило. Изменили се телесно оба попа и обе попадије. Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени

— завршила би шапућући поп Ћириница. Но иако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли да су се они, не дај боже, мрзели.

а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа! Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.

на овом божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати. Навикао се на школу и на учитеља.

Иако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшијском децом као какав невешт педагог. Врло су га често секирала деца из комшилука кад изађе на

— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не дâ на њ. — ’Ајд’-’ајд’! Ја ти ипак кажем да ја добро познајем све те што се тако цифрају... То су тек они, они прави.

исти иако је био од рâне младости код њега, иако је васпитаван цигло у том правцу да буде, такорећи један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто сасвим друго, сасвим супротно. Са годинама се развиле у њему погубне и опаке душевне особине.

Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!

! Тако је! Истина је! Али је и то истина да се много штошта у овом шареном свету и не може да мотивише, — па ипак се догађа. Али лисац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све мотивисано и јасно бити.

Али лисац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све мотивисано и јасно бити. Биће свега доста к’о воде.

Брзо натуче шешир на очи, па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде. — ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

На капију гробљанску не може да се уђе. Ма да је она велика, двокрилна, на свод, увек широм отворена, ипак, кад се уђе, не може од света: жена, деце, слугу, слушкиња које с корпама јела на глави и судовима пића у рукама,

Али их је било много. Сама клисарица ма да је толико година била с њима, свакога познавала, ипак их није знала све. Увек би по неки нов надошао.

Клисарица, ма да је била слободна, ипак ово јој је било најтеже. Ако јој није било ту мужа, она би скупила њих, просјаке, и заједно с њима ишла би и извлачила

Нова је била, тек од скора дошла на гробље. Ма да је била већ стара, усахла, ипак је била некако мека и са још добрим прсима и лицем. Она поче око Таје облетати, а и Таја око ње.

Она поче око Таје облетати, а и Таја око ње. Али ипак Вејка се није надала да ће Таја толико њу, Вејку, да омрзне и отера је, да јој не дâ да спава у његовој соби.

— Нећу код тебе! — једва он промумлао. Истина, видело се како се с муком решио, али је ипак одбио Вејку. Вејка ништа не рекла. Само оставила торбе, скупила се и одвукла до клисарице.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту. Зато се и титрао са судбом својом.

— Шта ће ми тај бекрија и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему. Али, ипак Љуба, ма да је какву наклоност према каквој девојци осећао, кад је дошао до решења, искрено јој је исповедао да је без

Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже. Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се дâ сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.

, место Чекмеџијићево. Отседну у бирцаузу. Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку. Чини се као да је не види. Она га виче. — Господар Чекмеџијић!

па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не може на пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке

Господар Белкић је частан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кћери. Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу.

Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Чекмеџијићеве акције. Чика-Гавра каже на то: „Добро!

Чика-Гавра Љуби све ређа. Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их

би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, тојест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом

Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију. Вино је било врло добро. Све се нуткају, па пију. Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре.

Ако бих те ја јурату дала, Тај јурат је поносито цвеће, Па на тебе ни гледати неће.” Ипак је брала и закитила се, можда ће још до јурата доћи, а засад се мора задовољити са Јефтом Ћирковићем.

Ту су најсрећнији људи о које нема јагме, а богати су, јер се за богатог ипак девојка нађе. Такови већма цене женску него ти размажени као што је Свилокосић.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Па исто онако као што се, после таквог потреса, ни појма нема о ономе што ће да наступи, а ипак се нешто претреса, објашњава и пророкује о грозној појави, тако се и овде живо нешто коментарисало, предвиђало,

— Драги Јуришићу, теби је лако, сам си. — Ником није лако па ни мени, — одговори Јуришић. — Ипак, ипак, замисли ово: двадесет и три дана од кад смо се венчали. — Верујем потпуно.

— Драги Јуришићу, теби је лако, сам си. — Ником није лако па ни мени, — одговори Јуришић. — Ипак, ипак, замисли ово: двадесет и три дана од кад смо се венчали. — Верујем потпуно. — Али мој муж неће ићи, ја му недам.

опојним осећајем он је сањарио како грли, милује и заводи оно лепо и топло тело што се с неким болом подаје, па се ипак смеши и тако смешећи губи постепено свест. Гребен је.

“ Зар је мало забушаната? Ево овде пуна је варош. — Ух, одвратни су ми, стреса се она и јежи. — Па ипак истрчиш по некада на прозор! — Ја? и очигледна лаж се затитра у њеном гласу. Никад! — Јелена, Јелена.

душу, носио оне слутње и све оно тужно искуство у некој мутној нади: да се мрачна пропаст што је пред њим зјапила, ипак некако може избећи...

А после проналазач наглашава како разговор сматра за свршен, али га ипак продужује и једе своју саламу некако огорчено и осветнички, са лицем страшно свирепим.

“ Е па на крају крајева нов човек и неће бити онај неустрашиви победилац зла и неправде, тај ипак позитиван и практичан дух што позива на „дело“ доле Нов човек биће онај спокојни, узвишени, тихи човек поносит

нам се кости превртале, уђите ви, али без оних који нас мрзе“ И тај глас из гроба, пун опомене и пун претње, гура је ипак и обазриво води и мами оним светлим и величанственим врховима на којима се удише најчистији ваздух идеала. Јадница.

Свет је овај пун неке чудне забуне па ипак некога реда. Ето: нема помоћи, нема излаза, нема спасења ван смрти... Остао сам са свим без осећања јаве.

Африка

још Африка, није сасвим, није никако за мога пријатеља, који је познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене ово је ипак оно што нисам никада раније видео и што је блиско ономе о чему сам сањао.

Моли ме за дозволу да баци црнца у воду. Умирујем га, јер у овоме случају то би значило бацити га ајкулама. Црнац ипак срећом чује нашу препирку.

Ове су шуме ипак проходније од оних јучерашњих; лепота њиног растиња је нежнија, више песничка. Између џиновских стабала, која се гуше

Одапињем ипак. Иначе дуж целе реке нигде ни комадића европске одеће, која је тако ретка већ и у Басаму. Становници су, као у кратке

Ове мараме, дивних угаситих, а ипак веселих боја, које топло украшују њину мрку кожу, тако су лаке да њини меки набори стално прате покрет и облик тела.

! Далеко од тога да личи на Париз, мали Монгази је ипак дивно сеоце. Његове нове, чисте колибице обојење су црвеном афричком земљом а на самој средини села једно огромно дрво

Уистину, и поред те смелости, ја ипак несвесно гледам да дерани који лове буду стално на неколико корачаји испред мене.

Нисам могао претпоставити да је земља ипак пуна, не толико рептилија, колико мрава, да су гране високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео

Требало би чекати до сутра. Мој састанак са Вуијеом, пре његовог одласка на плантаже, пропао би. Међутим, шеф села ипак проналази да један богати тамошњи црнац има своју шалупу, којом преноси банане, и да би је можда могао изнајмити.

Друго растиње, које би и поред тога ипак подлегло под тежином, потпомогнуто је од самога грања. Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају

али ја нисам никада престајао осећати њихово присуство у оном комплексу богатства које чини да нам је живот драг. Ипак сам ретко са ким, изузев пре са Дероком и сад са Вуијеом, седео у сумрацима пред пејзажима који би промицали пред нама

Људи ниједног племена немају такву одмереност у опхођењу, такву невезаност и љубазност, а ипак, и поред свега тога, крај све своје питомости (код њих једва да има трагова да су били људождери), Бауле су без

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гледао га је зачуђено. Иако дугих стопа, и ногу, тај човек је стајао пред њим, ипак, врло лако, отмено, и, кад је Гарсули пришао, Павел је брк свој погладио. „Прави лепотан“, помисли Гарсули.

Било их је, на ногама, и са опанцима. Ипак, та линија, на команду, кретала се још, чврста, као неки црвени зид. Иза ње, до на крај плавог видика, било је само

“ Енгелсхофен одмери погледом Грка и рече сухо: „Ја се не сећам тога.“ Енгелсхофен је међутим уживао, ипак, у слици која му се беше ту указала. Та егзерциришта и ти темишварски видици били су део и његовог живота.

Били су као неки разбијени прозор кроз који је он, ипак, могао да сагледа своју прошлост. На та егзерциришта био је дошао као млад официр, а са тих, зелених, утрина треба сад

Њихова судбина била је, после тога, запечаћена. Али, ако их је погодила иста судбина, она ипак није била, за сву четворицу, једнака.

Па ипак, иако га не погледа, сад при растанку, била се сажалила на тог поружњалог, запуштеног, човека. Мислила је, за тренут,

Лице јој је било скамењено од једа. Супружници се ипак пољубише, пред слушкињама – реда ради. Трифун, као у ветар, рече још неколико речи, жени.

Није доказано да је био пијан, па да је тиме омогућио бекство том, славонском, официру. Хусари нису пили, па ипак је дезертер прошао крај њих нечујно.

Истерали су га напоље, уз псовке. Међутим, доцније, Павле је ипак успео да пређе, носећи, онако одрпан, неке бачве, неких турских трговаца, у велике чамце.

Снажан је, храбар, а ипак се креће као нека сен, бојажљиво. Говори, кад хоће, лепо, разборито, а ћути, упорно, и, што каже, испада лудо и

Река се у даљини претварала у светао пут у даљину. Сунце је ипак већ било почело да расипа своје зраке, као муње, на падине у Табану.

Крај све жалости, коју је у себи осећао, он поче да се теши, при првим зрацима Сунца, да ће он, ма како, стићи, ипак, до Бестушева. Стигли су били и гори, пре њега.

Теодосије - ЖИТИЈА

језеро, али се чудио немилосрђу брата Бога ради, да га толиким плачем и мољењем није могао наговорити да дође к њему. Ипак и посланицу и посланика примивши радосно уместо онога који га је послао, веселом душом узвесели му се као пророку

и сви благородни, и сам краљ Радослав молили су га са многим сузама да не одлази од њих, али га нису могли задржати. Ипак, пошто је надом утешио срца њихова да ће се опет вратити к њима, био је од њих отпуштен.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

земље; проучавао сам их; упознао сам сељаке и интелигенцију; живео сам међу њима; пратио њихов друштвени живот. Ипак је овај проблем изузетно тежак, понеки би рекли несавладив. Зар туђа душа није често за нас потпуна загонетка?

Али не примајући ове закључке, а приори и сувише шематизоване, ипак не можемо усвојити, да су антрополошке особине без икаквих утицаја на психичке.

И кад се одбију утицаји географске средине, историјског развитка и утицаји цивилизација, остају ипак међу народима неке психичке разлике за које морамо претпоставити да зависе од њихова етничког састава.

Можда ће се у томе успети развијајући физиолошке и хемијске методе у испитивању људског организма. Изгледа ипак да би резултати ових испитивања били у стању дати обавештења о неким дубљим разликама између народа; бар би могли бити

закарпатске домовине, где су Јужни Словени вероватно чинили једну етничку заједницу још тешњу него што је данашња. Ипак има језичких и етничких разлика између разних јужнословенских група.

је подржавао краљ и политичари и који је популарисан школом и ратовима против Срба, донекле чак и у народним масама. Ипак, по личним проматрањима до којих смо дошли мало пре рата, можемо веровати да мржња против Срба није ухватила дубока

Иако је све што има задруга било заједничко добро свих чланова, ипак она није тип економског комунизма. Када се задруга сувише умножи дели се и сваки члан зна шта му припада као лична

За народну ствар сви подносе највеће жртве. Балкански ратови и Велики рат само су један од многобројних — ипак најстрашнијих — доказа о дубини и племенитости овог националног осећања.

Уроша близу града Петрича, недалеко од Призрена, неки пастир коме су се људи спочетка као лудаку подсмевали. Ипак, поступно обузе неко високо осећање све косовске Србе, обновише манастир и узеше чувати тело свога последњег цара.

Овде је мање говора, мање песама и епских склоности него код чистих динарских људи. Иако активни и смели, код њих ипак има неког уздржавања којим се одликују од становништва панонског типа, каткад врло експанзивног, од далматинских

једне друге особине Шумадинаца: ведрине и веселости, које су се испољавале у току целог XИX века и до наших дана. Ипак је било ступњева у манифестацијама ове веселости.

политике и нарочито спољашње зависи од узрока који често немају везе са политичким особинама једног малог народа. Ипак, ове особине изгледају очигледне, пошто је народ у Србији успео да створи независну државу, да је одржи и увећа и

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

џак само ћути, и на то чича жалостиво закључује: — Еј, Тошо, Тошо, црни друже, зар код толико миша у млину ти ипак изједе моју сланину? Џак Тошо на те ријечи само покајнички мијаукну. Хоп, сад знамо тајну.

Његов мачак чини му се ипак бољи од сваког вира. И што вирови постају дубљи, чича изгледа све тужнији. ДРУГА ГЛАВА Из које се ништа не види, јер

— Та за ту би се цијену добиле, можда, и двије оке проса и још која конопље приде. Безазлени врапци ипак утјешише чича-Тришу цвркућући да је мачак „жив-жив“, а увече припријетише својој дјеци: — Пазите добро, чим видите да

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АЉОША (бранећи се сам од себе): Не могу, не могу! ПАВЛЕ: Послушајте ме ипак, Аљоша! АЉОША: Ја њој писал. ПАВЛЕ: Бар ме данас послушајте, па ако вас не прође то расположење, ако и сутра

ЉУБОМИР (изненађено): Како... Ви патите? ПАВЛЕ (тргне се): Не, не патим... Па ипак, зашто се заваравати, ипак, патња је то! (Потресено.) Младићу, моја жена ме вара!

ЉУБОМИР (изненађено): Како... Ви патите? ПАВЛЕ (тргне се): Не, не патим... Па ипак, зашто се заваравати, ипак, патња је то! (Потресено.) Младићу, моја жена ме вара!

ЉУБОМИР: Па... ипак. Можда све то није тако, можда су вам само зли људи дошапнули ружне ствари! ПАВЛЕ: Да, дошапнули су, то је истина, и

Довољно је већ тежак удар што знам да ме вара! (Бори се.) Па ипак, мучи ме, мучиће ме, мучило би ме кроз живот. Зашто не бих испио до дна чашу горчине која ми је намењена?

? ПАВЛЕ: Отерати жену; осветити се заводнику? Ах, то не! Али шта? Да бих донео одлуку, ваља ми најпре преболети, јер, ипак, ја сам волео ту жену, ваља ми преболети то!

РИНА (љуби га): Но, па онда разведри се. НОВАКОВИЋ: То није ништа, ситница, не вреди ни говора. РИНА: Дакле, ипак нешто? НОВАКОВИЋ: Да, али безначајна ситница. РИНА: Да чујем, хоћу да чујем шта је?

РИНА: Али, забога, Милане! НОВАКОВИЋ: Па да, признајем и сам да је то ситница, али, ипак, непријатно је то свакога јутра подсећати ме на првог мужа. РИНА (грлећи га, слатко се смеје): Боже мој! Боже мој!

(Смеје се.) Детињасто, зар не? НОВАКОВИЋ: Па ипак, годи ми та твоја детињарија. Збогом, душице! РИНА (грлећи га, прати га до врата): Још нешто.

РИНА: Али ви сте тако узбуђени? АНТА: Разуме се да сам узбуђен, бићете и ви узбуђени кад чујете. РИНА: Дакле, ипак се десило нешто, говорите забога! АНА (доноси чашу воде). РИНА (Ани): Удаљите се! АНА (оде).

РИНА: То је моја ствар, господине, и не дозвољавам никоме да улази у оцену... АНТА: Па ипак, погрешили сте. Ето, баш знам један случај са неком Саветом Томић. То је једна честита, али сирота жена.

РИНА: Знала сам да нећеш веровати. да, да, није за веровање, па ипак... можеш мислити колико је то мене узбудило. МИЛЕ: Умири се, Буби; то не може бити истина.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Једна светла метална лопта насупрот другој и ти на једној од њих, или између њих, мали као мрав, а ипак јачи од било чега. Обухватим шаком Рашидин длан.

- Још су ти уста влажна, знаш! - Знам. Ујела си ме. - Ујела? Па то је, ипак, нешто - пришла ми је и уштинула ме, а онда се засмејала и смех јој је у том сутону пуном месечине и лавежа паса личио

Отац је, у сваком случају, имао богатији речник, али је ипак излазило на једно, досадно до лудила. Постојавши неколико минута, изађох напоље, опет звиждучући да бих привукао

кнежева Багрицких, али од Луке Црквењака, па надаље, сви знају да је био коњички капетан, леп у то доба, додуше, али ипак: коњички капетан.

Осетих како ми хладноћа мили низ кичму, а онда одмахнух главом: ипак је бољи план о путовању на острва Јужнога мора.

отац је, као и ми, знао да Влада никада неће постати лекар, али то је било оно што није хтео да призна ни самоме себи. Ипак је, из дна душе, мрзео филм: копродукције посебно, јер је за неку идиотску копродукцијску лимунаду било потребно

Зарекох се да она као неко заљубљен у то фудбалерско копиле неће ни случајно ући у роман. Весна је, ипак, неодољиво куцала на врата тог романа. Претворену у високу црвенокосу музичарку, унео сам је у десету главу књиге.

Убио сам је, ипак. Гурнуо сам је под Оријент-експрес, у ствари, а онда сам почео да је сањам. Била је то сада Весна с дугим пијанистичким

Рашида и ја сигурно не бисмо имали таква лица да смо на њиховом месту. - Ипак ћемо кад почне лето, и ми кренути, Рашида! - рекао сам, а она ме ухвати за руку.

Ми нисмо били глуви, па ипак нас воз то вече замало није прегазио. Био је то један од оних што превозе дрво, угаљ, кречњак, нимало отмен воз, све у

Слободно је могла то и да не каже: срце јој је ударало као добош на пожар, али ја га, ипак, нисам богзна како чуо. Сав најежен мој длан је осећао само тврду бресквицу испод блузе, а ноге су ми се одузимале.

Ја никада и ни у чему нисам сталан, али на неки начин, ипак, свиђало мн се да учим нешто што мрзим из књиге коју је мој претходник мрзео пре мене.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.

Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. Размишља.

Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. — Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.

Једва дочека’. Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно. Одма’ сам познô да је ствар добро испала. Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост.

Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим. Ето, видиш, тако сам ти се ја женио.

Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао.

Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није могао латински разговарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем. Шљахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.

кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини.

Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.

С братом се разговарао као с каквим туђим човеком. Никад се тај с братом пољубио није. Но ипак је био оригиналан човек. Створа је био повисоког. Прав као трска.

Напослетку је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”. Тако спреман крене се. Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио. Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види.

Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. Тек што изусти, али ето Чамче.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Знајући добро да не могу собом понети ствари од стакла, или злата, нити повести краву или теле, они су ипак видели безброј сјајних ствари што су трепериле у ноћи, красне и ванредне.

Населио се у Галцу, терао своје шлепове до Беча, па ипак изгубио све. Земља и његова стока, болест дечија, плач, све је било узалуд.

па да пошље за њим пријаву, написану чистим и оштрим словима, шиљатим као игле, па нек му други онда деру кожу с леђа. Ипак, да би искалио жуч, окрете се, румен и ознојен, под белом периком, официрима, обесивши једну од својих великих

У непрекидној вреви и галами пастира и лађара, у свакодневној граји стоке и говедара, кућа је ипак остајала тиха. Затворена са свих страна, олепљена, имала је свега један улаз, низак и пун голубова, испод греда са

кораку, дрхтали, она прође крај њега, излазећи из лађе, као да хтеде да му покаже како се, мада је тврда као камен, ипак лако вијуга и љуља. Учини му се да никада није овакве жене видео.

Па ипак, после тих мирних дана, под белим облацима багрема, мада он то не примети, поче чинити, у кући братовљевој, зло.

Тај брат, огроман, тежак, у колима, сав у плавом сребру, са белим пером, ипак му је једнако био пред очима. Измучен несаницом и грижом савести, не говорећи ником ни речи, чувајући се да се не ода

Гледала га је модрим очима, хладним и дивним и тада, у којима није било ни трунке жара. Па ипак, Аранђел Исакович је тим више лудео, што је и тада, у том хладном погледу, назирао њену вољу: да све то тако има да

га чека, преваривши је при растанку и осрамотивши је пред целим светом, бојећи се њених суза, дреке и несвестице, чега ипак, при растанку, мора да буде.

Била се скаменила, видевши да ће јој девер провести ноћ у њеној постељи, али је слушкиње ипак отпустила. Обавијајући му главу пешкиром, натопљеним сирћетом, она му на груди, под кошуљу, смести малу икону Св.

Тресла је рукама, бледа у лицу као креч, разрогачених очију и разјапљених уста, из којих ипак нису могле да излете речи.

Као ни његове очи што нису више биле светле. Па ипак, љубоморна и једра, покушала је да га се наљуби што више, да га се наужива, зажмуривши пред јавом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Када то знамо, делује загонетно да, ипак, постоји сразмерно велики број магијских поступака чији је циљ да се осујети могућност зачећа, односно рађања.

Ако трудница ипак мора да се опрости од каквог блиског умрлог сродника, онда она мора имати око прста омотане „црпљене пређе“ (црвени

Ако јој се, због велике жеље за храном и сл., ипак деси да нешто украде, она мора брзо руком да додирне земљу, да би на тај начин избегла, односно неутралисала штетно

стичу психичку сигурност и илузију да чак и у овој кризној, опасној ситуацији, коју реално тешко могу контролисати, ипак могу нешто учинити да очувају и усмере у жељеном правду животни ток свог тек рођеног детета.

Због тога је разумљиво да се сматра да ће дете тих дана рођено бити несрећно и вечито болешљиво. Да би, ипак, упркос томе, било дуговечно и срећно, оно мора сваке године за време некрштених дана носити на себи кошуљу која је на

² Уобичајено је, ипак, да неко из куће (најчешће муж) узме у десну руку суд (боцу или земљану тестију), напуни га водом, обавезно стави у

³⁷ Ипак, и поред сличности, ова два обичаја разликују се како по свом садржају, по начину извођења, тако и по циљу. ПОВОЈНИЦА

Мајка је за то време готово непрестано уз дете, а ако ипак мора некуда да оде послом, онда она нипошто не иде ноћу, јер је дете тада најугроженије.

б) Исцелитељски (терапијски) поступци. Ако упркос свим овим мерама предострожности бабице ипак „заразе“ дете својим додиром, онда се предузимају одређени терапијски поступци да би се дете што пре и што потпуније

не урекло се!“, а често се, пошто се куцне у дрво, каже: „Да не чује зло.“¹⁷¹ Ипак, још је сигурније и боље децу не хвалити и не чудити се њиховој лепоти, како се не би урекла.

“⁵ Најчешће се, ипак, и то у разним крајевима, пупак развезује управо у седмој години. У Босанској крајини „завеже мати или бабица

И ако се и друга шарена вуна узгред даровала, ипак је штап издалека, гледајући црвено одсјајивао. Овај шарени штап свуда се зове момчаник.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Неки романи подсећају на наш сопствени живот. Многи јунаци веома личе на нас саме. Али, после читања, на врху језика ипак остане неизговорена најважнија од свих прича – наша сопствена!

Каже да су Черкези ипак најгори. Они су улазили са коњима. Е, па, баш сам чекао да Божић-Бата убаци било шта под бадњак (јер, био је Бадњак)

« Сипи пролећна киша, па нам се низ лице слива црвена боја креп-папира. Ипак, поносни смо јер чујемо из кутије како нам изнад глава грме »чувари нашег слободног плавог неба«.

Патили смо обоје. Последњи пут видех је како једе пон-чипс у »Доручку код Тифанија« Помислих да је ипак добро што нисмо отишли предалеко са нашом везом. Ја сам био у најбољим годинама, а она је већ лагано венула.

Јад и беда — што се лепо видело и по нашој одећи, а нарочито по панталонама усјајених турева и просењених колена. А, ипак, сањали смо Европу!

Заузврат, Вери је пријало да сваке ноћи, у једном досадном, провинцијском граду, седи окружена са каквих-таквих, али, ипак, брбљивих младића, као једина дама у друштву. Пратили смо је сви заједно до куће, а онда одлазили на спавање.

Била је бледа. Видело се по подочњацима да је плакала, а ипак се смешила док је седела на свом картонском коферу чекајући да воз крене.

Кад наиђемо на прљаву хартију —ја покушам да је склоним ногом у страну само да је успели момци не примете, али они је ипак примете и само се смешкају. Онако, као кроз изврнут двоглед, наопачке.

ту, а не негде горе у копну, где је сада прашњаво и знојаво, улице пусте, а свет куња иза спуштених ролетни, добро је, ипак је добро што сам овде!

Презирем их, а опет сам непрестано с њима«, мислио је, »али бар су учтиви, а то је ипак нешто, свеједно што иза њиховог кежења нема ничега сем пусте земље господина Томаса Стернса Елиота.

Нисмо куповали нови акумулатор јер смо се некако ипак надали да ће се стари једанпут напунити и повратити изгубљену снагу, и тако су пролазили дани и недеље тог срећног

— најбезначајнијег од свих безначајних статиста на свету, који се и поред свог бедног положаја у животу и на позорници ипак самоуверено смешио као да је најважнији у целој представи — центар драме и свемира, града и уметности.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— прекиде га Ивановић, смијући се презриво, и отиде кући. Остали бјеху задовољни предомишљајем контовим. Он, ипак љут на Ивановића и на све што се десило, искали се на њима: — Све је отишло ђавољијем трагом откад нас не покрива

жалост и наша, да, као што нам се не би досадило уз тебе се веселити, тако нам није дојадило ни уз тебе туговати, а ипак се, ево, договорисмо да те молимо да прекинеш коротовање, а то баш највише тебе ради.

не бјеше јаснији однос владичин према народу, иако разабра да је несређеност у земљи гора него што дотле замишљаше, ипак осјећаше да је тај народ прожет здравијем, великим нагоном, који ће га довести до величине.

Још му очевидно бјеше, да то Стево не прича први пут, да је и онај мали Шуто више пута то слушао, па ипак сви слушају с напрегнутом пажњом!

Пушка се слабо чула, но је све јатаган радио. Срећом њиховом бјеше им слободна позадина, те, иако помало, ипак могаху узмицати. Тако смо их убијали до ноћи.

Иако је спавао у један душак најмање пет-шест часова, ипак осјећаше да је неодморен. По глави му се врзијаху трагови од чуднијех, неугоднијех снова.

— Чудне ствари! — рече Јанко. — А послије тога ипак владика остаде вјеран Русији? — Остаде, разумије се! — рече Крцун. — Образ не дâ друкчије, наша је вјера!

— Да. Мило ми је што тако лијепо говорите српски! Чуо сам да сте живјели међу Граничарима, али ипак то је превелики успјех! — Двије пуне године нијесам готово ни говорио другим језиком, а матерински ми је чешки!

Да бјеше Јанко најприје к њему зашао, тај лични и питоми човјек учинио би на њега јачи утисак, али се ипак губио према средњем брату.

иако су помишљали да мали зна као и они сва чудеса, које је владика починио и која су се по народу разгласила, ипак му их стадоше причати, што који: — Кад је оно владика ходио у Котор, на станак бијесном француском ђенералу Мрмоњи,

Дакле, иако углавном по чувењу, знам шта је с вама било и шта сте наумили, ипак ће добро бити да то од вас чујем. Јанко му исприча цијелу своју прошлост, па заврши: — Моја је намјера да останем у

За тренутак посумља да је ишта истинито у Станину причању, да су то била њена празна нагађања, али се ипак примаче кћери, поднесе јој лице у лице, очи у очи и изрече лагано, одмјерајући сваку ријеч: — Мени се чини...

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

говорити; од свих вундеркинда није остала ни страница која би се могла мерити са једном једином Флоберовом, а Рембо, ипак, није био дете.

И поред начелног ограђивања од педагошке злоупотребе уметничких дела, књижевна уметност се, ипак, своди на њену васпитну употребљивост.

Постоје, ипак, поједина дела која су подстицај за свој поједностављен састав нашла у себи, која су таква каква су по извесној

Недоумице о пореклу и значају дечје књижевности јављају се због преплитања њених функција, побуда и тежњи. Нашао се, ипак, већи број проницљивих испитивача који су без предрасуда пришли овој појави, који су умели да осете и опишу њену

Упутније ће, ипак, бити да њене прве трагове потражимо у књизи 0рбис пицтус хуманисте Коменског (1592—1670), који је деловао као

Испада, дакле, да нешто може бити занимљиво, лепо, откривалачко, свеже, а да у Литературу ипак не спада: дух којим је прожето не циља високо.

Јер, ако се ваљане дечје књиге не пишу искључиво због деце, она их, што милом, што силом, ипак читају. Њихова стална и стварна присутност не може се сметнути с ума, без обзира на то колико првобитни стваралачки

Али на срећу мати није увек питала и неке песме остале су разумљиве.”6 Ако, ипак, писац унеколико помишља на дете-читаоца, ваљало би утврдити колико је то обраћање спонтано и искрено, и долази по

Друштвена мерила и навике у вредновању ту су врло видљиви. Али тиме се, ипак, не постиже равноправност између дечјег и озбиљног тока, то јест усмерења у уметности.

Проблем би се, ипак, могао решити успостављањем тематских целина; на тај начин би се дечја песма проверила по најозбиљнијим естетским

Тим, споредним одликама ми, ипак, придајемо одређени значај: пошто су неки тоналитети, садржаји и искуства претежнији, чине нам се и естетски важнијим.

) Она негује испробане облике стиха. Њена једноставност улива поуздање; на крају свих недоумица учини нам се да, ипак, знамо шта је поезија: оно што остаје кад сви напори и клонућа, сви узлети и падови прођу - тачна реч исказана

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Али ипак, релативно, за славонску књижевност се код православних Срба више знало но за остале локалне и католичке књижевности

Иако је нова српска књижевност релативно млада и још непотпуно развијена у свима гранама, ипак се у њој могу опазити и обележити одређени духовни и књижевни правци.

Штампао га је Стојан Новаковић тек 1872. године. Иако је Кипријан Рачанин читао и подражавао руске књиге, ипак се држао старог српског црквеног језика, у којем се јасно осећа утицај народног језика.

Његова историја остала је и до данас у рукопису, који се чува у Митрополијској библиотеци,12 али је ипак била врло позната и употребљавана у српском народу и у српској науци.

Кроз школу је ипак прошао приличан број младих ђакона, па и одраслих свештеника, који су научили словенски и нешто латински, и који су

Суворов је најзад напушта, и тај први покушај руске школе међу Србима пропада, али оставивши ипак видних трагова. Нови митрополит Вићентије Јовановић продужио је просветну политику свога претходника и тражио нове

неоригинална и непоуздана, иако је написана тешким и натегнутим, често неразумљивим рускословенским језиком — ипак је остала код Срба као главни извор историјског осећања и знања све до друге половине XИX века.

књиге издавао или својом уштедом или благодарећи родољубивој помоћи којега од имућних српских трговаца, али одзив је ипак био тако слаб да за извесна дела своја није могао да истера ни трошак око повезивања.

Али ипак тај његов језик није беспрекоран и потпуно чист. Он се родио у једном крају где је српско становништво јако измешано

Ма како он по природи био идеалист, ма колико цео његов рад изгледао одблесак европске идеологије XВИИИ века, ипак је он скроз позитиван дух и његове идеје имају солидну реалну подлогу и чисто практичан смер.

Рођен у једном козмополитском веку, козмополит по својим идејама, Доситеј је ипак више но ико радио на стварању националнога осећања у српском народу.

су се озго подржавале и изводиле; за доба реакције после цара реформатора оне су изгубиле од своје актуалности, али су ипак остале толико у снази да у српскоме друштву у Угарској одржавају световни антитеократски дух, који најзад тријумфује у

Милићевић, Вук - Беспуће

И замало му не утече један презрив осмијак. Он се ипак суздржа. Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза.

У кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило. Ипак, кућа се полако будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед,

животу, разгони мрак, уноси свјетлост, доноси стотину промјена, ствара новог човјека и рађа вољу, младост и снагу. . Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?

И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак. Он ипак сјутрадан не изађе из куће, мада је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла;

нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, не вјерујући у то али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема овдје никога другог, да је он за њу само један

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Па ипак је некад боље бити и непозван, па седети лепо са »костгебером« сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по

« Затим следују примери, и похвале мртвом и утеха живим. Чим неко онако силнији, а ипак доброга стања, умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније извесно

Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се овајдио онако како се надао. Остао је једнако где је и био. И он увиде да је исте сре

И није то сад више ни очајање, него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази. Али понекад се ипак вајка што је толико и новаца и времена и здравља упропастио за своју партију.

Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе; тако је и Јовина госпоја Каја још доста

И сасвим је тако. Али је ипак Јова морао баш тај и ниједан други календар имати. Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га

Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење. И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко

Бог вам а душа вам! Ваше месо, моје коске!« Тиме је хтео рећи да, иако је човек који прати и разбира за новости, ипак је поштовалац старих благих обичаја, клечања, пацке, апсе, виргаза, да је та шибљика »у рају узабрата«.

Теши се да није, јер је отишао без крајцаре, али ипак слути беду која јој чека љубимца. Одуговлачи с јелом, радија је да је она крива и да је она одоцнила с вечером, само

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Све је то био добар и занимљив свијет, али мене су ипак, највише привлачили гости мога дједа Раде. Био ти је међу њима пензионисани аустријски „фељбаба“ Вук Рашета, стари

нешто на форму досадних, вјечито присутних мачака: мотају ти се око ногу, тару о кожух, мијаучу и гребу, а без њих ипак није ниједна кућа. Шта ћеш, божја казна, трпи и ћути.

Па ипак ...ипак храбро, с пријегором, гутам ову горку кап свога првог, дјечјег, распећа: поред мене је овај смјели, невезани,

Па ипак ...ипак храбро, с пријегором, гутам ову горку кап свога првог, дјечјег, распећа: поред мене је овај смјели, невезани, који све

Ено је, бдије, зове и показује нам пут. — Хе-хе, ипак нас чека стара парипина раколи се Петрак. — Не отписују се тако лако оваке двије делије.

Јесу у забити, укривени, приче се око њих плету, па ипак ...ипак никакав освит, макар како јасан, не скида прозрачне трепетљике тајанствености које играју око распричана

Јесу у забити, укривени, приче се око њих плету, па ипак ...ипак никакав освит, макар како јасан, не скида прозрачне трепетљике тајанствености које играју око распричана млинчића.

и тугом напуштености, мирухом шушња и невена, док је млин тек са даном откривао ону своју ведру животну страну, а ипак остајао на свој начин зачаран и несвакодневан.

је стајала у старчевој соби, објешена поред прозорчића, у сјенци, да се случајно не би посумњало да је нека икона. Ипак је брат Сава на њој упорно видио насликану само цркву и узалудно је било доказивати да је то млин.

Ништа за то што сам био на зачељу колоне, иза кобилина репа, и што се често нисам ни видио из висока жита. Ипак сам био нераздвојан дјелић најпоносније поворке која је пловила пољем испод млада јутарњег сунца.

— Зашто баш Богоносац? Нема одговора, канда нема ни излаза, а онда се, уз опрезну шкрипу, ипак отварају нека врата.

само је из године у годину стричева улога била све видљивија, јер је дјед уочљиво старио и повлачио се ближе кући. Ипак, његова ријеч, иако казана тихо и ненаметљиво, била је пресудна.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Тако и ти; с том разликом, што си ти нешто и погодио. Слободно се ти радуј. Ал да ми ипак гледамо шта ћемо сад... ЈУСУФ: Кадија, колко ја знам, може да ти буде прилично опасан.

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма, нека ситница у вези са том свадбом. Ама не вреди ни да се помене! Ипак да ти кажем, кад сам већ ту. Казаћу ти по реду, укратко. Кажем ти, ситница. Седи и слушај.

Дошла маца на вратанца! Ја ти рекох да бег не сме на мене. Јес видо како се упреподобио? ЈУСУФ: Ипак треба да припазиш. ХАСАНАГА: Погледај, молим те, колко је стиго да полоче! Кад пре, побогу брате!

Не ваља ни то. Кашће да оћу да их увредим, да омаловажавам. Немо да заборавиш да то решимо. Ипак треба некако да се види да они мени на подворење долазе! Треба да будем тако обучен да се види да сам ја изнад тога!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ма да беше тек у шеснајестој години, ипак се јављаху просиоци. Попа их избираше. Тода справљаше дарове, а попадија гледаше и посматраше куће, фамилије и свекрве

Знао сам ја све то, па ипак... Да, ниси ти била богата, из знане куће и ниси била виша од мене. Пече ме! Боли! Али и ја нисам свему томе био крив.

Али ти?! Нисам те сматрао за вишу од остале, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.

Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући. Хладовине истина беше доста у соби али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...

Тако пригрљену, стиснуту и обамрлу држах је у наручју. Оне друге стале и тапшу рукама. Осећах стид; али је ипак не пуштах од себе.

Истина, да је долазио свакад с њеним мужем, али је ипак она знала, осећала, зашто он долази. Увек је гледао да се нађу.

И ма да јој, сем уобичајених поздрава, никад друго онако што није казао, ипак се она бојала. Не могаше да га види, а да је не прођу језа и страх.

А што си ми невесела — уста медена? — Што не береш? — чух иза мене глас мек, дрхтав и врео. Сав се запалих, али ипак нећу да се окренем, већ одговарам тупо: — Па шта ћу, кад ти за мене радиш? — И окретох се.

Истина да је она одмах, од тада, покушавала да се помиримо, али се ипак није толико љутила што ја нећу. Јер је знала, сигурна је била да ћемо се овде, у винограду, помирити.

Села до прозора и са завученим рукама у пазухе гледа на улицу, наслоњена челом на окно. Ма да јој је лице смежурано, ипак јој сада дошло чисто, миришљаво, а око јагодица избила једра, топла румен.

— Туго, туго! — препада се она. И ма да зна да то није истина, већ да се шале, ипак иде до свакога, пита га, пробира му из чанка најбоље и нуди га, куми да једе, окуси. А она? — Заситила се од готвења.

Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала она влага и устајалост собе која се не отвара, не ветри.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

да ј' оним жаром планула ми груд што гори њим ен' онај свети плам, ипак би само зато горукô, да боље видим — грдна поруго! — да боле видим срама нашег мрак.

спопада је стра', од помисли се крвца слеђује, а камо л' гласа тутњавина та, што залечен тек бол позлеђује, ал' ипак вели: не зна, не чује! „Шта, не чујеш га? Не чујеш га зар? па нека дође, да га чујеш бар!

Тровало ме је подмукло, гњило, ал' ипак нећу никога клет'; штогод је муке на мене било, да никог за То не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Гриму, који је за то издање написао и изванредно леп предговор; издао их је Ђ. Рајмер, у Берлину 1854. Па ипак је широка популарност изостала. И разумљиво.

Сад Дивоња рече Милошу: — Тај ако ме не сруши, биће добро, али свеједно, ти ипак иди са мном, па ако ти ја панем, одврни мој рог, па бјежи безобзирце, и ни за живу главу да се ниси освртао, јер је

Ти си видио нашу јакост, али шта је то према јакости тога чуднога старца? С толиком нашом снагом нијесмо му ипак кадри ништа учинити.

Човјеку би врло мило царство у свијету, али му не би мио кратак вијек, тек ипак не рече ништа. После човјека створи бог магарца и рече му: — Ти ћеш се хранити најгором храном, па и ње нећеш свакад

— Белила. — Добро, онда пиши жени што ти ја кажем. Ханџија погледа хоџу чудним погледом, но ипак стаде писати: „Мојој вјерној жени Белили. Подај човјеку који ти ово писмо преда путникове дукате“.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

безвезних разговора летњих, Провучем тај шапат; моја је намера Да пошаљем сигнал кроз статику сметњи И кажем: ипак мирно почивајте; Није ово подне оно што нас спаја, Него једна повест која дуго траје, А вас усијава до црнога

Стојте, галије царске! Нек мртвима се пошта Макар несвесно ода. Не смем да иштем више. А историја кошта: Крв ипак није вода. Крф 1985 — Београд 1989. (9.

ко у руци Одсутно те носи Са несрећом нашом Склопио је завет, Па заборавио И завет и себе — Ал светиљку ипак Не гаси у ходу.

Дан само међу данима, а ипак Друкчији, као бели лист у књизи; Прекид у тексту. Одмориште. Липа Грезне у жуто, црвени се шипак, А сви дохвати

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Видите, једанпут ми је један Пера Алал Му Вера написао у писму да „жестоко нападам свет у коме живим, али да га ипак не напуштам!“ Добро је то саставио момак Пера, на часну реч! Алал вера! Све из главе, све слободноручно!

жицу можете да вучете без везе; а као што знате, нема ни једног бунара без дна, оћу да кажем, свако се клупко на крају ипак одмота, па сам вам због тога и пришла на улици, кад већ хоћете да знате зашто сам вам пришла, мада прилажење није мој

Муштерија бедних самопослуга на ћошку. Погледај се само добро: ето ко си ти! — Ма немој! — Ипак, допадаш ми се на известан начин... кажем себи у огледало — имаш лепе ноге, и уопште! Ниси баш риба за бацање!

“ Био је максималан, на часну реч! Опраштајући се од нас, рече да ипак неће написати писмо новинама, као што је намеравао, шта се све данас чини од одликовања људи који су пешачили за ову

и никада ципеле преко којих се преливају ноге као да су принцес-крофне, никада, никада, никада — а видите, то време је ипак стигло — дошла маца на вратанца, а цица у колица, сада сте ви те које гледају друге девојчице како претрчавају

Јесам ли нешто изоставила? — Ма шта ти мислила о томе, ви данас ипак живите пристојно, имате свој кров над главом, а видим, нисте лоше ни обучени! Ја сам се жртвовао!

Али, све у свему, драги су ми! Ипак, они су ми фамилија, а човек, као што је познато не бира своју фамилију, ако схватате шта оћу да кажем?

“ Долазило ми је да експлодирам, јер сам била нико и ништа, без везе, али човек ипак очекује од типова да осете да си неко и нешто макар осам минута пре него добијеш и званичан печат или сертификат о

Али оно ипак нису могли да ураде пред свима, колико год да су се трудили: једноставно, није им никако ишло. Мислим, ствар је управо

И мада нико никада није видео некога да тамо игра голф или нешто слично, читава ствар се ипак зове „Голф-клуб“. Питам се само зашто? Да ли због Голфске струје или због сира и војне музике?

Одлучила сам се ипак за свој сопствени стил зарађивања. Почела сам да пишем новинама: „Поштовани друже уредниче, била бих Вам веома

У ствари, размишљала сам о томе како сељаци ко шашави продају куће и селе се у Београд. Тамо се у почетку муче, али ипак успеју да се некако докотрљају до центра.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Уз нечуј-бронзу неблаго што прати, тек књишки приступ намеће решење проблема немог. - То је, ипак, трење о празно класје сујетиних влати, а није рефлекс слике која слика, кроз речник зала, премилост босиљка уз

- Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска. ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен.

Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза онај јагањце што пасе. Раздвоји склоп јој, Милости и Спасе, да махне, широм, вратима

Овако шта ће јадник сиромашак: да слуша облак како коми грашак? а ипак „има нека васиона“. СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА І Хеј, север руди!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

На крају рече, погледа свијетла: „Ипак ћу једном појести пијетла.“ Убрзо ноћник отпраши снијегом, замаче репом за првим бријегом, под букве старе, у

“ Дивима леђа од страха бриде. „Чујеш ли само страшнога ђиде!“ Брко се јежи, ал ипак тражи: „Па чим се храниш, делијо, кажи?“ Ћоса ће нато: „Па носим, ето, у својој торби читаво љето.

„Отворте људи, бојим се муња!“ Узалуд зове сирота Рада, у малој кући тишина влада. „Ипак ћу ући! — цурица рече и смјело врата отвори уска Куда бих даље, долази вече, сијева и грми, ево и пљуска.

Од тога дана, за Мачком другом, плакао старац дуго и дуго ... Па ипак, нада трајно се гаји: из куле старе свјетиљка се сјаји, док тама свуда влада.

ЈЕЖЕВ ОДГОВОР Диже се Јежић, делија стара галамџијама одговара: „Ма какав био мој родни праг, он ми је ипак мио и драг. Прост је и скроман, али је мој, ту сам слободан и газда свој.

Доста ... баш ми се спава ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . Заспао врабац, а снијежак, ипак — и даље лијеће, бескрајна ливада цвјета, прекрасно, зимљиво цвијеће.

Нећу да ловим, нећу да спремам, милости немам!“ Па ипак чича крену се крадом крај врба старих, познатим путом, логору рибљем, дубоком виру, тамо се смести с дугачким

А Жућа сврну на Тошу очи: „Чујеш ли шта нам каже?“ Прену се Тоша и снизи глас: „да није путник лагао нас?“ Ипак у души остаде искра, роди се чежња млада: ех, нека зиме, и нека таме, срце нам грије нада.

“ Хајдук је Ждерко и лопов голи, а ипак приче безмерно воли. Слушао Ждерко о жапцу Креки, који живи у шашу, о диву Брки, о цару Шоњи, о лисцу Мудријашу.

“ У чуду блеје Жућа и мачак, низ пусто поље жито се зиба. Никога нигде. А Тоша ипак: „Осећам опет, мирише риба! Хајдмо на поток, друге нам нема, рибица можда на песку дрема.

Он чува лава, зверињег цара, из кога блиста краљевски зрачак а ипак ујка с осмехом тврди: „Ово је само велики мачак!“ Ту је и лавић, малишан љут, на њему сија капутић жут.

“ Ово је тигар, око му сија, трагати за њим, то није игра. Ти га се бојиш, бојим се и ја, па ипак неко улови тигра. Сигурно ловац, кад за њим јури, од страха жмури.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Затим можете сићи било којим степеницама низ улице. Пео сам се ипак улицама. Камени излази кућа, прастари, излазе на саме степенице. Жене седе у вратницама; младе над ручним радом.

Нисам веровао да ће син пристати; личило ми је више на уљудно одбијање. Чекао сам ипак у друштву механичара, кога сам прво срео на обали.

Иначе, има много шљука. — Имали су право кад су рекли да ћу бити сасвим мокар од таласа. Ипак ми ово врло прија. — Код кога идете на острво? — Никога не познајем.

— Треба да се вратим да бих видео острво пре но што падне ноћ. — Штета је да не видите замак. Могли бисте ипак да говорите са мајордомом. — Мислим да ћу га видети којом другом приликом. — Довиђења, онда, господине. — Довиђења.

— Нећете ипак рећи да нема никога који мрзи нашег човека и који му жели смрт. — Можда! Докле год човек човека није видео, није

У сваком случају, требало би написати нешто имитујући пчеле, нешто страховито савремено, а што ипак не би било: као пчеле!“ Понова сам ухватио себе да бих желео да стварам ко зна шта и ко зна због чега.

“ Погледам у сат. Нећу имати више времена да се вратим чамцем. Овај клизи и сувише лагано. — Мислим да би ипак најбоље било да ме искрцате. Ако се не вратим журно друмом, нећу стићи ни за ручак, ни за воз.

— Како не! Провели сте ноћ на Острву. — Кажу ми да вам је Пипо био болестан. — Долазим од њега. Данас је ипак мало устао. — Тата, он је и данас тражио меса а Лоња му је дала. Зашто чине то, кад је доктор дозволио само супу?

То је мој трећи син. Млађи је син био решен да задиркује оца. Глас му је ипак умео да помеша то са много нежности и поштовања.

— Господин хоће да види Пипа, тата. — Пипа? Е па хајдемо одмах — сигурно да још није легао. — Ја се бојим да га то ипак не замори. Могао бих га посетити сутра. — Не, не, боље је одмах, господине драги, боље је одмах.

“ — Нећу још легати, — рече Пипо гледајући у страну. — Захваљујем вам много што сте дошли. Мале ће сада! — Треба ипак да легнете чим одемо. Девојчице ћемо потражити успут. Довиђења, Пипо! — Баш журите!

Пустила је, једва усплахирена, да је милујем по коси и раменима. Желео сам ипак да јој метнем главу у крило и да тако останем до зоре.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Па ипак, ја бих до зорице ране, Блудио тако по тишини тој, Слушајућ' како дотичу се гране, И тихо шире тајни шапат свој У ОСАМИ

мучни живот У невољи и сузама; Што за кору сува хлеба Под теретом умирете; Ал' што васкрс чисте правде Веровати ипак смете!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

И без речи моје притужбе он треба да је презрен а блажен ја, ипак храмове дижу где он покаже и душе му своје у шаке предају, он је тај.

за послове државне, изгледа пропустио сам да приметим своју сопствену смрт на два часа јахања пред градом, но ипак сам мио им гост и мртав, у горњим спратовима одаје чекају спремне за ноћ и за загробни стан.

остајала је цела, на изглед кречна и суво обојена, у ствари непробојна, нерастурљива, беззглобна и безчављаста, а ипак ћошкаста и осетљива на сваку огреботину.

га више не разумеју али понављају литанија древног уздисања као лек који више не лечи јер нико не зна да га справља а ипак док је бившег лека Биће и будућег здравља.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АДВОКАТ: Добро сте ипак учинили што сте се уздржали, јер најзад, шта знате, можда тај човек није тиме хтео да вас вређа. ДАНИЦА: Али како?

АДВОКАТ: Боже мој, нека вас то не вређа, али, знате како је, богатство ипак мора поколебати човека. ДАНИЦА: Тако? Значи, и ви се не осећате јаки пред богатством? АДВОКАТ: То нисам казао.

АДВОКАТ: Па имамо времена за то. ДАНИЦА: Ипак, да свршимо. Тетка ме је нарочито молила. (Чују се гласови из собе.) АДВОКАТ: То су извесно они?

ДАНИЦА: Па зар не би ипак било боље испунити жељу покојникову? АДВОКАТ: И ја не желим да је вређам, али је он сам предвидео овакву могућност.

ДАНИЦА: Значи, дакле, да ме с поверењем можете примити у службу. АДВОКАТ: Па ипак, ја имам једну особину или боље рећи: ману, која вам ни у ком случају не може бити угодна... ДАНИЦА: А та је?

МИЋА: Збиља, и мени то не иде у главу да та девојчица, која је ипак врло лепа, уједанпут сад постаје богата наследница, а ја да примим легат од две хиљаде динара.

Уосталом, од данас, кад нам преда имање, он престаје бити наш адвокат. ДАНИЦА: Па ипак, он се тако лепо понашао према нама, толико се показао пријатељ да ја не желим ништа да учиним пре но што се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А звоно као да је јецало. Погледах у правцу села, далеко доле, одакле су светлуцале ватрице као из каквога понора. Ипак се нешто догађало. Чобанин не умеде да ми каже да ли је то увек тако. А шта и он зна?...

Иако су испред мене биле високе степенице, ипак ме је тешило што је за мном велика маса, која се окреће по мојем наређењу и која се стара да погађа моје мисли.

Људи су мртви — Говорио је командир често војницима. Иако су војници поступали по његовом наређењу, ипак, после неколико дана марша, примећено је како су груди неких коња рањаве.

И, слушајући потмулу грмљавину топова, људе обузима притајена дрхтавица. Али спољни изглед је ипак безбрижан, наоко ведар, војници се шале, или се смеју само једним крајем усана.

Људи се невољно окрећу, сећају се родног краја и тишине домаћег огњишта. Још чисто не верују. Све мисле да ће нас ипак ова чаша на некоји начин мимоићи... Тамо се гине... Најзад, ако се мора, а мора се, мора... Отаџбина, деца, жене...

Ба-у, ба-у... одјекује са врха планине. Срце подрхтава... Да ли нас виде?... А можда су тамо наши. Није ипак пријатно. Иако је припекло сунце, ледена страва прожима тело.

— зачу се оштар глас команданта дивизиона. Командир оде трчећим кораком. За њим пођосмо и ми, али се ипак заустависмо на извесном одстојању. Био је тамо и командант пешачког пука и команданти његових батаљона.

— и, као врећу, спустише леш да се одморе. Иако се смрт кесери готово иза сваког жбуна има ипак нечег језивог у равнодушном изразу ових људи...

Виче командир да се склоне, и грешне коморџије притисле коњиће из све снаге уз врзину, да их не закаче топови. Ипак се један коњ обурва и паде међу запрегу, одакле га једва извукоше.

Понеки су се ипак искрадали, и после се хвалили новим цокулама. То им је било као неко предовољство, те им се у оваквим тренуцима много

Да ли од досаде или глади?... Комора нас није стигла. Али ипак, нико се не жали. Стижу и предњи делови главнине пешадије. — Куда, друже?... Где си запео?

— Како!... Истопили би се до Честобродице, ка снег. Тако мисле војници, док им црева крче од глади. А ипак, целе ноћи гурали су топове.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.

густом црном косом, а лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.

запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући. Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори: — Три године, ово је сад четврта. — Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?

Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост. — Играте се, децо!... Шта сте се то играли?

Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима. Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике

признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави. Ипак он покушаваше не би ли се То Могло и ове године проћи без мапе.

— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године. Је ли, Гојко ? — Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.

Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу

која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина. Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.

Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев. А он ради живо, умешно, С вољом... Тек ипак види се да не ради без напрезања. Сва малопрешња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.

Обоје се запрепастише. И ако су непрестано о таме говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити. А оно гле!...

Та он јој је ипак друг, то исто што и она. Сутра се то може и њој десити. — Молим вас... Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И мислим: и да га има тамо горе, ако ме види под јадром саног, у ком се зраци плоде. Море, и ја остајем тужан ипак сваке зоре. И оставља ме загледаног у бездане воде.

И, тако, без веза, стиже ме, ипак, родна, болна, језа. И, тако, без дома, ипак ће ми судба постати питома. Не, нисам, пре рођења, знао ни за једну

И, тако, без веза, стиже ме, ипак, родна, болна, језа. И, тако, без дома, ипак ће ми судба постати питома. Не, нисам, пре рођења, знао ни за једну тугу, туђом је руком, све то, по мени разасуто.

То, да постоји човек који мене набада као лептира, а да му ја, са мачем у руци, ипак, не могу ништа, ама баш ништа, мени се чинило као фантазмагорија, чаробна. Ја сам зато остао на Ријеци.

Али углавном ипак је то био наш свет, рибар одвајкада, истарски, хрватски, који лови ноћу све до далматинских обала и острва.

Узалуд цео рад, утрошен петролеј, и скупа мрежа. Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен. Прво наш брод, затим и друга барка одлазе са тог места.

Цвијановић их је читао са уживањем, али одбијао, као порнографију. Можда је имао, са свог гледишта, право. Ја сам је, ипак, доцније, унео у „Лирику Итаке“, бестидно.

Такозвани виши сталежи, буржоазија и црква, убиство нису одобравали. Принцип је, својим актом, ипак, ударио свима нама на чело жиг убица и сви смо ми постали сумњиви полицајцима, не само у Аустрији, него и целој Европи.

Петровић је тврдио да ми ништа нарочито није у носу, а љутио се што немам бар температуру. Вели, не може то тако. Па ипак, сутрадан, при општем прегледу, др Думић је пронашао да имам болесна плућа и толика је била дисциплина, у Аустрији, у

Сироте жене и родитељи ипак су долазили да виде своје последњи пут, у Коморану. Пошто је дезертера било и при вагонирању, батаљон маршира на

Осећао сам да је једна Европа потпуно пропала, али да се и једна нова помаља, исто тако крвава. Па ипак, као сваки млад човек тога доба, ја сам мислио да је сад, или никад, куцнуо час стварања једне Југославије која ће

„Расно, јасно, просто“ у уметности не помаже ништа. Све је то дао Витмен, па ипак је, пола столећа, био, за Американце, будала. Постоје неминовности.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Што то? — Тхе, што?... Наша вечита неслога! Али ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску. Уосталом, и боле је што више, а главно је да смо сви у осећању и

На многим местима чуо сам разговор овакве природе: — Није требало, ипак, да буде онако оштра — доказује један. — Шта није требало? добро је оно. Није него шта мислиш?

Нехотице уздахнем. Иако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак, због ових последњих немилих догађаја, зажелим да чујем шта о томе мисли министар војни, те се још истог дана упутим

помислих да сам погрешио и дошао другом коме, али ме униформа вишег официра, што је господин министар имаше на себи, ипак противноме увераваше.

Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... — скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка.

Он, сиромах, има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима. Његова се мушка деца, знате, врло рђаво уче; и шта се могло друго урадити, већ

— Баш ништа? — Шта би!... Народ као народ! — То је дивно чудо! — рекох. — Тхе, оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару! — У ћару? — Разуме се! — Не разумем! — Проста ствар...

и хладне облоге метули на чворуге, неки носе руку о марами: сви се подрпали и поцепали, па им висе дроњци с одела, али ипак се иде срећно даље и даље. Све би то лакше подносили, али их је и глад често мучила. Али, напред се мора.

Изгубили су већ и веру и надање и они најодважнији и најчвршћи, али иду ипак дале, то јест мичу се на неки начин са тешким напорима уз кукање и стењање од бола. Па и шта би, кад се натраг не може.

— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом. Тако је чудновато она увек говорила. Бог да јој душу прости!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Па како можеш ту да се извучеш?!... Јутарња хладовина све више стеже, и он поче да се здрхтава. Али му ипак то није падало на памет.

Бесмо изнемогли од умора и — страха... И ако се крило, ипак је сваки знао куд и зашто идемо. Чувени Деспић беше починио толика чуда и задао такав страх целој нашој околини, да су

Али Љубиша — не знам. Мањ ако није држао, да, као »исписник« Ђокићев, има једнака права с њим. Па ипак је, и у том погледу, морао дати првенство — каплару. Али, он се надао...

Овако, и он иде без воље или, још боље, од невоље. Па ипак, не гледајући на такве резултате, до којих долази човек посматрањем појединаца, ова целина, ове стотине људи, које се

Маса народна је као шумски пожар: куд се она крене на зло, ту остаје све уништено. Па ипак је многи њен појединац овако ништаван, као овај Ђокић...

Дах се у грудима стеже, грло промукло и осушило се, из целог тела бије нека ватра, па ипак је тако хладно, да бих радо стао на овом сунчаном пригревку... Али ко сме заостати иза друштва!...

Али нам, ипак, прође леденица кроз груди, кад чусмо онако суров и страшан одговор. Истог тренутка он шмугну за други трн, па се

Истина, целе му године историја »не иђаше од руке«, и ако су најслабији му другови из ње имали тројке и четворке, али ипак је он, у колико се сећа, редовно пратио и учио све лекције.

И ако су се очеве претње понављале, из године у годину, скоро у очи сваког испита, ипак сад оне беху озбиљније и чињаху се Пери страшније. Он се диже и, с дебелом књигом у руци, оде у школу. ...

Ствари које је синоћ прешао, јутрос му опет изгледаху збркане, помешане. А има и тако лаких ствари, па им он ипак не може да ухвати ред. Ето, сеоба народа.

шта му је најнепознатије; и ако се сећа да немачке државе у другој половини средњих векова није добро ни разгледао, ипак не зна од чега би се поименце могао највише плашити, На пример... шта би га могли запитати? Крсташке ратове...

— Ви мало пре поменусте ипак некакве кривице наставничке. Каквог су оне рода? — Па, знате, обичне неморалне појаве.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Признајем да је непријатно, па ипак може бити и занимљиво, јер ко било да победи, из ваше куће иде један посланик у Београд. ДАНИЦА: Да, али он вас грди.

ДАНИЦА: Једва чекам да се ти избори сврше. Мене је чисто страх! ИВКОВИЋ: Па, ипак, нећемо се ми посвађати. Не бојте се! Ко победи тај ће после опростити своме противнику... Зар не? (Гледа у сат.

Зар не? (Гледа у сат.) Имам рочиште које не смем да напустим. Гледаћу ипак до подне да дођем. Госпођице, вама поверавам интересе моје партије.

ДАНИЦА: Чула сам, ал' се то мене ништа не тиче. ИВКОВИЋ: Збиља? Па ипак... родитељи? ДАНИЦА: Кад они имају право да припадају влади, имам и ја право да припадам опозицији.

Па ипак зато, сешћу одмах и ублажићу говор колико год ми је то могуће. ДАНИЦА: Добро, пристајем! ИВКОВИЋ (седа за сто и попра

Живео Ивковић! ДАНИЦА (жалећи оца, хоће да га одвуче од прозора): Отац! ЈЕВРЕМ (гурне је, па би ипак хтео да настави говор): Овај... ваше тежње... НАРОД: Доле! Доле! Прокић! Туш! Туш!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош. Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!

— Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно. А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених

« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је

« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут

« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.

Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро

Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету!

Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«. Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.

На све стране харање и експлоатација грозна!!! — Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!? Како арање ти спомињеш?! Ко те то опет научи!

И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.

учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«;

Па ипак! Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Стари чистачи мрзе више од свега Да очисте своје ципеле. Ипак, пензионисани трубач, иначе тих, Мрзи највише од свих њих.

Звезде, на небу, исте су као некада, Ал живот је, ипак, неосетно прошао! Поумираше исписници и солунци! Од добре ватре нема радости веће: Пламенови играју, као глумци У

Понеко воли да слуша кад киша млака Пуни ноћ (као да је ноћ дрвена каца). Ипак, смолничави глиб ораница и сокака Нормалног човека у прави очај баца.

Питам се, ипак, шта би мислио о њима, Док пролазе, у кочијама и на коњима, У меким чизмама, с марамама око вратова, Један за

Види се, ту фали рука жене, И ја бих пристала можда... ипак... (Кад би то зависило само од мене): Карактер мој такав је, гибак.” „Судбино, пуна си гада и злоће!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Али је ипак успео пронаћи област у којој се плоди јегуља са острва Тахити, Самоа, Борнеа, са Нове Гвинеје и др. Проучавање плодишта

Па ипак, с времена на време, у гротлу ври вода од јегуља. Ње у одређено време ту потпуно нестаје, али кад вода свуда около прес

на дно мора и ту упадне у муљ; шупаљ предмет, ако је затворен а није довољно јак, бива спљоштен или здробљен, али ипак пада на дно; ако је предмет тежак а масиван, или шупаљ али отворен (као н. пр.

На великим дубинама нестаје свих зракова и настаје мрак. Али ипак и ту није потпун мрак. Кад се у гњурачком апарату, а у дубини од неколико стотина метара, до које не допиру сунчани

Међутим, има мноштво животиња што живе на дубинама које премашају 1000 метара, па ипак имају очи, што се сматра као доказ да виде светлост у тим дубинама.

ванредно лепих боја потврдиле су да у океанским понорима, у које не допире ни најслабији зрачак сунчане светлости, ипак има интензивног органског живота.

Морали смо се ми сами одлучити да то урадимо и да примимо ударе који нису били баш много пријатни. Удари су ипак били јачи од оних што се осете на електрицитетом потпуно напуњеној лајденској боци.

Па ипак јегуља пролази кроз таква места, или поред њих, нигде се не задржавајући и хитајући даље ка Атлантском океану и морским

И једне и друге јегуље подухваћене су и ношене Голфском струјом, која их успут предаје другим морским струјама, па ипак се свака од тих двеју врсти ларва на крају крајева нађе у слатким водама у које су залазили и од вајкада у њима свој

Сматра се ипак као много вероватније, и што је много лакше примити, да јегуља одиста после мрестења угине, а то је судбина коју имају

Налазећи се у довољној близини америчке обале, а ипак на довољном растојању да америчке власти не могу контролисати послове и кретања на њима, пружајући подесне заклоне од

Односно трговине, и ако на први поглед изгледа да је у домаћим рукама, ипак су ту врло јаки интереси странаца. У њиховим су рукама јака бродарска предузећа, банке и разна трговачка предузећа.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Но ја сам ипак реткост међу њима: Не истичем се радо. И сад, ево, Да ритам буде звучнији, и рима, Уступам место оном што је пев̓о Рок

Па ипак си сваког дана нова мени, Увек нова, увек тако чудно друга, И никада слична јучерањој жени. Та моћ твоја чудна заслепљ

Па ипак, да си само каткад знала Велики кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи ко хала Све друге мисли, и наде, и снове;

си само каткад знала Велики кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи ко хала Све друге мисли, и наде, и снове; Па ипак, да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела — Ми бисмо можда дуго срећни

мозаик-оделу Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене са мрачнога

Ја осећам ипак, испод свежих грана И калема нових, да, ко некад јака, У корену старом струји снажна храна, Неисцрпна крепкост

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако | није могао да изиђе на крај. Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.

ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.

Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.

— Чу ли за онога? Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта — Шта? — Како шта? плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како |

Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту | и снагу негују, да су што беље, што страсније. И циљ живота да им је

нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе. И у бријању и шишању косе издвајали су се.

је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари

Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу. Грдан је новац морао да дâ док се венчали.

Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа. А највише су падала у она доба годишња када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.

Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.

Али ипак знало се да се то никада не сме дознати. Ни родбина, нити ико. Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини

Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он остави

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Свих погледа ти си једна светла жижа, Свих жеља мета варљива и сјајна; Ипак, ниси једном но другоме ближа, И остајеш чиста и тиха, к’о тајна.

„Ал’ ја сам ипак задовољна, када У вече, све кад сном мртвачким спава, Извадит’ могу с болом срце своје Из кога липти крв (пуно је

Младости повест ипак се испреда Кад пролети жбун и старо дрво које, Позната стаза, вијугава, бледа, И драга места што жалосна стоје, И

Да, мисли, жеља, снова незнан крај Хоће ли бити у гробу ил’ ван? Где црви миле, ил’ где цвета мај? Јер све је, ипак, само шарен сан!

Ја ипак видим из мртвачких кола Невине људе, и крај злобе њине; Осећам снагу целог светског бола, Знам да су деца земље и пр

Кроз стакла Прозорска, јесен увела и бêла Срца се наших изгледа дотакла. Па ипак, нисмо ми ни за шта криви, Господо.

И не створимо л’ ништа сами собом, Завршићемо бар јад ових дана: Бићемо, ипак, темељ својим гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем животу што бар нечем води: Ако не часном миру оно

Па ипак, као да је са свих стрáна Дошао тужан дах јесени свеле, Јер преливи боја с расцветаних грана Као да никог више не ве

А ти нам ипак дајеш видно Једине часе који вреде, И све што није ниско, стидно, И успомене чуваш бледе. Мада ти нико ништа не

Уморно ти тело одмору се преда. Али, све на свету то је ипак варка; И кад нас сна узме лелујава барка, К’о зна шта ти душа у сновима гледа.

Кроз дане у дане и кроз век у век Наћи ћемо, ипак, мир жељен и драг, Нашој дугој бољци још једини лек, И истине једне неутрвен траг.

Слућеног гласника савести још нема. Али он ће доћи, ма у задњи час, Да нам ипак јави, усплахирен вас, Да нам се гост један у посету спрема.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

који погибе на дебеломе Бријегу у Конавлима, бијаше осредњег раста женица, једра, плава лица некако преширока, али ипак доста пријатна и доброћудна изгледа.

Године му не би умио одредити судећи по цртама, јер му лице иако мало жућкасто и сјединама окићено изгледаше ипак младолико. Особито крупне, плаве му очи бијаху пуне живости. Дугуљасти образи и нос.

Али страх не разбија сна горским синовима! Знадијаху они лијепо и гдје су и шта их снаћи може, ипак се не бојаху. А гдје бијаху? Бијаху у стравичноме ждријелу „у крвавој Дуги“ гдје од бирземана чете западаху.

Није им ни говор разумијевао, но на прсте разговараше ш њима. Ипак бјеше му пријатно њихово друштво. Погледа се — кад тамо и њега прерушили; украј себе нађе штуц са натакнутијем бодежем.

Они сви то лијепо разумјеше, али ипак нико се не маче, толико бјеху радознали да и они чују. Сви обрнуше главе пут кревета, на коме лежаше Јанко.

Слушао сам да су јунаци, да се увијек бију с Турцима, ама не да нападају на пролазнике. Али шта ћеш, страх ме бјеше ипак. Оно, кад теби назвах добру вече и кад заисках конак, рекао сам онако слободно, али у срцу друкчије би...

Тако је он барем мислио. Па иако сам прихваћен, иако ме држе као своје чељаде, зар ипак не треба да видим е сам го као прст? Сутра нека старога нестане, како ће ме гледати браственици...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

То њега омете, те се одоцни, али ипак побегне, но сунце ухвати. Он се зарије под пласт сена, али дође бик те преврне пласт, и он се растопи.

(Име) 50 — У јутро иде четвороношке, у подне двоношке, а на вечер троношке? (Човек) 51 — Умива се, па ипак је увијек црн? (Арапин) 52 — У соби теше, а иверје ван пада?

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако ли је, браћо, неко лен као ја, разобличујући своју укорену немоћ и кукавну леност и тегобу сна, ипак, прени се, о љубљени, помисли на дарове које обећа Господ онима који га воле и који се труде њега ради.

Ако ли је петак, или среда, или понедељак, или Велика недеља ако дође, тада једемо хоботнице, да се ипак утолимо због празника, јер три дана ове недеље, то јест у понедељак, среду и петак, тачно се треба хранити као и прве

Ако ли им и служите, заповести ради коју заповедисмо, ипак не дозвољавамо да извољевају. Мислимо да живе смерно, као што приличи монасима, да и они за трпљење приме награду, а

Ако ли би нешто од овога некима изгледало као најслабије, ипак боримо се, претрпимо и поднесимо храбро, принудимо мало себе.

Ако ли си, брате, леп као и ја, ипак се прени и помисли на дарове које обећа Господ даровати онима који га љубе и који се труде њега ради, јер рече

овакав псалтир, грчким језиком написан, сажалих се помисливши на своје незнање пошто не знадох добро грчки, али се ипак убојах беде онога ленога слуге који сакри таланат, и пожурих се Божијом благодаћу, колико ми моћ достиже, изложих га и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Какве ту везе има Ада Циганлија? АНЂЕЛКО: Има везе. Ја иза решетке, а Ада Циганлија, свêдно, ипак зелена! Важно је да се не мисли на затвор, ни на себе, него како Ужицу пада киша, како неко пече питу од трешања!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Као да ја нисам жив, као да нисам мушко. Ако сам јој чувар, слуга, одрастао поред ње, ипак... Ох, целе ноћи је откривена, целе ноћи мирише.

А да идем, да бежим од ње? Ох, знам да нигде нема веће сладости, среће. И ако трпим, хоћу да излудим, ипак је срећа, срећа... Али, не могу више. Убићу је, убићу је, Бога ми, душе ми!

пролазу поред Васкине собе, лупа; и поред љутине што их ни она ни остали у кући, сви скупа, не дочекаше како се надао, ипак нежније): Васке, чедо! Устај! Тата дошао и...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

бајање, очараност обајати — занети, очарати обалсамовљавати — балзамовати обастати — остати, опстати обаче — али, ипак, међутим оберсетер — пуковник обеспорочавати — бранити обештаније — обећање обештати — обећати обида — увреда,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго — вели Блитвар. — Евалај ти га! — А шта ће се, дуовници! Божја је воља да човик

а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске које не признају „чистилиште“ (пургаторију), а ипак се моле за мртве...

— запита Бакоња. — Е, баш си дите! — рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен. — Е, баш си дите! — понови он, тапшући га по образу...

Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од видара да Брне ипак хода и да пије сурутку што више може. Брне поче тако чинити.

Али на част и варош кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био! Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.

Најљепша јој бијаху уста, месната, али ипак мала, њешто напрћена. Додуше, раздјељак вране јој, њекада бујне косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред

Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада. Очи ипак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она

Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — па иако под сасвим другијем изговором. Тако је трајало за њеколико

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

И — можда: булка далека. О знамо ми, знамо, знамо, Ал ипак корачамо. СУНЦУ КРАЈ ЈЕ Били смо далеко, ал најдаље — не. Квасили се у мору, пели на врх, о свуд.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Напољу, на дрвљанику, праска секира, љутито И дрхтаво. Завршава се нешто што је споро трајало До данас. Ипак пола живота. Почињем други. Нов? Зашто је нов? Стаде. Никако не попуштати.

величини њива и ливада што их оставише својим наследницима, и сви одреда јадно су безначајни, па Вукашин помисли: ипак, неће ме поред ових сахранити. У овој крчевини смирио се негде и мој деда. Лука Дошљак.

Зашто сам дошао? Бранио се од једне сасвим јасне и непријатне мисли, па ипак је без размишљања свратио у двориште кафане „Орач“.

А за брест зна да је сенка. Па се споро присећа сваке Симкине речи. С муком, јер снове никада не памти. Ипак, у свест му се урива неочекивано сазнање, стидно, невероватно. Око њега сељаци срповима кољу кукурузе и они суво шуште.

Наређује. Сада зна да не може ни да је удари. Аћим је написао тестамент. Њени лаки кораци пређоше му врхом срца. Ипак, постоји један излаз: ракија. И ноћ мирише на ракију. А снаге има за петнаестак корачаја до бачваре.

Повлачећи чарапу, њени прсти додирнуше му листове. Најежи се. Ти прсти су и туђу ногу и туђи врат миловали. А ипак, иако не би хтео, сасвим јасно осећа да је воли. И То што је у њој. То што ће да израсте из мрака њеног меса. Трже се.

“ Ђорђе је осећао да се љуља на танкој грани, али се, ипак, грчевито држао за ту грану коју је у мраку случајно дохватио. „Дај ми га, Толе“, унео му се у лице.

Ђорђе; ставио песнице на сто а чело на песнице, толико уморан да му ни сан не прилази, тужан од радости што се нешто ипак заувек свршило. Спотичући се о столице, довуче се Мијат. — Знао сам да си ту, газда мој!

Она је крађом државне касе направљена, сиротињски је она зној и зато проклета, па ипак је страховао за Вукашинову судбину, још више за судбину његове деце, јер проклетство народа стигне сваког да казни.

Питао је и зато што се, кријући наду од себе самог, наду са дна свести, тренутак-два, ипак, понадао да ће неко дете изговорити његово име.

Да је разложио такву помисао, дошао би до овог оправдања: Вукашин ипак ваљда није такав нечовек да не каже деци како им се деда зове.

Тада му је постало јасно што му Симка и Адам више не доносе храну. То и Аћим зна, а ипак га тако гледа, јер он нема срца и никога сем себе не воли.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Стражари су будно мотрили на сваки његов корак. Некако је, ипак, успео да увреба тренутак њихове непажње, и побегне.

»Који још врабац говори?« — рекли би јој. »Баш којешта!« и сама исто закључи, па ипак, још од зоре поче чекати птицу, али врабац нити се јави нити појави. »Заборавио ме?

»Хоће ли се икада распрснути?« — девојчица је нетремице зурила у плод, а време се вукло као кишне капи низ окно. Па, ипак, излете из плода, једнога јутра, коштица као златна пчелица и слете девојчици на длан.

Затвори очи и број до десет... — Баш си смешан! — девојчица се закикота, али ипак затвори очи, осећајући како је захвата лагани дремеж. Ко зна колико је спавала? Шта сањала?

Чинило се као да је цела шума чува бришући њене трагове. Један од најупорнијих, ипак, виде како јој шумске звери прилазе и прате је. Можда она и није само чаробница, већ вештица? — плану сумња.

кад се град зидао, живео је пустињак који је друговао са зверима, али и људима помагао проналазећи лековите траве. Ипак би одлучено да се испита Татагино кретање. А ко би за то био спремнији од два оштровида младића?

Како је и могао да се врати? Пут до села није знао, а и своје куће се сећао тек као гнезда на врху брда. Да проси, ипак, није хтео. Има он и руке и ноге, зашто би просио?

— Ти, који разговараш са рибама, реци ми где је моја жена? — старчева туга као ледена вода прели дечака, али се, ипак, осмехну и рече чувару нека не брине: жена ће се вратити...

« —промаче му кроз главу, али отишавши у школу, заборави и крабу и свој сан. Цели тај дан, ипак, пазио је да не слаже, да никога не удари, али увече замоли мајку да му скрати ногавице, јер су му предугачке.

Но како није више растао онако брзо, нити је био јачи од осталих, ипак дорасте до младића, стално очекујући да поново види Златну крабу.

Белој жаби се учини да то локва понавља њену сопствену јадиковку. И она је ружна, и одбачена од свих. Па ипак, радује је Сунце и ветар, очарава лет лептира и шум трске.

Не одговара стенама да се друже с таквим брбљивцима, а ипак!« —погледа га, осмехнувши се, а талас задрхта од нежности. Од тога трена њен лик није га напуштао ни у сну ни на јави.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Може се претпоставити да то ипак није сасвим тачно, јер су, у усменом предању Београда с краја прошлог столећа, сачувана казивања која су се и онда,

како се данас мисли, у једној од најстаријих улица на падини, Господар-Јевремовој, близу Доситејеве Велике школе, или ипак ближе турском гробљу, према заравни на којој је сада Студентски трг.

Најгоре је било што је он тај пораз наслутио у прави час а слутњу ипак одбацио, као крпу. Вило је то у мају 1839, када је Тома Вучић Перишић изводио своју прву буну против кнеза Милоша.

Господар Јеврем протрља образ (мало га је, ипак, ошинуо тај сковитлани век), врати се, узјаше коња и полако стигне до Француске улице.

Та навика му је остала из доба када је господарио ваљевском нахијом и боравио у Чачку. Његове најбоље године. Ипак, није рад да уђе: пуно је а приметио је да, окренут лицем шанку а леђима гласовима, не разуме шта се говори.

Ишао је иза низама, сав око и yxо, ни о чему није мислио, и, унутра, нека тупост, а ипак је видео светлости на просторима неба, све неухватљивије док траје јунско предвечерје које ће це изгубити, а прашина

Тако се опет могло, нешто спокојније, ићи утихлим београдским сокацима. Историјска комедија ипак је остављена за следећи дан. Следећи дан је био уторак, 5. јун,1 засењен, омађијан дан, са дубоким светлостима.

било баш нарочито јако, јер су Турци и слабе нишанџије и слабо наоружани: бомбе су праштале, истина у размацима, али ипак једна за другом (није то још ни 1915, ни 1941, ни 1944.

однекуд искрснути Турци, убити га или одвести са собом, бранили су му да се искрада из куће а нарочито да лута Авалом. ипак се искрадао, и лутао. Увлачио се, сав понесен, у језу шумских богаза и чикао тишину, пуну притајених звукова.

који је смео да му уђе под шатор из ненада, затицао свег црног и од сумње: није веровао никоме, тај Црни Ђорђе, а ипак су га изневерили. Гледа Чарапић у своје бронзано лице и чуди се самоувереном новом добу.

Васа Чарапић се ипак ослања на тог бронзаног себе који је поуздан у сопственој простодушности и види оно што не види ниједан од пролазника:

Морије су витлале по Србији. Упркос томе осећало се да се оно, очекивано, време ипак ближи. Кад се сасвим приближило, Мирку је било нешто преко двадесет година и још це ни по чему кије видело да ће му

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац. Погружен у болу своме, Он звучној поклони лири све звуке младости вреле; Он је прстима својим, из њених

Па ипак - да си само каткад знала Велики, кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи к'о хала Све друге мисли и наде и снове;

си само каткад знала Велики, кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи к'о хала Све друге мисли и наде и снове; Па ипак - да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела И ми би можда дуго срећни

Заклањаш ми сунце, а дала си сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сва нестала у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну

мозаик-оделу, Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану, и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шалу светлост своју, Те човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене, са мрачнога

Кроз стакла Прозорска, јесен, увела и бела, Срца се наших, изгледа, дотакла... Па ипак нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис'о и нашег столећа!

и нигде светле тачке у визији, - од врха До дна гранчице, нигде да руком је обгрлиш. Па ипак, Роде, ми смо ту - и на све спремни Воља нам наша расте с бројем невоља твојих!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Нека ти, високи заштитниче закона, та гозба не прави никакве бриге! Ја мало једем, а пијем само воду“. „Ипак, ипак!

„Нека ти, високи заштитниче закона, та гозба не прави никакве бриге! Ја мало једем, а пијем само воду“. „Ипак, ипак!

„Видиш синко“, рече му Платон, „ти имаш савршено јасну представу о томе шта је то кружна линија, а ипак је ниси добио искуством.

Звезде некретнице стоје приковане на својој сфери. Значи да је Аристотелес имао ипак право. Аристархос познаваше добро дела великог стагирићана, он их је већ у својој младости пруочио.

Све ћу учинити као што желиш и заповедаш, али бих те ипак молио за једно: да ме ослободиш од посете ризничару“. „Аристархос! Не трпим поговора!“, викну бесно краљ.

Сад ћу ја тебе да спасем, па било милом, било силом“. Архимедес се болно насмеши, поглед му паде на његов рукопис. „Ипак си ми, Диокле, дошао као поручен. Желео сам да овај мој рукопис пошаљем у Александрију - ево ти га у аманет“.

је чудо како је тај непросвећени народ, који није био у стању да дела грчких филозофа ни просриче, а камо ли разуме, ипак увидео њихову огромну вредност“. „То је, заиста, врло чудновато“.

Ви сте далеко узлетели из нашег гнезда, али ми ипак дозволите да вам, у име наших земљака, поставим и њихово треће питање: Када ћете се опет вратити у своје гнездо?

“ „Видим како те књиге држите у руци!“ „Ала има добро око!“, помислих, а њему рекох: „Варате се, али имате ипак донекле право: мој брат је астроном и професор Универзитета у Болоњи“. „Па купите те књиге за њега!“ „Кажите ми цене!

Лангобарди и Сарацени разорише тај наш хришћански самостан, но овај ипак постаде, поново подигнут, расадником учености. У њему се прикупљаху и учаху блага науке.

“ Он се осмехну скромно и доброћудно. „Један једини позив, па био толико разнолик као инжењерски, ипак је једностран. Он зависи, као што сами знате, од прилике за посао, још више од финансиских средстава, потребних за њ.

Тек после неколико дана приметих да се положај воде у цеви ипак мења. Који пут је површина воденог стуба у цеви стајала за шаку и две више но обично, а кадгод за толико ниже“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Пре рата, памтим, није било овако. Онда, ако бих нерасположен био, то је ипак трајало доста дуго; исто тако ако бих, на прилику, био добре воље.

великог забаченог чела, продирног погледа и подсмевачког изгледа, чије ми се дрско понашање, иако и на моју штету, ипак свидело, обрати се ономе другом, са фиНим, отмено уморним и болешљиво бледим изгледом, а на чијим коленима беху две

који као да нико није желео сем крезубог студента дрског понашања, нема некакве нарочите везе са ово м причом; али он ипак има неке везе јер се десио у моме купеу на путу за Вујановац, где сам пошао у госте код свога побратима, и где ћу

И тако сам дуго остао седећи да размишљам о људској осетљивости и другим занимљивим послератним чињеницама. Да бих ипак све то заборавио устао сам и гледао кроз прозор. Киша више није падала, али мрак беше потпун.

и једном отвореном у рукама, коју је испустио кад нас је спазио, он је ревносно очекивао долазак нашег воза, па га ипак није осетио.

препирка, уз прве сунчане зраке, узбуђује и позива на игру дете, а оно на очима осећа сунце и уверено у лепоту дана ипак пита: „Какво је време, мамо?“ И подсећајући се тога утиска, помилован овим дахом детињства, ја се повратих.

Па ипак, ова је карта учинила крај мојој агонији, повратила ме. Јер све до ње провео сам у неком бунилу и тек сад осећам да сам

— Драги ујаче, — рече он — Ти си благовремено извештен о доласку високог госта (и ту се убоде палцем у груди) па си ипак кућу закључао. Дубоко увређен пошао сам да те тражим, али... али како то да тумачим?

значила ослобођење од батина и одсад неограничену, најпунију слободу врљања по свима привлачним местима вароши, он је ипак много плакао за сандуком очевим тога незаборављеног дана, кад је најстарији трубач, стара гарда, сахрањен са свима

сјединиле у једном једином лицу, он је отпуштен као неупотребљив у овом случају, пошто је општинска управа ипак претпостављала да задржи оно друго лице, што је способно било да чита њене наредбе, иако није знало да рукује добошом

псссст, псссст, господо забога, молим, господо... шшшшт... Преко пута њега, на кревету донекле ипак почасном (по прикованом ћебету на зиду више главе), певуши којешта на један невиђено задовољан начин риђи пешачки

самостални градови пропали или цветали, нестали или нашли начина да свој повољан положај очувају и своје напредовање ипак наставе, има друга ствар коју ја истичем, а то је: да је онај, као што ти кажеш, убризгани патриотизам нешто вештачко,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

помисли да бисмо били други него што смо — далеко успјелији, далеко чаробнији, па и далеко сретнији — дубоко у нама, ипак, нешто не засебе? Не јави ли се у нама нека носталгија за самим собом: као да сами себи умиремо?

Али изгледа да је истина, ипак, била напросто то, да је, сасвим независно од својих гријеха, на пучини нагло оболио од заплета цријева — мал дел

Но мислим да је ипак у ствари нешто било; свакако нешто далеко мање фантастично и можда сасвим различито од онога што се причало; али ипак

ипак у ствари нешто било; свакако нешто далеко мање фантастично и можда сасвим различито од онога што се причало; али ипак нешто.

Био сам препун свакојаке радозналости о њима. Вјеровао сам да их мрзим, а ипак ме нешто неодољиво вукло к њима. У ствари, то није била мржња, већ више као неко удивљење, с трунчицом зависти, можда.

Руковао се са мном, срдачно, и још увијек са широким осмијехом пуним здравих зуба. Али ипак, учинило ми се, нешто мање ведрим него на почетку. Можда је на њ бацило сјену моје гануће.

), то је ја у читавом свемиру једина ствар која постоји само у једном јединцатом примјерку. — Чудно! Чудно, али ипак тако! (Послије много година посјетио сам ту исту плаву дјевојчицу у болници.

Дијете је заштићено од ње, заогрнуто у плаву хаљиницу бесмртности. Ипак, у облачне дане, кад су дјеца шутљива и тиха, она неопазице уклизи у малено срце и јавља се у нејасној ствари

Али сам ипак толико полтрон да, поред тога, осјећам и потребу да ми се то не повјерује. И ко зна шта ли све ја несвјесно не радим

познаје само подсвијест) да бих постигао да моје искрено увјерење не пређе на друге, да увјерљивост мог увјеравања ипак буде неувјерљива!

А поглед ће јој, прије него се врата сасвим затворе, ипак имати времена да постане одбојан, готово непријатељски. И тако ће се та моја вјечита бијела врата заклопити као

Не, тамо му се није свиђало. Овдје, на уличном балкону, ипак је некако боље; живахније је, да речемо веселије — међу људима је!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему

У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.

Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката. Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.

У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу. Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где

А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће. Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он

Од куд ти сад? Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. — Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим:

Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе. Надао се у тврдо, и ако

Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима. Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било.

да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.

Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. — Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...

« А Ђурица све више пије и смеје се... Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га... За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави....

стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Синови као синови: иако не говоре с оцем, ипак га воле као оца, те се јако забринуше за то што видјеше, погађаше и погађаше шта би то, велики бого, могло бити, али

А мати рече: — Јест, кћери; царев син и Оштар Дан воде кћер једнога краља; али је се ипак неће ужити, јер откад је царев син отишао од куће, њему се чини да нема него три дана; али тому има већ управ три

Ти си видио нашу јакост, али шта је то према јакости тога чуднога старца. С толиком нашом снагом, нијесмо му ипак кадри ништа учинити.

Човјеку би врло мило царство у свијету, али му не би мио кратки вијек, тек ипак не рече ништа. Послије човјека створи бог магарца и рече му: — Ти ћеш се хранити најгором храном, па и ње нећеш

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

мртве руже срца деце нежне, Што ће живети, а бол неће знати, Као ни цвеће испод коре снежне, Што се камени, и ипак не пати. Гроб велик к'о пут смрти неизбежне. Знам, дете нећу никад бити више.

Цела младост и година моја свака, Мада оде сва сирота, као беда, Мада небо не донесе дана лака, Ипак моју главу кити коса седа, И велики одмор спрема црна рака.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Драстична, ако не и противуставна мера спроводи се сада у овој земљи да би се спречило конзумирање алкохола, а ипак је чињеница да су кафа, чај, цигаре, те жвакаћа гума и други стимулуси којима се слободно одаје чак и незрела

Жеља да овладам овом неисцрпном енергијом довела ме је у грозничаво стање, али сам дуго лутао у мраку. Ипак су се, коначно, моја настојања исказала у виду једног проналаска који је требало да ми омогући да изведем оно што се

На разне начине сам проређивао њихове редове, што ми је донело незавидан углед пацоловца. Најзад се ипак и моје школовање завршило и невоље окончале. Добио сам матурско сведочанство које ме је довело до животне раскрснице.

Даља размишљања о отпору протицању воде кроз цев ипак су ме навела да овај изум обелоданим. Мој други пројекат је био да конструишем прстен око екватора, који би наравно

Завршетак експеримента је ипак одложен до лета исте године, када сам коначно имао задовољство да видим ротацију проузроковану наизменичним струјама

велика невоља уназадила ме је у многочему и готово целе те године морао сам да се посветим планирању и реконструкцији. Ипак сам се вратио задатку чим су околности то допустиле.

а спољашњи утисци на наша чула су у толикој мери деликатни и недокучиви да је обичном човеку тешко да их разуме. Ипак, ништа није уверљивије за искусног истраживача од механистичке теорије живота, коју је Декарт (Десцартес) донекле

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Веровање моје мајке у могућност да је, после свега, Американац Франклин ипак паметнији од свих мудраца у Идвору и прећутно одобравање мога оца, пробуди у мени живи интерес за Америку Линколн и

бићеш ”жутокљунац” (гринхорн) а ”жутокљунац” мора да одслужи свој шегртски рок пре него што дође до неког успеха. Ипак је признао да краћи рок служе досељеници који су пре тога изучили неки занат или имају утицајне рођаке или пријатеље.

Чинило ми се да су бар за класу испод мене, а ипак нису имали тешкоћа са усељавањем. Њима није била потребна интервенција или нечија наклоност да би их примили.

Мени је то требало и по томе сам закључио да су они ипак изгледали чиновницима као пожељнији и траженији. “Истина је,” - говорио сам у себи, ”да они имају неке занате, да

Тиштало ме је што су ме изузетно пропустили, а нисам ни схватао зашто су тако поступили. Ипак, то није убило моју веру да сам донео нешто Америци што ови чиновници-испитивачи или нису били у стању да открију или

Био сам увређен и изазван, али сам ипак стишао своју српску нарав. А онда је један већи дечак пришао и збацио ми фес са главе.

Други радници нису ми могли било шта саветовати, а рекло би се да су уживали у мојој неспретности. Ипак, на своју срећу ускоро сам приметио да је немирној мазги сметало када би је неко дирао за уши.

Међутим, њена сугестија да се што пре отресем српских појмова и постанем Американац, озбиљно ме је узнемирила. Ипак, нисам рекао ништа на ту примедбу јер сам био ”жутокљунац” па нисам хтео да ставим примедбу која јој се не би свидела.

Разумео сам шта је мислио, али да ли сам се држао ове његове опомене? Иако сам мислио да је то само обична опомена, ипак почех сумњати да је он открио једну моју најдубљу тајну.

Иако сам се трудио да сакријем своје узбуђење, девојке ипак приметише промену на мени. Нисам се ни смејао ни мрштио, само сам био дубоко замишљен.

се поверава блиставој лепоти своје драгане, као што се морнар поверава и ослања на осунчане лаке таласиће мора, али га ипак подмукли вихор изненада баци у воду, а он, пошто извуче живу главу, ставља на жртву Нептуну, богу мора, своје мокро

Тако је и било. Билхарц и ја нађосмо се усред велике масе људи, али смо ипак могли добро да видимо председника и његовог министра и да чујемо сваку реч њихових говора.

Ћипико, Иво - Приповетке

Залажу се. Пламен је нешто попустио, — тек се наднио над жеравицу. Али ипак изгара се и задушљиво је. Лице им је као зачађивало, боје од гњиле маслине; низа њ цеди се зној, измешан с новим уљем,

Студена влага увукла се у кости и у мозак. Од несташице смочних јела чисто се пред очима блешти а колена клецају. Па ипак, уза све то, најгора је мука што се нешто мора јести, ако се и не добива.

ишчекујући, намери се на неколико Загораца, које је по ношњи познала да су из села што је било подалеко од њене куће. Ипак јој се учини као да су комшије и придружи се њима.

Она ни у сну не наслућиваше зла, нити му се надаше. Али ипак, у први мах, у њој је нешто чисто задрхтало и потерало јој живље крв у главу. Упре врата. Види да су закључана.

Знала је да се иза болести од оспица подоста промијенила; истина, нагрђено лице поступце пунила је младост, али ипак увиђаше разлику и осјећаше се скромнијом у својој љепоти.

А ипак чезне за њима: само да их гледа, да изблиза у разговору осјети њихов мушки дах...и пушта маха мислима и снатрењу што је

И макар да сам више пута имао пригоду да се науживам тих видика, ипак увијек, с једнаком слатком меланхолијом, прати ми око мрке чемпресе сустјепанскога гробља, и гледам његову високу

Живљаше тако неколико година прама прописима ипак добре и повратљиве свете матере Цркве, која покајницима радо опрашта, док наједном не привуче га к себи млада Морача,

Старији људи ипак нађоше мјеста да се огреју, док млађи поседаше где му драго, настојећи да барем из даљега очи на пламену паре; кад га

дошао њој на виђење. Може он и без ње! Али ипак нешто га копкаше да затражи дозволу да купи мало ракије, па да јој је криомице донесе, а ни речи јој не рекне; и

И, мада није овде никога налазио, ипак ово место беше разговорљиво — увек као да нешто живо заклоњено шапори, — па кад би одилазио, осврнуо би се за собом:

Па ипак, у току од неколико седмица боравка успео је да упије у се и осети и мистику његових џамија месечином обливених, и благ

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

могу да потичу и отуда што су две културе врло, врло блиске, јер нам велики број сличности прикрива разлике које ипак постоје, а прикривене и несазнане разлике лако се и са једне и са друге стране превиђају, некад негирају, некад

што је стилско подручје, додуше, у језику потребно и неопходно, јер га имају сви природни језици, али језик без њега ипак може обављати своју основну функцију у интерсубјекатској комуникацији.

низ испресеца декларативним везником да: Само пева на Багдали тајни пламен Да бајка да недовршена да остаје Да је Ипак (био) живот.

Нешто је ипак у прошломе веку забележено, понешто и касније, и то што је на подручју Косова и Метохије прибележено на махове, додуше

између кошњице – трмке – и цркве, као да се сама каже, као да си је чуо из народних уста, тако је слично речена, па ипак тако дубоко замишљена“.

Па ипак, та разлика није по својој природи чисто лингвистичка. Ништа нас ни у једном ни у другом језичком систему не наводи да

Али није сасвим или бар није увек јасно да се њихов положај у националној култури ипак разликује, и да та разлика није неважна за разумевање књижевности.

тврдње – која изгледа као труизам – да је књижевност тесно везана за културу као њен саставни део, проистичу, ипак, важне последице за проучавање, али и за предавање књижевне уметности.

О тој се реформи досад толико писало да се, изгледа, више ништа ново не може рећи. Па ипак, не можемо а да не приметимо да се занемарује сасвим очигледна чињеница да је Караџић, узевши за основицу

Но ипак, дубина промене, готово преокрета, када се туђи стих узима да би се на домаћи сасвим заборавило, говори о извесном диск

Али га пре тога ипак морамо проверити. Њему у прилог иде поред осталог и то што ни Вук „Анђу капиџију“ није сврстао међу митолошке песме,

Може се пећи да је у нашој књижевној критици разјашњен однос између ова два лика. Па ипак, кад дуго и стрпљиво радите на припремању критичког издања романа, уочавате понешто што би могло ићи у прилог управо

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Па онда значи да он зна! ПЕРА: Зна извесно! Али ипак, ја сам хтео први то да му јавим. Ал' можда не зна, а сви кажу да су наши позвани да саставе нову владу.

ПЕРА: Извините, али ја не спадам у те мушке што међусобно знају те ствари. ЖИВКА: Па ипак, морали би бар чути штогод?

Ништа нам више не стоји на путу. РИСТА: Ништа. ЧЕДА: Па ипак, мислим се нешто, само како ћемо да се опростимо оне вуцибатине? РИСТА: Кога?

Да, хитно... па није баш право разбојништво, али је ипак разбојништво... Нека писар понесе и хартије за саслушање, нека поведе и два грађанина као сведоке.

Ево ја сам купио још шест бројева – до сад триста шест. ЖИВКА: Хвала вам, ви сте највише купили, али – кажу ипак се много продаје Је л' те, чита ли свет; јесте ли приметили, чита ли свет? ПЕРА: Па... како да вам кажем, госпођо...

ЖИВКА: Уха! ПЕРА: Па ипак, госпођо, тако ћемо још најпре сазнати... ЖИВКА: Е па, 'ајде, господине Перо. Ухватите ту женску линију, па сазнајте.

Не могу, не могу да је примим, нек иде бестрага!... ВАСА: Па ипак мораш, Живка, ред је! ЖИВКА: Па видим и сама да морам, али, знаш, све ми се преврће у стомаку од муке.

ВАСА: 'Ајдемо ми твојој Дари. Хоћу с њом да проговорим. Ипак, ћерка је, њу ће пре да заболи срце него тебе. ЧЕДА: Молим, изволите, немам ништа против.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У роману свакако има и јаких одблесака натурализма, што је у критици такође истицано. А ипак, биће да је најпре у праву Јован Скерлић кад истиче импресионистичке црте.

С насловом који је крајње несрећно изабран, Друга књига Сеоба ипак је потпуно засебан роман, који се на свим чисто књижевним равнима разликује од Сеоба онолико (и онако) колико се позни

Што је Станковић ту реченицу, премда ју је најмање трипут варирао, на крају ипак спонтано склопио - идући сваки пут, а по обичају, кратицом унутарњег импулса - са жељом да постави чврсту тачку од

”72 Занимљиво је да недостаје повлака на почетку, као сигнал да почиње говор лика, а ипак је ауторов коментар одвојен повлакама.

да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново

У њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена. Јер оно „што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.

106 Видела је то, проценила и доживела ипак - Софка. Јер како би се иначе могла схватити тврдња да је газда Марко већ купио кућу коју никако није ни намеравао да

130 Премда су, по свему судећи, у стварноме животу запажени и отуда узети, као и много шта друго у Нечистој крви, ипак су овакви детаљи, ако већ не уносе иронично светло, свакако срачунати на оштро контрастирање варошког и сељачког.

намешта и утуткава тако да, кад уђете у њу, сместите се на меке ћилиме, који, истина, заударају на старо и чађ, али ипак не јако; завалите се у ћошак, испод кандила [...

после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто што му је, истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас

му је, истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.

Сама Софка, са своје стране, умало није у ИВ глави с мутавим Ванком починила оно што је на крају ипак чинила, или се бар причало да је у потаји чинила, подајући се глувонемим слугама када би се Томча вратио у хан и

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Прележанин га бејаше примио сасвим својски. Прво зато што га је ипак у души волео, а друго — што је таква заповест њихова краја. Осим тога и сажаљење се пробудило.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

тоне жића дан; И ако је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то зван“ — Ипак, ипак благо оном, Благо оном који умре Одушевљен, раздраган.

жића дан; И ако је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то зван“ — Ипак, ипак благо оном, Благо оном који умре Одушевљен, раздраган.

А човек је човек, више б’ моћи требô; Престо је на земљи, — земља није небо. Али ипак зато, док траје Балкана И на њему спомен старих, тешких рана Кô и спомен дȅла, братском крвљу свȅта, Мушки

Човечанство да би стресло Иге срама свога — Ето то је старо гесло Старовољства мога. Па ипак често гушим Мржњу и гнева гром И све те жртве носим На олтар роду свом. Кад анђô рода мога Ускликне: сад си свој!

мукама Нов ће живот обећати, — Међу злима добар страда, Врлина се доцне штује; Ти га видиш како пада, — Ал’ он ипак побеђује. »Невен« 1881. МАЛО ПРОСЈАЧЕ (Уз слику) Ох, шта ли си ти још крива, Ти невино чедо мило?

Свака песма може бити Од педесет грама — Ипак позив на претплату Песма ј’ над песмама. Ал’ и позив може ићи У запећ да дрема, Ако зове и призива — А одзива

Многи се скоцô од умна поста, Ал’ тебе има, па му је доста. Школа је наша школа обвезна, Ал’ ипак многи читати не зна, Из друге књиге баш ни запети, Ал’ ти и таке учиш памети.

Шта јесте, јесте: проза си сама; У теби нема стиха, песама, Ал’ ипак зато близина твоја Загрејат’ уме људе — до зноја. На тебе пада замерка стална Да ниси књига сентиментална.

Шта ћу ти јоште казат’ без фразе! И тебе многи ногама газе; Ти немаш жучи да на то ђипиш, Ал’ ипак зато зубима шкрипиш. И та је шкрипа музика зимска.

и снага дивска: Та куд ћу јачег, страшнијег џина Нег’ што је лавина Хладан си, снеже, хладан зацело, Ал’ ти си ипак топло одело Њивама нашим, млађаном саду, Тежачкој жуци, ратарском наду.

ВИИ Штука са реном, Ја са мојом женом. Кроз нос ме дере... Сузно је гледам, Ал’ за то ипак Другом је не дам. ВИИ „С главе риба смрди“ Пословица шиба — Јер с главе може смрдет И што није риба.

Ал’ ја ипак велим; сва су поља твоја, То јест, ти се спремаш да на њима зидаш, И сатира ј’ твоја, па и ране моје Ја остављам

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

И која страна света поклон бива Кад бдиш једина звездо над измишљеним крајем, Љубави моја мртва а ипак жива? XИИ ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ Љубави моја мртва а ипак жива Нек у свом дану недоречен гори Нек игра се песника док

XИИ ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ Љубави моја мртва а ипак жива Нек у свом дану недоречен гори Нек игра се песника док песму не створи Птицом осветљени певач који у мени пребива.

И крај ватре којом не хране се дани Закопани лелек и ненађено благо стоје. Љубави моја мртва а ипак жива О све што прође вечност једна бива И нема мене ал има љубави моје.

највише нам при том недостаје празнина где не струји крв и где бисмо сместили своје представе о евентуалном божанству. Ипак ништа није изгубљено, јер празнина је то чега нема.

Сричем фосил твога имена у суши Вере и лажног раста лажној души, Јер и да те нема, празнина у којој Замишљасмо те, ипак, никад не би Престала да нас опија, у себи Увек друга превареној сржи мојој.

Преселили смо цвеће под реп змији, А ипак нам је душа наде пуна. Дај лобању празну за преживеле лажи; Неизбежни додир сна и праха тражи Имена посна троструких

Пјан од удараца срца још тетурам На Југу без Мора што препливах га ипак, Јер нестварност је јача и најжешћа је бура На мору ког нема, а хучи и ђипа.

народ Измишља речи за песму Коју ће се усудити да напише Један човек после сто година Не бој се речи Није то ништа Ал ипак пази Не љуби прошлост у руку Певај као да ништа није било Јуче или пре сто година Немамо времена за риму Звезди са

И хлебови се под земљом школују; Ја бих се желео на страни зла тући; Па ипак, по милости историје, Повраћајући и ја ћу у рај ући. За пријатеље прогласио сам хуље, Заљубљен у све што пева и шкоди.

Краков, Станислав - КРИЛА

Е, уосталом, ту писар Казимир одмахну руком, и онако је све то купус. — Купус? Мени није то купус... Ипак се Душко мало умирио видећи да коза његову оцену није појела.

Они су мислили да су већ победиоци, и да продиру као варвари у освојени град. Тада би пљачкали и силовали. Редови су ипак остајали мирни, само је и даље звонио одјек оног такта: — Један, два...

Радосно се нагињао напред. – Сергије, Сергије... Ни себе није чуо у хуци. Ипак је морао да кличе. Пред њиме су била испупчена плећа и сулуда кацига од коже.

Тела маларичних болесника горела су у огњу. Једног слепог интенданта мучила је шкрипа кревета његовог суседа. Ипак није могао да види како се над пилотом са сломљеном ногом наднео бели, поноћни анђео.

У менажи је млеко покипело. Ипак је све било као и пре. Људи су носили страх у себи, па се ипак нечем радовали. Радост је била на површини, и до ње се

У менажи је млеко покипело. Ипак је све било као и пре. Људи су носили страх у себи, па се ипак нечем радовали. Радост је била на површини, и до ње се увек долазило. По језеру су лудовале рибе.

У зору се са двоспратне куће поносито увис дим дизао. Кућа је била блатом олепљена и крива. Ипак се видело да официр ту станује. Био је у ниској соби на горњем боју. Девојчету су и у зору очи биле црвене од плача.

Говорио је Душку да ће погинути. Нико у батаљону није сановник имао. Ипак је то морало смрт да значи. Пио је расејано рум, који му је капетан Дановић за чај послао.

Биле су потребне као кинин, као сирће за оне који болују од скорбута. Жена је било у граду много. Ипак су и њих доносили лађама као и трупе. У Главноме штабу установљено је одељење за набавку жена. Било их је свуда.

Одлазиле су и на фронт, где је мушких И онако сувише било. Болничарке, бесрамне И љупке училе су да уста у љубави ипак највише значе. И све су оне доносиле ратницима радост и болести. Ове су биле нова радост, јер су спасавале од фронта.

И све су оне доносиле ратницима радост и болести. Ове су биле нова радост, јер су спасавале од фронта. Ипак су највише биле тражене жене из угледних кућа.

Гласови су оштри и пискави. И обојена власница морала је да покрене урањено тело. Тада се граја појачала. Ипак грчки капетан није платио прописану таксу. Отишао је увређен, оставивши једну мамузу у соби.

Петровић, Растко - АФРИКА

још Африка, није сасвим, није никако за мога пријатеља, који је познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене ово је ипак оно што нисам никада раније видео и што је блиско ономе о чему сам сањао.

Моли ме за дозволу да баци црнца у воду. Умирујем га, јер у овоме случају то би значило бацити га ајкулама. Црнац ипак срећом чује нашу препирку.

Ове су шуме ипак проходније од оних јучерашњих; лепота њиног растиња је нежнија, више песничка. Између џиновских стабала, која се гуше

Одапињем ипак. Иначе дуж целе реке нигде ни комадића европске одеће, која је тако ретка већ и у Басаму. Становници су, као у кратке

Ове мараме, дивних угаситих, а ипак веселих боја, које топло украшују њину мрку кожу, тако су лаке да њини меки набори стално прате покрет и облик тела.

! Далеко од тога да личи на Париз, мали Монгази је ипак дивно сеоце. Његове нове, чисте колибице обојење су црвеном афричком земљом а на самој средини села једно огромно дрво

Уистину, и поред те смелости, ја ипак несвесно гледам да дерани који лове буду стално на неколико корачаји испред мене.

Нисам могао претпоставити да је земља ипак пуна, не толико рептилија, колико мрава, да су гране високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео

Требало би чекати до сутра. Мој састанак са Вуијеом, пре његовог одласка на плантаже, пропао би. Међутим, шеф села ипак проналази да један богати тамошњи црнац има своју шалупу, којом преноси банане, и да би је можда могао изнајмити.

Друго растиње, које би и поред тога ипак подлегло под тежином, потпомогнуто је од самога грања. Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају

али ја нисам никада престајао осећати њихово присуство у оном комплексу богатства које чини да нам је живот драг. Ипак сам ретко са ким, изузев пре са Дероком и сад са Вуијеом, седео у сумрацима пред пејзажима који би промицали пред нама

Људи ниједног племена немају такву одмереност у опхођењу, такву невезаност и љубазност, а ипак, и поред свега тога, крај све своје питомости (код њих једва да има трагова да су били људождери), Бауле су без

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Комаров мора знати шта је рекао. — Али ако ипак буде Турака и борба се отвори, шта да радим? — Одлазите, одлазите, одлазите!... продера се Черњајев.

Можемо ми и сви изгинути, па опет ништа неће помоћи. Али ипак трапуљај напред! Шта ћеш, кад се тако догнало, да је то опет најпаметније што се у овом глупом положају може учинити?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ В Нит хоће воде, нит хоће лека. — Ипак бих рекô, да нешто чека. Понуде носе мајка и сеја, — Она с’ насмеја. Били да видиш пролетно цвеће? — Па ни то неће.

Усклик ваша радовања Жице срца мога њија, — Гласи цпеће, — гласи бола, — Па ипак је хармонија. ЛИВ Чујем да си блед у лицу, А с њега се туга смеши; Зар ти немаш таку птицу, Која уме да те теши?

Срећан срећом за њом гине, — Ал’ остаје још празнине. Њена с’ међа тужном крије, — Ал’ бол ипак испуни је. ЛXИИ Гроб је трулеж, — он не уме Брзо пепô стварат’ — Ту смо близу, кад ће мртве Живи огањ згарат’.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мој школски друг... Али шта да му радим. Да ми је рођени брат наишао сатерао бих га у ред. Било ми га је ипак жао, те му приђем и загрлим га. Он ме пољуби... Обојици нам потекоше сузе... Мрак је пао увелико.

Пред таквим људима падају сви ратни изуми, сва техника оруђа. И ма како се ратна техника у будућности развијала, ипак, у основи, остаје на бојном пољу само и једино човек.

У почетку учестано, потом и они све ређе, док се најзад не ућуташе. Завладала је тајанствена тишина. Наредио сам ипак највећу опрезу. Сви војници били су у клечећем ставу и зурили кроз пушкарнице. Осматрао сам непрекидно и ја...

Ја се подигох да му изиђем у сусрет. Мало сам претрнуо када сам се исправио. Ипак сам се савладао и пришао команданту. — Господине пуковниче, стање је ратно. „Видим, видим!“ — рече више у шали.

Обукао сам шињел и скотурио се у рову. Пуцњи су одјекивали сваки час. Да је ведра ноћ видели бисмо ипак линију њиховога рова по одблесцима из пушака.

Били смо остављени на милост и немилост непријатељу. У овој нашој невољи обливао нас је ипак зрачак среће, јер ни бугарска артиљерија није могла да дејствује.

То после подне јавили су да се упуте војници који треба да приме маказе са сечење жице. Дакле... ближи се ипак час. Био сам у толико јуриша и никада ми ни на ум није падало да ми се ма шта може десити. Сада сам био очајан.

Знао сам да смо пропали. Да ми је да се дочепам једног ограђеног простора... Још мало. Али, боли страшно. Ипак је смрт грознија. Неко јауче. Пред оном оградом лежао је мој водни официр разбијене лобање и просутог мозга.

Она се ту сломила... Али је ипак успела да ту аждају прилепи за земљу, и да јој спута ноге и реп. Међутим, Дринска дивизија није имала више снаге да

Дошло ми је нешто тешко. Бојовић објасни десетарима како ћемо сада извршити прелаз. Сматрао је ипак за потребно да то исто и војницима понови. Људи су прилазили полако и збијали се у гомилу. — Камо теби бајонет?

Трпео је он и шприцеве, гутао је солуције хинина, па је чак подносио и салварзан. — Ипак — говорио је — то ми мање штете наноси од хаубичког зрна.

Господин капетан ће ми достављати сваког дана о иступу појединаца, а ја ћу саопштавати команди места. — На крају је ипак ублажио тон: — Али ја се надам да ћете ме ви као интелигентни људи разумети, и да међу нама неће више бити неспоразума.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Није оно ни пречишћено, и далеко од тога. Јасно је ипак: тај песник се не даје свести на једину, глатку формулу, већ и стога што ако таквих формула и има за тренутно потребне

Но све то ова књига даје само овлаш и узгред; јер она је ипак оно што јој име казује: антологија старије српске поезије.

би се пред доста оскудним а сасвим једностраним материјалом: у ту сврху ваљало би састављати књигу сасвим друкчију. Ипак, и без одређене такве намере, надам се да ће се и из овакве Антологије, а можда јасније него и из многих Бранкових

високог духа, Ком' срце зрака подиже небесна, Да Срба брани, врага му прогони, И стуб утврди славе роду — — — — — Па ипак, и поред све своје аморфности, „расутости“ и непоуздане повезаности у лабавим оквирима Митрополије, то друштво је било

Ни тај језик нико није знао, а што је ствар још тежа, нико га живи уопште ни знати није могао, никада. Језик тај се ипак, поред свих апсурдности, изграђивао током читавога столећа и предавао с колена на колено као највећа драгоценост

Ваљаће међутим, ипак, једном већ израдити врло прецизну историју развоја српског књижевног језика од, рецимо, Орфелина до Бранка; и речник

се моћи мирније и сасвим објективно, са подацима о лексиколошкој и синтактичкој структури језика ове епохе, говорити о ипак јасној тенденцији развоја књижевног језика предбранковског времена у правцу народног, као што ће се видети и у коликој

вечне: о томе како ће се многе које су данас већ ишчезле једном поново појавити, а друге које су данас још у части ипак ишчезнути, захте ли то само употреба, тај апсолутни и законити господар над животима и смрћу речи: Мулта ренаѕцентур

Песмица је, мора се веровати, озбиљна, и без сумње одређено хоће једно: да истакне врлине свога човека. Али ето како ипак, одједном, све у њој пође некако наопако, и биће да клизне у комику на изненађење и самога писца као да се песмица

Петар Руњанин прича како су по Срему крајем XВИИИ века и девојке певале разне соблазнителне песне, и како су их ипак, ауторитетом школе и цркве, с успехом истиснуле песне церковне.

Њу ипак не треба потпуно потцењивати, али јој још мање придавати значај који нема. Мислим да је то песништво тачно оно што је

Па ипак, у томе песништву доста је, последњих година довољно истицаних елемената које не смемо сметати с ума. у овој Антологији

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Волело се некад. Љубав! Каква шала Љубав!... Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?'' И он стеже чело, слике да убрза. Љубав!... Љубав.

Појени смо крвљу вриштеће Горгоне, Но сумњом нам нису затровани дани. И рекнеш ли ипак, да се мора стати, Учињено биће, јер судија ти си; Последњу кап крви бесно ћемо дати, Да се њом испишу грозни

И ти си мирис у ком беда спава Златни сан, из ког, вај, ипак се буди У атмосферу олуја и студи, Где зимске звезде прах таштине таје!

Ноћас за тебе само желим знати. Те ноћи то сам само рећи знао. Па ипак ја сам само сан ти дао, А мислио сам целог себе дати.

Свакидашња прича... Ти си тако хтела. Мада ниједан ти поглед нећу дати, Ипак у мени ће спомен задрхтати, Но мој горди осмех тај уздрхтај скриће.

Па ипак бедни сви су греси ови Кад сладострашће поји живот срећом И тражи змију из раја измаклу. О, сотоном ме, о Боже, наз

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Чита опет у себи.) Не знам! (Мисли се.) А да ипак не значи нешто, само врло завијено речено, а? И то можда врло важно? ВИЋА: И ја бих рекао.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

језику, која је знатно раније и с неодољивом снагом пробила себи пут у земљама где је сакрални језик био латински. Ипак, постоји домен у којем је народни језик био широко заступљен и у средњевековној писмености у српским земљама.

Иза тог наговештаја хуманизма ипак није дошло до ширег усвајања тог покрета; путеве к њему ускоро је пресекла турска инвазија. Све до 15.

Кад је реч о књижевном језику, основну оријентацију код Срба у средњем веку давала је црква. Па ипак, у том раздобљу се јавила и књижевност на народном језику.

Испочетка је изгледало да Караџићеве реформе не могу успети. Ипак, он је стекао велики углед у иностранству, па и међу Србима, највише захваљујући збиркама српских народних песама које

Добитак који је донела победа Караџићевих идеја био је ипак много већи. Рашчишћен је терен за спонтан, неусиљен развој књижевног језика.

Независне Државе Хрватске под нацистичким окриљем 1941-1945. Ипак, на српској страни сличних промена у језику није било а постојећа атмосфера у српској јавности даје повод за уверење

Па ипак, и у таквим приликама оскудно књижевно стварање и даље је окренуто идеалним јунацима онога типа које је остварила средњ

Он је врстан зналац српског језика, истински језички стваралац, мајстор беседничког стила. Српска књижевност ипак није кренула путевима икоје је отворио Венцловић.

Премда превасходно лирски таленат, Бранко је ипак тежио да створи веће песничке композиције и сањао о томе да напише велики еп.

Највећу пажњу поклањао је ипак темама из грчке и римске антике, с којима у нашу поезију улазе класичне форме и симболи.

Она није беспрекорна, нарочито не у језику. Па ипак Дисове песме иду међу најмузикалније на српском језику. Необична инверзија слика, померена синтакса и тамна значења

У чисто књижевном погледу били су конзервативни. Обнављали су неке превазиђене обрасце. Па ипак, обнова традиционалне књижевности није њихова заслуга, јер она 30-их година није толико обнављана колико је, након

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: — Још седе баба-Станини! Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.

то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама,

било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао. Заборављао се. Покаткад, запио би се. Истина, и то ретко, кришом.

Тако су га звали. И тако је било једнако, годинама. И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба. У школи, да се учи добро.

Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има. Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.

Сажаљевао је. Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко. Не што је губи.

Сажаљевао је. Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко. Не што је губи. Он се с тиме био одавна измирио. Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.

Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали. Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак

међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.

ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.

балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. Нарочито су биле ноћи тешке.

Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази. Али ипак мирно улази. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Буква. У религији буква нема тако важну улогу као, на пример, храст или граб, али је ипак и она имала известан значај. У Босни узима се она (поред храста) и за бадњак (ГЗМ, 6, 1894, 381; Сцхнееwеіѕ, 17).

, 7, 1006; Роѕцхер, ЛМ, 2, 1819›) прокуне јунак в., јер је прикрила ђавола (СЕЗ, 41 № 167). Али је в. ипак имала извесно своје угледно место у религији.

, па кад га скоро сасвим преглође, он стане вући из све снаге да би га преломно. Тако настаје земљотрес. Али земља ипак не пропадне, јер онда свети Петар прекрсти штапом, и г. опет постане цео (СЕЗ, 19, 391). Г.

Ћипико, Иво - Пауци

У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: нека је Ради лепше! ...Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога пауша пред собом пут вароши.

И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио Ступицу: није му пуно вјеровати! Ипак су се одлучили: биће на опрезу, и у четвртак — дошли су... Петар их дочекао и уведе у дућан. Напоји их ракијом.

Сјутрадан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику да још у планини остане. Дуг је дан, стићи ће и кући. Сјети се кобиле: биће жедна.

И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи... Раде је ипак тога дана по подне пошао кући и вратио се другог дана ујутро. По договору са њоме, нађе Машу код колибе.

Али, ко би знао? Ипак, кажу да се једне ноћи вратио из вароши пијан као сјекира, и, не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз

Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора? А, да, врана врани не копа очију!” Ипак вели суцу: — Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће

А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи? — Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства... Морал треба да царује нада свим и свугдје... — Морал?

Плати порез, шумске глобе, пољске и друге, па никада крају... „Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило” помисли.

И, гладећи му дебелу руку, смијала се оним своди разузданим смијехом који попа Врана јача и дава му наде да ће га ипак Маша једном завољети.

Али ипак мора да има нешто! Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води

Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.

није у вароши, сједи по цијели божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу тражи да му други лулу напуни.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину и да одремам док оморина не прође. Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке.

Додаде да је дошао у задњем тренутку. Да је закаснио само један дан, било би већ касно. Лауш га погледа прекорно, па ипак далеко попустљивије него што га је малочас гледао и упита га кад ће поново доћи.

Да ли смо, утехе ради, реци ми, да ли смо сви ми, ипак, подједнако рањиви и слаби? Да ли су и твоји миљеници отпорни или су слаби као и ја на неправде и на њезахвалност?

Коломатио је и брбао три−четири дана по Вратимљу, рачунајући на то да ће се Лауш ипак предомислити и да ће прихватити његове услуге. Тако је и било.

Тешкоће су ипак биле мале у односу на оно чим је Лауш располагао. Имао је силно богатство и стотину отреситих и бистрих људи прекаљених

Чинило се како не зна ни толико да сам овде ипак некаква домаћица, да сам жена господара ове куће. У реду, ја знам да је он монах и да му је забрањено обраћати пажњу

мени је одмах било јасно да Драгутин, тај скромни побожни човек, не одобрава овај неприродни брак, и да ће се све то, ипак, лоше завршити, да се већ над земљом рашком надвија црни градоносни облак неслоге.

„Да“, рекао сам, „трње у реду, али, забога, никако не глогово.“ Није обраћао пажњу на оно што говорим, али ја сам му ипак напамет изговорио места у јеванђељима која се односе на Исусову трнову круну.

Каже се само трње, али нипошто глогово.“ Он је онда управио на мене своје тврде очи, без сјаја, као мртве па ипак покретљиве. „Може бити и глогово, шта с тим какво је, важно је да је трње и да пробија људску кожу, да изазива бол.

Према тим очима могли смо наслухивати каква је њена лепота, али очи ипак не говоре мушкарцу ништа, не кажу какве су сисице, каква бедра, врат и ноге.

Да ли ти унапред знаш, ако си свемогућ, шта ћу рећи, водиш ли ми мисао, могу ли ипак скрити од тебе неку своју малу тајницу, нешто као неку сићушну погану помисао, тек толико да и ја имам нешто своје, да

према људима, његове себичности и жудње за славом, али остаје ту нешто што свако оправдање чини одвратним: ја сам ипак, заједно са осталим, намакао омчу на врат овоме човеку и избио му бусен испод ногу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Па ипак, ја бих до зорице ране, Блудио тако по тишини тој. СлушајуЋ како дотичу се гране, И тихо шире тајни шапат свој...

је некада Север подигô тврди стан, Да с гордих бедема градских варварске гомиле брише, Ја сањам бескрајно мрачан ил' ипак драги сан: Сањам о вечном миру. О древни Северов граде!

Но ипак не беше самац. Погружен у болу своме, Он звучној поклони лири све звуке младости вреле. Он је прстима својим из њених

„Чудиш се!“ ускликну она, Слазећи нечујно чиста са свога мраморног трона. „Па ипак, давно се знамо. Од прве младости твоје Ја живљах у души твојој, И лице небесно моје, Твој вечни идеал, ево, оваплоћен

затим кô звук, кô мирис ишчезе у ноћној тами; Кмет, опет, с кметицом својом осташе у соби сами, Но кмет се пробуди ипак. Речи га коснуше ове; Побожан будући здраво, радо је толковô снове, Но смисô овде је јасан.

Но кмет у овом часу већ беше у занос пао, Те ћата устаде с њега, јер ипак дође му жао. Подиже шубару само, дотера на њојзи боре, И онда, псујући санћим, замаче у своје дворе.

отрже снажно, И затим покуша одмах да лице направи важно, Али се покаја за то, мада је кајање крио, Јер му је пољубац, ипак, топао и сладак био.

Љубавној забуни целој, коју је с насладом сејô, Он се је, раздраган чисто, у души божанској смејô, Но, ипак, уморан тешко од бдења последњих ноћи, А нешто и љуте жеге, мораде на реку поћи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Растрешен и расејан, ипак сам успео да добро свршим посао који ми је био поверен. Тек трећег дана мога боравка успео сам да предмету своје

једно француско одликовање које није гласило на моје име, него на неко друго које је имало извесне сличности са мојим. Ипак се испоставило да је одликовање мени намењено; нису људи само знали како се зовем.

О чему све људи нису лупали главу! Па ипак, суштина календарског питања је врло једноставна. Она је скуп непобитних астрономских чињеница, и од ових мора поћи

Но ипак се постепено уживљавам у ово свето друштво, а и оно ме љубазно прима у своје коло. А те светитељске статуе знају и да

Али се ипак не осећам усамљен код толико милих предмета који ме окружују. Када се не шетам по врту или не пишем ни рачунам у његово

речи бара употребила погрднију реч, коју њен отмени потомак не сме пером да испише, али ми њено нелитерарно нарицање ипак нешто саопштава.

Било му је тек двадесет и осам година, а звао се Галилео Галилеји. Ипак је његово име привукло толики број слушалаца, да се приземна сала, у којој је требао да одржи то своје предавање,

Упримо наш доглед у њу. Иако се овај баш не одликује нарочитом оштрином, ипак толико видимо да је планета окрњена, као да ју је когод добро нагризао.

Но ипак ме та идеја није остављала; па када данас стиже Ваша пошиљка и у њој неколико неупотребљених перла, које не нађоше мест

Па ипак су астрономски инструменти, са те мале стазице Земљине, измерили отстојања тих далеких звезда. Ми их називамо, сада ра

Има их које у свакој секунди прелете по пет стотина километара, па ипак нам та кретања не мењају слику звезданог неба. Толико је огромна васиона!

Ваше кратко задоцњење, које ми је изгледало много дуже, биће нам ипак добро дошло. Јер док сам на Вас овде, наслоњен на зидану ограду моста, изгледао и посматрао пролазнике, опазих

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА Ох, и ја, дедо, не знам! Само знам да... МИРОН Шта, кћери? ТАШАНА Не знам, дедо! МИРОН Ама да ипак, ниси болесна? ТАШАНА Не! МИРОН Па? ТАШАНА (решено): Страх, дедо! МИРОН (уплашено): Од кога?

Који је тај што, поред свију нас, оца ти, матере, хаџије, који сваки дан долазе, обилазе те, надгледају те, ипак се усуђује да тебе и кућу ноћу... Тај ваљда има две главе а не једну. Кажи, који је тај? ТАШАНА О, дедо. МИРОН Ко?

ТАШАНА (узрујана, потресена): Црни Сароше, црни! (Устаје и хода.) Али ипак, твоје је боље. Сам си без игде икога, али бар си био свој. Што си желео то си учинио.

(У ватри): Па, бре, брате, овакво наказно човек и да роди, па ипак не може да га толико чува и толико надгледа, као она. СЛУШКИЊА (и не слушајући га): Та остави!...

(Сагне се и тражи по калдрми да би који камен извадио и њиме Ташану ударио.) ЈОВАН (сав преплашен, али ипак стаје између Парапуте и Ташане): Склони се, хаџике. Удариће те, умртвиће те! ТАШАНА (одгурне Јована): Иди ти, иди!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

да га треба избацити из друштва и из читаонице занатлиске; да с кројењем панталона још није доказао да је мушко. Ипак је све то изашло на добру прекретницу у животу Костину.

Али су у основи деца била добра, нису чинила штете ни пакости ни људима ни животињама. Мајсторица се понекад ипак потужи на урнебес и тутањ. А мајстор Коста брани децу и своје уживање: „Нека их, није ово саборна црква?

Није лако ту радити и одговорност имати. Па и смирио се на том послу онај мој бесни Риста. Чува се, кажу, свега. Ипак, провири његова несрећна нарав. Љут је као паприка, каже његова жена.

У паланкама се обично ништа не дешава, и паланчани, кад треба да су храбри, збуњени су. Ипак, на одјек пуцња скочио је у кафани млади, необично лепи Станоје, старешина поглаварствене страже, и без шињела потрчао

Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити

— Једне вечери је ипак успео да се пробије до госпе Ноле и гос-Тоше, за време јела, надзорник са салаша. — А што ћемо куповати нова кола, кад

— Скандал и новост морају бити врући — тумачила је попадија од Вазнесенске цркве. Ипак се после свадбе запазило нешто врло занимљиво.

јуриш к'о за неко зло! — љутну се те вечери гос-Тоша. — То ми је одмор — одговорила је искрено госпа Нола. Био је то ипак непријатан тренутак. Гос-Тоша нарочито у предвечерја није добро разумевао своју младу жену.

Остала за Тошом велика богаташица, а побогу, као они њени коњи, грау па грау. „У неке дане, ипак, као да је госпа Нола додавала мало вела око врата, и узимала, у разговору с посетама, неки раслабљени тон, познат тон

Сви су људи непровидни, тешко је човека добро судити... Ипак, у последње време видим на њој неку промену, неки мали пркос; усићи се, не одговара или извлачи речи као ћудљив коњ

У случају малога Швабе почетни процес у госпа Ноли био је ипак нешто дужи и мучнији. Опирала се у себи, природно за њене појмове, да узме под окриље туђинче, и чак је решила да није

Је ли то Талијанка спремила неку смицалицу? је ли Јулици тешко у кући? је ли посреди рачун, или љубав? Доста је брзо ипак свела сукобе у себи на следеће: као сестра, морала би попуштати; као мајка, не смем ништа пропустити, морам управљати

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

духовно одгајање и вођење деце ВОСХИТИТИ СЕ — занети се усхитити ВПЕЧАТЛЕНИЈЕ — утисак ВПРОЧЕМ — уосталом, ипак, свакако ВРЕД — штета, квар ВРЕДОНОСНИ — штетан ВРОЂЕН — урођен ВСЕВОЗМОЖНИ — свемогућ ВСЕНИЖАЈШИ — најпонизнији

— пресуда, судијска одлука; мудра изрека СЕРДЕЧНО — од свег срца, срдачно СИРЈЕЧ — наиме, односно, то јест; ипак, дакле, заиста СЈЕТИ (мн.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

писца Ги де Мопасана, по којој „нема ничега страшнијег до кад човек остари па забада нос у своју младост“, ја ипак то чиним, по ономе нагону који код дављеника, за оно неколико тренутака растајања од живота, изазива пред очима слику

ОД РОЂЕЊА ДО ПРВОГА ЗУБА Мада је смрт једини и најпоузданији факат у животу свакога човека ипак, пишући аутобиографију, свако обично избегава да почне са тим фактом.

Па ипак ме је та случајна веза између мене и Вука некада испуњавала поносом, те сам у младости чезнуо за тим да ми ко пребије

већ имо дуге испеглане панталоне и нешто неиспегланих бркова под носом, те очигледно представљао именицу мушкога рода, ипак ми је стало било до тога да код младе госпе разбијем потпуно евентуалну заблуду.

— Па ипак, — рећи ћу вам — има нечега што није увек у складу у приказу наше протагонисткиње. Ја не бих умела рећи шта је то, не

Има их, на пример, који налазе да је минђуша остатак варварства... можда... али се ипак мора признати да је леп украс. Зар не налазите?

И мада таква дечја питања изгледају и бесмислена и смешна, ја ипак налазим да она нису без извесне логике, која је детету јасна, јер гледа на ствари и појаве непомућеним погледом, а

Па ипак се власт досетила како да ми досади. Када бих на све позиве мојих гонилаца да сиђем ради предаје ја упорно остајао горе

И мада ми, према начину на који је образована, чинимо утисак једне неуставне владе, ипак вас уверавам да смо ми једина влада у Србији која је у овоме случају горко осетила сву тежину министарске одговорности.

Други мој рођак, опет, толико је заволео школу да се чак примио за фамулуза. Но један је ипак довео у неприлику и саме професоре. Три године свога школовања он је упорно ћутао.

Другом једном приликом, а то је било већ у трећем разреду, до којега сам се ипак некако докотурао, саопштио сам оцу да ми је потребно и приватно учење из рачунице, која ми је, како тада тако и кроз

Ето, тако је то некако ишло, па ипак се гурало из разреда у разред. Како, то ни дан-данас не знам да објасним. Једино што могу рећи то је да се у ствари

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Покајах се што сам остао. Али наједном ми паде на памет да ме Немци могу срести на путу и кад сам сâм. Ипак... — Нико да није реч проговорио!... Разбићу му зубе! Јашите, па за деснокрилним топом...

Да видим још и то! — Онда застаде, и као да говори са собом: А после ћемо пешачку карту па кући. Значи, ипак, он још чека. И то одлучну битку у којој може и живот изгубити.

Стара себичност се испољава на лицима оних што продужују пут. Нама је сада ипак угодно. Заштићени смо. А сунце благо сија и на догледу јс огромна равница.

Паћеничко лице његово окруживали су црна брада и бркови. Иако је на путу било много сличних физиономија, ипак је ово лице привлачило мој поглед... Чини ми се да сам некад видео оне очи, онај правилан нос...

Онај бели. Зовнем га и питам јесу ли сви коњи на лицу. „Сви су овде“ — одговори ми он одрешито. Ама види, види ипак, да није нечије лежиште празно. „Знам сигурно, господине капетане“ вели ми он. Мало после врати се.

Када се одмакосмо, почесмо да протестујемо што нам се не верује. Али како смо били под његовим оком, то ипак наредим да возари изведу коње.

Нашим пешацима је скренута пажња да не пуцају, како не би изазвали ватру. Али Бугари су ипак пуцали. Тактук... так-тук, повремено, за време целога нашег одступања. И само је један коњ рањен.

Да смо имали једну дивизију у резерви, терали бисмо их до границе. А овако... Морали смо да застанемо. Ипак, добили смо мало ваздуха, бар за неколико дана.

Да причамо причу. Је ли... Око твоје куће у селу расту шуме и забрани, а шта ће моји да раде у вароши?... Ипак не слиним као ти: ко ће да ми огреје нану, ко бабу... сивоњу...

Врата се преда мном затворише. Иако је можда такав обичај, чинило ми се, ова је форма ипак могла сада да изостане, и да се учини изузетак према једноме официру суседне земље.

Иако у Војсци све иде по надлежности и без поговора, покушао је ипак капетан Вела да се благовремено одупре. — Зар нема у вароши нека друга зграда?

— Ех, знак достојанства... Зауставих једног официра, да запитам за стан. — Море уљези, чоче, где ти је драго... Ипак га замолих да ми да једнога војника. — Ђурашине, виђиде богати тамо за стан — рече једном војнику.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Један, два, три; један, два, три. Неко плаче у мени ко свештеник у цркви. Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да би се утешио Хоће да тужи друга

Ко да то није само понор, а у људима љубав! О ви, што ситнији сте но скакавци упрегнути у кола цара, Но варнице, ипак сте за мене бољка и жељка стара. Човека љубим ја сада. Ко да то није понор! Човека.

Па ипак пун чежње јутра да сване За славу и путовања, за славу и путовања, са друма За корак једног детета, за покрет његов у

отупљење, и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава, па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам. Овде на овој постељи затварам географију: нема више дужина, ширина; само ногу, руку; све се шири!

Ваљда бејах и сноб... али после свих великих екстаза, отупим чак и досаду да схватим. Не, не! Зар ипак само комад бога, бачен у свет, немајући никаквог сродства са оним што ме окружује; и кевће, и лаје, и тугује тај комад

неким величанственим заносима растрзања; ја имам толико генија да би двадесет манекена постало од њега духовима, па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига: историја. Шта историја! шта Каледонија!

мишицу ти белу Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду детелине, ван себе да набавим ти Одлакшања-Среће, Све је ипак - да л' проклетством у мени!

– обећавало веће Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду: Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене, Но само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.

Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту, Заносу новом бегунац кад преда визиткарту, Просјаку коме старом што чува улаз у порту Карту

Вадите, господо, једите! Да ли је још тада била рођена ова књижица у мени? Божији син је ипак, ма и само мени рекао: Једи овај крух јер је то моје тело! И ја постах рад њега људождер.

Дајем им наслов: Откровење! Ако и не спадају у лирику, ја се не љутим: богатсво им може бити и ванлирско па ипак да буде велико. А чак да су и ништавне за вас, оне су прошле већ кроз моје варење. Нисам примитиван.

Шта бих чинио да нема људи већ да сам сâм: као песник шта бих чинио? Ако бих тај нестанак могао поднети, не бих ипак више певао речима: извесне своје заносе бих крештао и дерао у простор.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, хитри брбљивац и не покуша да му одговори. Журио је ка мору. Море све зна: највеће је на свету, али га ветар, ипак, покреће. Упита мали сунцокрет ветар шта да чини. — Ти, који свуда завирујеш морао би знати како да порастем!

Тако је од туђег смеха и своје туге почео да живи Дрвосеча, надајући се, ипак, да ће се једнога јутра пробудити са својим старим лицем, ружним, истрошеним, али својим.

Дрвосеча обори главу, а из ока му склизне суза. Али, присутни су се, ипак, смејали, терали га да се кловновски преврће преко главе, вукли за косу. — Еј, ти Смешно Лице! — викали су. — Скачи!

Изненади је, ипак, што старице наједном, нестаде, као да се у дим претворила. Да јој на длану није било огледала могло јој се причинити

Искоса и потајице пратили су старци рашћење белог мравка, очекујући да једног дана, ипак, промени боју. Али, што је више растао, бели је мрав постајао све бељи.

Лепа Поглавичина кћи и остали мрављи народ сопственим очима нису могли да поверују. Који је још мрав летео? А, ипак! Крилати Белко све брже се дизао у висину. Како су малене сада биле крошње дрвећа, још мањи и безначајнији мравињак!

Час му се чинило да то весела ливадска деца о њему говоре, час да се преварио. Ипак, заједно, с мраком стиже и Белко мравињаку.

Коначно, с малим сином стиже и Цар с десне стране планине. Мирис пробраних јела ошамути га, али ипак рече: — Да чујемо поздравну песму! Цар Царева се само насмеши. — Шта каже Светли брат? — упита доглавнике.

Толико је био сигуран да се последњој самоћи приближава да се и не окрену, нити ослушну. Нечим тананијим од слуха, ипак, осети примицање девојчиних лаких корака и — потрча. Али, потрча и Златокоса, и трчи још и данас.

Ћуте и таје таласи како се и када дечак попео на леђа сребрне рибе. Не одају тајну ни ветар, ни галебови. А ипак, не престаје да међу рибарима кружи прича како у ноћима пуним месечине из мора израња сребрна риба на чијим леђима

Куда је отишао? Одакле стиже? Стресе се Старац, подиже руку: — Ипак си се вратио? — рече. — Шта сам могао, стари? Дозвао си ме својим мислима.

Није је било ни јуче, ни јутрос. Откуда сада овде? Уштину се Радан за подлактицу: можда му се пукотина, ипак, привиђа? Једино у лудим сновима излазе човечуљци из зидова, клањају се и кажу: — Звао си ме?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У двору чара, где кристал стрепи, Сада је витез био; Као кип стоји, гледа и слепи Од блеска што се свуд лио, Но ипак уза њ нимфа је била — Витез је женик, а нева вила; Ту цитре звони звук мио.

5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми јабланова ред. Кô анђео је тако леп и благ, Но ипак тако бон и тако блед.

Око усана твојих подсмех видим худи; Видим где охолост надима ти груди и видим где пркос из ока ти сија, Но ипак си бедна, бедна као и ја.

'' хладно једно другом. И уз отмен наклон ти коленце сави. 26 Ми смо се волели заносно и слепо, И слагали ипак узорно и лепо, Играсмо се често ''супруга и жене'', И не бесмо ипак главе разбијене.

Ми смо се волели заносно и слепо, И слагали ипак узорно и лепо, Играсмо се често ''супруга и жене'', И не бесмо ипак главе разбијене. Клицали смо скупа, шалили се красно, И љубили нежно и грлили страсно.

И сјају и трепте у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па ипак у гробу ја бих лежат хтео, И уз једну мртву драгу свит се цео.

''Љубав платонска мора бити!'' саветник суви Рече а важан сасвијем. Иронично се осмехну саветниковица, Но ипак уздахну с тијем. Каноник јако раствори уста: ''Љубав Сувише не сме бит слепа, Иначе здрављу шкоди. ''Како то?

Скакућу, кесе се, ругају, Но ипак плаше се мене; И смешаше се кô магле, И све три прхнуше сене. 55 Ја сам плакао у сну, Ја сањах да те гроб крије.

Опомиње ли ме, или се срди на ме? Ипак из њеног ока жар слатки греје, Што ми сву памет и целе трза груди, И док ме она гледаше строго и чудно, Но ипак

Ипак из њеног ока жар слатки греје, Што ми сву памет и целе трза груди, И док ме она гледаше строго и чудно, Но ипак тако љупко, ја се пробуди'. 61 Поноћ је била нема и као лед; Ја тугујући по гори лутô сам блед.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Те особине не захтева природа дугог, растегљивог стиха, од петнаест и шеснаест или од више и мање слогова, па ипак се и тај стих њима одликује. Та појава се не може друкчије објаснити него утицајем десетерачких песама на бугарштице.

Ето, на пример, он је како казује једна песма поморио деветоро браће, поморио их без разлога, а онда се ипак сажалио, подигао најмлађег брата из гроба и послао га сестри у походе.

Али је ипак на самртном часу имао снаге да своме убици препоручи своју сестру Јевросиму уместо невернице Видосаве у жељи да се

Изгледа ипак да Турци нису потпуно сатрли српско-босанску војску. Вук Бранковић је успео да се спасе, исто тако и војвода Влатко

Па ипак, пресудан узрок поразу није у томе. Да бог није тако хтео, да Вук није издао, турска бројност би била чинилац који не

Било је различитих нагађања, свакојаких комбинација. Најчешће се признавала потпуна немоћ да се то питање реши. Па ипак, вреди нагласити неке околности због којих је народ могао да припише издајство баш Вуку Бранковићу: он је владао на

Турци нису могли протерати из земље, ако је њихова власт хтело се то или не — била неизменљива чињеница, њихове главе ипак могла је да сече сабља, њихова ребра могла је да пребија топузина.

— У другој песми образац није поремећен никаквим смањивањем, ту гаврани одговарају на сва питања, али ипак песма због тога пије ништа изгубила од своје лепоте. Зашто?

Несрећа због смрти једног јунака није се могла казати рељефније него овом наивном и ипак веома поетском сликом коју је створила узнемирена машта материна. Али то није једина таква слика.

Али ипак зато не треба потцењивати сва наша поређења. У њиховој краткоћи и једноставности има — каткад — посебних чари и снаге.

Но ипак зато — то треба нарочито истаћи — не само код Хомера него и код нас — неупоредиво је већи број ситуација за које је нађ

Они су у много чему веома слични, али у неким детаљима ипак различити. У то се може свако лако уверити ако упореди, на пример, описе јуначког руха и оружја у песмама: Женидба

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Па ипак, ипак... чим је из Гаја чуо глас кукавице, дјечак је главачке јурнуо у шуму. Како се само не боји и ко ли га то зове?

Па ипак, ипак... чим је из Гаја чуо глас кукавице, дјечак је главачке јурнуо у шуму. Како се само не боји и ко ли га то зове?

Иако мали, они су ипак били дјеца своје земље. Због тога се, док су стајали око хајдукова гроба, нашем Јованчету наресила суза у оку.

Пази, добро чувај логор! Иако је из „разговора“са својим Николицом схватила да јој ваља остати у логору, Жуја ипак стаде жалосно да цвили кад је видјела да малишан заиста одлази.

Вањка Широки који је читаво вријеме ћутао, одједном се јави: — Наш је Николица најмањи мећу нама, а ипак је учинио за наш логор више од нас свију. Оставио је тамо оно што највише воли. — Богами, баш јесам!

Запази то и Стриц, али се ипак правио да ништа не види, иако му је срце тако играло да од радости умало није сунуо уз букву и горе на врху раширио

Има ту нешто. Вањка Широки опет се успротиви. — Иако није тучен, Јованче ипак зна да га у школи чекају батине. Зашто би се онда предавао? — Е, зашто! — поче да мудрује Потрк.

“ Јованче и мајстор Лазар Мачак били су неуморни у измишљању разноразних новина. Као најуспјелија показала им се ипак „Жујина тајна кућа“. Ево како је дошло до њезине градње.

Иако је Стриц тврдоглаво доказивао да се Луњи све то привиђа зато што је страшљива, ипак се читава дружина уозбиљи и замисли.

— што ипак свак не може. Наш Лијан био је управо један такав пољар. Већ преко тридесет година ратовао је са сеоском дје- цом.

Штета што више немам уза се ракије да нешто паметно смислим н да подвалим овоме спавачу. Поћутао је мало, а онда се ипак одлучио: — Поранићу сутра прије све дјеце, па ћу овамо у засједу.

Жалећи дјечаке, пољар није могао да издржи, а да их на неки начин ипак не обавијести о томе шта им се спрема. Због тога је с великим трудом написао ону цедуљу и брзо је однио до ђачког

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ал' што је постало од Бога за потребу изарад људи, ипак се свакад тога находи свега доста с променом годиштном. Од земље што је саздато, од ње се удиљ и рађа по завичају

Беседник Мучно већ би Богородици што ангел не одступа од ње но много је с беседом задржава од посла ипак бојећи се да је ко не вреба или затече с младим момком насамо дуго се бавећи.

Ал' после с телесном раслабом е пометнух и не могох више такав бити. Тобоже рекох, ипак ћу се умудрити мало се о њој бавећи. Али ах, што једанпут из главе ми оде, оде!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље. Био је стари ашик.

Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.

Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир — иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па

Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.

кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је — иако ова приповетка не носи његово име као наслов — ипак некако главни јунак ове приповетке.

Кад је одслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан. Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и оног другог, доцније отвореног дућана.

И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!... А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво

— Добри људи, лепе прилике, али при свем том ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином. И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању

Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.

Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у

И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога. Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.

иако је хаџи Замфир имао строге и, тако рећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са