Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јер религија је једино подручје гдје су се људи потпуно и чисти од задње мисли предавали у наручје фантазији и ирационалноме, без стидљивости и без суспрезања (као што то, напротив, па макар у најмањој мери, бива код поезије), већ с пуном
А умјетник — препредена наивчина, прелукаво дијете. Зато у умјетности никад фантазији и ирационалноме није давано тако слободног маха, зато их ту никад не налазимо у тако чистом стању као у религији.