Употреба речи ироничан у књижевним делима


Африка

Потуца се, насмешен и ироничан, нимало горд на своје претке, између Конгоа и Нигера. Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засецај. Кад то чују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Према благим манама, он је благонаклон; према тежим строг, или ироничан. У животу уопште и у дечјем посебно, има ствари које не иду, које стоје К'о што стоји Кржљавићу љуби Цигара у

Радовићев приступ из основе је друкчији: ироничан и безбожан. У њему има нешто од светогрђа и духовне ослобођености што их је само урбана цивилизација могла донети, има

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

сама видиш да нас околности зближују«. Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи: — Ово је општинско зло... знате — ћата.

Љубица подиже главу и погледа га за часак. Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама. Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима. И тај осмех Софку пресече, следи.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Јунаку се у самртном тренутку лице искривило у ироничан осмех, који се тумачи као скврнављење Мајке Земље, у чију се утробу јунак управо враћа.

Петровић, Растко - АФРИКА

Потуца се, насмешен и ироничан, нимало горд на своје претке, између Конгоа и Нигера. Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Запитао сам га застрашено: — А шта ћу вам ја ту? На једном крају усана капетана Стојановића јави се једва приметан, ироничан осмех: — Сасвим, сасвим, вас нећемо водити.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Паланка је такво решење примила, прво, уз ироничан осмех, са овим додатком: „Наравно да ти разлози духовном суду не би ваљали у другом случају брачног спора; али ваљао

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности