Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: Вотъ гадостъ! Ја не знам знаш ли ти њихове дуеле. То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Очи лепе, као жижак светле. Какво неописано смешење, каква светлост очију! Иронија за живот! — О том можете уверени бити. Сад настави. Лице озбиљно, канда велики испит полаже.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У његовој љубави су се здружиле носталгија и иронија. Песник уме да истакне садржајну појединост из дечјег живота а да се притом не разнежи, зна да одржи растојање; свака
Требаће вам! Једном је један мали дечак из далеке земље Илиндије извукао из свог носа камилу. То је тачно. Иронија, поука, виц који се проширио у надстварну слику, суздржана нежност — све је ту.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Зечетина? Филип: Али сте зато срнетину пресолили! СИМКА: Не знам чему сад ова иронија... ВАСИЛИЈЕ: Опет иста песма! Филип: И зашто уз рибу служите црно вино? СИМКА: О каквој ви то риби говорите?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У њиховим очима, са којих капље киша, зјапи само иронија камена у ноћи. Дани пролазе, и сваки врши свој посао. Бан Јелачић, на коњу, сред Загреба, показује мачем на Маџарску,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
песничку вештину, него пре изгледа као опадање: „Најзад узнемиреност, изнуреност, извесна финија и сложенија осећања, иронија, песимизам (уз афирмацију живота), нешто анархије, фамилијарност, сувише отворене личне исповести, у разлабављеном
Отуда и извире блага иронија. То како себе види Магда дато је у огледалу туђег, Софкиног виђења. А тако склопљена реченица, чак и када би писац
Сем тога, Софкин се сложен доживљај (и саосећање с мајком и блага иронија) морао и пре и више материјализовати управо у синтаксичкоме низу, особито у његовој прозодији.
368 У исти мах дата два противна односа - саосећање и иронија - не могу се, гледано из саме технике приповедања, објаснити другачије него да је аутор описа смештен тако да може
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
У мени драж сва је. Али ви сте гробљем створили ме живим. Јер ја немам срца, а го разум шта је? Иронија моћи. Зар њој да се дивим?
О, докле ће тако иронија мозга Лутати и мрети попут снежна прама! Лозама је нашим саломљена розга, У буктињи нашој нестало је плама:
Ћипико, Иво - Пауци
— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија! Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина. Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к'о луди..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да је у то време била глад у Сењу и околици, И да је он узету храну „све сиромашним војницима поделио и узајмио“... Иронија судбине је хтела да за неколико десетина мерица жита изгуби главу човек који је, као мало ко у његово време, задао
Таква је, на пример, у двадесет другом певању Илијаде иронија упућена на рачун оних који су „јуначки“ задавали ударце мртвом непријатељу: кад је, наиме, Ахил убио Хектора и почео
Али у нас има и иронија друге врсте које су исто тако пуне духа. Таква је, између осталих, у песми Јанко од Котара и Мујин Алил иронија коју
Таква је, између осталих, у песми Јанко од Котара и Мујин Алил иронија коју изговара Вук Мандушић предајући Јанку заробљеног Турчина: „Ето, Јанко, од злата јабуке!