Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово. Духом претежнији од господара Софре. Деце није имао; он сам собом и женом може живети.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нећу да будем ни духовит, па да употребим иронију Едгара Поа. Без препирке о версификацији, ја ћу, просто, да испричам како долази до тих песничких, хипермодерних,
Није ни сањао да је то унапред удешено, и да се Бријан, јер то овде чине и социјалисте, парфимише за дочек. Чар, иронију, смех тих дана никад нећу заборавити. Идући пут о томе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И неће бити да је случајно што Откровење почиње обраћањем пролећу: Да ли иронију или оснажење на живот нови, пролеће, сад ми доносиш?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Што је најзанимљивије, и једно и друго - и топло приказивање у интимноме тренутку и иронију - налазимо у истој реченици.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да ли иронију или оснажење на живот нови, пролеће, сад ми доносиш? Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови; пробуђена
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Млогога сам тако напојио, па кад заспи, више се не диже“. Уз хумор вања поменути иронију. У народном стваралаштву ње нема много, јер је за њу потребан јадан виши духовни развитак.