Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Хоћеш ли или нећеш? Хтео је. - Остави тамо, а онда продужите! - показао је камену ограду Исаијине куће, очигледно рачунајући на још један шамар ако приђе одвише близу.
У тој руци за тренутак блесну нож. Није требало да блесне двапут: већ код Исаијине куће пошли смо свако на своју страну, не проговоривши ни речи. - Мислим да ћемо се видети сутра!
Готово потрчах, а грло ми је било тако суво да сте ме могли обесити да исцедим парче пристојне пљувачке из њега. Код Исаијине куће сетих се нашег звоњења у ноћи и би ми лакше. Осетих, као да је Рашида на неки начин поред мене.