Црњански, Милош - Сеобе 2
А да су и деца Трифунова доведена. Исак је, у једном писму, од фенрика Вулина, сазнао да је Кумрија напуштена, али да је нашла другог швалера у Осеку, младог
Фарба на том кубету почела је била да се крњи и љушти, и да опада, па му је Исак јављао да треба новаца, да се то оправи. За Павла то кубе било је знак, издалека, да има нешто непролазно у љубави.
Све прође. Кроз тринаест година рат се наставио. О Исаковичима нема трага у папирима које је Исак Исакович оставио. Ни за време турског рата, који се 1774. завршио.
завршио. Ни за време идућег рата, кад су Аустријанци, и сербски фрајкори, ушли у Београд, 1789. Исак Исакович је био, 1771, умро. Аустријанци су, године 1792, из Београда опет изишли. Почели су Наполеонови ратови.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
СА САМОСА 64 АРХИМЕДЕС 86 У ТОЛЕДУ 106 НИКОЛА КОПЕРНИК 128 ОТО ГЕРИКЕ 144 ИСАК ЊУТН 170 У ЛАБОРАТОРИЈИ ЛАВОАЗИЈЕА 203 У САЛОНУ ГОСПОЂЕ ЛАВОАЗИЈЕ 217 ПОСЕТА ГРОФИЦИ Од
Исто тако сам се обрадовао када пронађох верну слику куће у којој се родио Исак Њутн, а у њој му синуле прве замисли његових трију епохалних проналазака.
При томе се, у недостатку коња, упрегну у њих, за увесељавање целог разреда, два највећа магарца из скамије. ИСАК ЊУТН Велики проналазач у области математике, физике и астрономије, бесмртни Исак Њутн, родио се, како то стоји
ИСАК ЊУТН Велики проналазач у области математике, физике и астрономије, бесмртни Исак Њутн, родио се, како то стоји уклесано на његовом надгробном споменику, 25 децембра, дакле баш на први дан Божића,
на забату њеног јужног крила беше намештен један веома духовито конструисан и мајсторски изведен сат сунчаник; њега је Исак Њутн смислио, својом руком направио и ту сместио.
„Да, ви Смитови увек сте гладни, али мој сиромах Исак увек се скањера при јелу, јер размишља без престанка о својим научним проблемима, и једе као од беде.
Мајка се задовољно насмеши. Исак, лепо израстао, изгледаше свеже и весело. Његова свечана одећа, једна врста црне мантије са белим овратником који му
Они ослушнуше. Кола се зауставише пред капијом дворишта, а пас објави својим лајањем да су стигли неки странци. Исак појури у двориште да види ко је дошао. Убрзо затим чу се његов радосни узвик: „Ујко, драги ујко!“ „Мој брат!
Присутни дадоше, било главом, било очима или осмејком усана, знакове одобравања, а Исак поцрвене преко ушију. „Сви ми“, настави ујак, „како овде окупљени седимо, волимо из свег срца нашег Исака због његове
„Да“, настави она, „неколико месеци пре његовог рођења пресели се у вечност мој драги супруг Исак, не навршивши ни своју тридесет шесту годину“. „Добар и честит човек!
Моја мајка, покојна ваша баба, остаде овде да управља имањем, а Исак остаде покрај ње да она не буде сама. Али Норт-Уитем не лежи далеко одавде, једва сат хода, па зато могадох често
Једне вечер изненади их при повратку густа магла, а Исак изгуби стазу и залутао би да га Хектор не изведе на прави пут, и тако дођоше срећно кући“.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПАША, везир београдски СТАНА, удовица војводе Ђукића СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића а пасторка Станина РАДАК, ИСАК, ВУК, Главашеви момци ХАСАН, муселим у Х. П.
ГРУЖАНИН Један СЕЉАК Гомила побуњених СЕЉАКА ХАЏИ ПРОДАН ПРВИ АКТ ПРВА СЦЕНА Густа шума у округу смедеревском. Исак Пилетић седи сам више неке провалије. Доцније Главашеви момци. ИСАК: У ропству живот?
Исак Пилетић седи сам више неке провалије. Доцније Главашеви момци. ИСАК: У ропству живот? Је л’ живот то: Тирану дворит, њему служити, С јадом се својим вечно дружити, И не мислити, и не
) РАДАК: Хеј, пријатељу! Шта тражиш ту, Откуд и гавран крилом храпавим Излеће брзо, страхом задахнут? ИСАК (у себи): Ниједан од њих није Станоје, Ал’ су, зацело, момци његови; По дивљој снази, мрким очима, Познаћу вука ове
Ма шта ћеш овде, добар човече?... РАДАК: И баш на рону ове провале? ИСАК: Да скачем доле. На ме се земља само мргоди, Идем да кушам срце земљино; Онде ће, ваљда, бити милости?
(Нагиње се на провалу.) ВУК: Ово је беда!... А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори.
) ВУК: Ово је беда!... А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори.
А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори.
И пас да види твоје колено, Зинô би, лаком, па и угризô. ИСАК: И намах липсô месом отрован. ВУК: ’Ма погле, Раде, здравља ти!
РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у провалу): Откуда дође?
РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у провалу): Откуда дође? Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела?
Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак? ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој! У мраку мрак!... И никад, никад дан! Рођен сам, видим!... Умрећу, знам!... Тхе!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја их познајем скоро све; знам им њихова дела, а и године. Но, од њих свију најбоље ми је познат Исак Њутн, професор математике Универзитета у Кембриџу: Чуди ме да није дошао!
Но сада су их наћулили обадва, јер претседавајући саопштава да је члан Удружења Исак Њутн довршио своје велико дело и упутио га Удружењу. Поштовани доктор Винцент биће тако добар да о њему реферише.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— А, туда си немаран! Ја опет мислио, како сам видио да сте стари Исак и ти изрезали лађу, да ћете изрезати и море, и доста форинти, и да ћете у Палестину.
А деда Исак, иди код њега да видиш колико је књига тамо, и слика, и разговарај мало с њим, па ћеш чути да није истина, како ти
Седи ту, да ти кажем. Седи!... Оно што ћу ти казати, научио је и мене и Павла стари Исак, један свети човек, то да знаш, ако још не знаш.
Доброчинство је дар Богу, и не смеш га памтити, нити где записати, ни у песак, рекао је Исак. И не смеш очекивати да ти се доброчинство врати.
Пословица она каже: Пусти, добро дело низ воду, а ти пођи уз воду, добро дело ће те стићи. Допада ти се, је ли? Исак је онда нама читао из Талмуда. — Ух, побогу брате, Розо! — Одмах ћу бити готова; седи!
Павле и ја остављамо новац да Бранко иде код Павла у Париз... Седи! готова сам. Каже Исак: ако пребациш доброчинство, и осрамотиш онога коме си дао и учинио, направио си га сирочетом, јер је доброчинство као
— И паметна си, мајкице, и много си добра за мене. — Па доброта, сине, и јесте у памети и у снази. Тако нас је учио Исак, сећаш ли се још? Јеси ли био скоро код њега? Ја не могу, не стижем, а често и лежим.
А решили смо, жена и ја, да дете носи презиме материно. — Бранко изговори гласно, као с неверицом: Исак Брок. И уздахну. Кроника паланачка чека.
Писмо је како-тако потписала ћирилицом Стела Брок Чајновић, а Исак Брок се потписао само латиницом. Послао је Исак Брок фотографију своју, и фотографију свога коња и свога пса.
Писмо је како-тако потписала ћирилицом Стела Брок Чајновић, а Исак Брок се потписао само латиницом. Послао је Исак Брок фотографију своју, и фотографију свога коња и свога пса.
Знаш ли да упркос свему имам неко осећање радости, што сам дошао! Хвала Богу што ми мајка није жива... и стари Исак, добри мој Исак, који ми је оставио све књиге...
Хвала Богу што ми мајка није жива... и стари Исак, добри мој Исак, који ми је оставио све књиге... Договорили смо се, жена и ја, да одем за дуже време, због детета, да ме не гледа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ја констатујем само узрок, господине „кипислцауф“! — Тај узрок зна и баба Мудра и мој посилни Исак. Него лечи ти то, ако можеш. — Ех... тхе... лек је прост: не треба им давати да једу толико.
На улазу се појави посилни Исајло. — Исак, скувај кафу! — рече Лука. — Нема више, господин поручник. - Хајде, пронађи! — Разумем!
и февга2. А... аврио3, да ме... пробудиш. Увија га Исајло као мало дете и таман да пође, Лука се придиже. — Исак... — Извол’те, госпо’н поручник! — Читај... за ме-мене... мо-молитву...
Исајло, или како га Лука зове из милоште: Исак, Иса, забио шајкачу на потиљак, а руке ставио на леђа, зинуо и важно клима главом, као да разуме оно што му Немци
Када су заробљенике одвели, питамо га у шали, о чему су разговарали. А Исак важно одговори: „Кажу кипислцауф“. Нико од нас није умео да растумачи ту реч, те почесмо да му се смејемо, и да га
Нико од нас није умео да растумачи ту реч, те почесмо да му се смејемо, и да га дирамо. Лука нарочито. Отада кад год Исак нешто погреши, Лука му добаци: Е, мој кипислцауф“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Смедереву је био постављен за заповедника син Евреноса, турски војсковођа Исак, раније намесник у Скопљу. Турцима су сада отворени били путеви за Босну, те је њихова коњица из Врхбосне долазила до