Црњански, Милош - Сеобе 2
ритмајстор новоуспостављеног, илирског, хусарског, пука, имао је, у Неоплатенси, болешљивог рођака, лајтнанта Исака Исаковича. Тај болесни официр надживео је Павла, и умро, у Новом Саду, седамдесетих година осамнаестог века.
А сачувано је у заоставштини Исака Исаковича, Павловог болешљивог рођака, лајтнанта, који га је надживео. Рукопис Павлов одаје човека озбиљног,
XИИИ ДОК ЈЕ ЖИВ ХОЋЕ ДА ЗАСПИ НА ЊЕНОЈ РУЦИ ИСПОД БАГРЕМА Према једном писму болешљивог рођака Павловог, лајтнанта Исака Исаковича, у Новом Саду, изгледа да је Павле био у Темишвару, до последњих дана августа, године 1752.
Било је то нешто најлепше на свету. Према хартијама, нађеним у заоставштини лајтнанта Исака Исаковича, рекло би се да је Павле био, опет, у Бечу, после свога пута у Срем и Посавље, седамнаестог септембра године
XВИИИ БИВШИ СРБИН А САД РУС Из папира, нађених, у заоставштини лајтнанта Исака Исаковича, Павловог рођака, у Новом Саду, не види се датум доласка Павловог, у Токај, где је, већ годинама, пребивала
Он је кренуо – судећи према једном запису у заоставштини Исака Исаковича – већ после пет дана боравка у Токају. Десетог октобра, на дан мученика Евлампија.
је више говорио о Дунаву, или Црној Бари, или Церу, нити помињао Сервију, њено небо, њене шуме, шљивике, па ни рођака, Исака Исаковича, кога је у Неоплатенси оставио. Помињао је још само таста, кога је сад јако ценио и сажаљевао.
Према тестаменту Исака Исаковича, рекло би се, да је био жив до 1771. Прошлост, у писмима, пуна је таквих противречности.
Има међутим, још један, још луђи, податак, о тим Павловим сапутницама, у једном писму Исака Исаковича, које му је писала – те исте године – стара ђенералица Шевичка, рођака.
Оно што се, као сигурно, може тврдити, из писама у заоставштини Исака Исаковича, то је, да је отац Анин довео децу Ђурђеву у Кијев, после те зиме, у лето 1754.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
вртић испред куће долазила су њена деца из првог брака, једна девојчица и један мушкарчић, вођена од свог полубрата Исака, а праћена од домаћег пса који је, у знак поздрава, махао репом. Мајка се задовољно насмеши.
брига и невоља овога света, за нас је двоструки празник, јер данас прослављамо и двадесетитрећи рођендан нашег драгог Исака“. Присутни дадоше, било главом, било очима или осмејком усана, знакове одобравања, а Исак поцрвене преко ушију.
„Сви ми“, настави ујак, „како овде окупљени седимо, волимо из свег срца нашег Исака због његове благородности и поносимо се њиме због његових духовних способности.
Дижем ову чашу, драги наш Исаче, у твоје здравље“. Сва родбина Исака пропрати ове речи бурним одобравањем. Млади Њутн диже се са свог седишта.
“ „Хектор. Био је својина шумара грофовског имања, али је сваког дана кад не беше школе долазио до Исака да га прати у Норт-Уитем.
за две године завршио своје студије, постигао сва три академска чина и 29 октобра 1669 постао наследник свога учитеља Исака Барова који се у корист Њутна одрече своје професуре математике.
„Имам, додуше“, одговори онај други, „исто то презиме, али нисам рођак Сер Исака“. Пембертон устукну малко, но чичица га одобровољи: „Но ја сам његов земљак и добар познаник; зовем се Хемфре Њутн“.
„Радује ме!“ „А имао сам некад, од године 1683 до године 1689, част да будем амануенсис Исака Њутна, док је још био професор у Кембриџу.
„Дабоме!“ „О то је врло занимљиво, шта више, дивно! И ја сам, у неку руку, ученик Сер Исака, иако нисам имао срећу да слушам његова предавања“.
Мени је била част и задовољство да вас упознам. Та ви сте прави мајдан злата за сваког биографа Сер Исака Њутна“. Хемфре се задовољно насмеши: „А Сер Исак је мој златни мајдан!“ Он извади из џепа пуну шаку златника.
Чинимо то увек, јер поштујемо и волимо нашег Сер Исака из свег срца, баш као своју рођену мајку“. Ове речи изговори чичица са толико осећајности, да омекну срце
Пембертон му заблагодари, а чичица напуни две чашице, пружи једну од њих Пембертону и рече: „У здравље Сер Исака Њутна!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГА СЦЕНА Иза старих грмова помаља се Станоје Главаш и, ослонивши се на дугу пушку, гледа час у Исака, час у момке. Место је исто. ГЛАВАШ: Ну, момци, здрав’ оданили! Има ли гдегод нешто од лова?
(Гледа Исака.) А ко је ово? Шта тражи ту? Куда ли мисли? Откуд долази? РАДАК: Од једног сата биће повише Како га с Вуком испитуј
(Пуца.) ЋЕРИМ (чује се споља): Проклет, дабогда! ИСАК (љуби цев): Е, бог да прости! Ћериме!... Ево Исака!... Ћериме! Паша те виче... Где су томруци? Тамнице, палош, синџир, вешала? Бунтовну рају треба мучити!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Затим Петар Кочић. И најзад, савременици Андрићеви, од којих ваља поменути Исака Самоковлију (1889-1955), Боривоја Јевтића (1894-1959) и Марка Марковића (1896-1961).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На овај сто, око којега смо се данас искупили, ја ево полажем рукопис дела нашег уваженога члана друштвеног Исака Њутна. Наслов дела је „Филозофие натуралис приципиа математика.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
хармониум; од трећег разреда гимназије, посећивао је два пута недељно и неки мали трговачки курс; код старог Јеврејина Исака учио је фино резбарство, а он је старом за то доносио у тестијици воде с чувеног бунара у дворишту синагоге.
и знам и то што он каже, и још пуно шта друго, што с тобом не можемо разговарати, и што учимо и ја и Павле од деда Исака.
фрау Роза начинити од њега жилавог Јеврејина какав Јеврејин и мора бити, и моје је то мишљење — или ће га, као Аврам Исака, жртвовати раси и расном идеалу... Трагедија лебди тамо у кући, да знаш, Милане, јер је код Јевреја све трагично...
Је ли то уплив старог Исака? Да ли се кум-Јова променио умећући се по разним јеврејским предузећима? Да ли се фрау Роза бадава крстила?...
О сину Павлову сазнао је Бранко тек кад је детету било две године. — Дали смо му име старог деда Исака, незаборавног нашег пријатеља, мога и маминога. А решили смо, жена и ја, да дете носи презиме материно.
Али Бог је милостив, мислиће и Бог на мог малог Исака. Јеси видео слику? Лепши је од мене и Стеле. Нешто има од деда Јове граничара, али оне црне очи сасвим су у енглеском