Црњански, Милош - Сеобе 2
26 ИИИ ЗАМУКЛА ЈЕ ПЕСМА ПОД БАГРЕЊЕМ У МАХАЛИ 47 ИВ ИСАКОВИЧ, МЕЂУТИМ, ОДЕ, КУД ГА ЖЕЉЕ ВУКУ... 70 В ИШАО ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО 88 ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА
НЕСПРЕТНО САМО СА ЖЕНАМА 293 XВ УМ ЧОВЕКОВ НЕ МОЖЕ ТО ВИШЕ ДА СХВАТИ 308 XВИ НИКО НЕ ЗНА ЈОАНА ТЕКЕЛИЈУ 322 XВИИ ОДЕ ИСАКОВИЧ ИЗ ЦАРСТВУЈУШЧЕ ВИЈЕНЕ 327 XВИИИ БИВШИ СРБИН А САД РУС 366 XИX СЕЛЕ СЕ, ЈАДНИ, У РОСИЈУ, А СМЕЈУ СЕ, И ПЛАЧУ 422 XX
523 XXИВ РАЈЕВКА ЈЕ БИЛА ПУНА БАГРЕЊА И ЗУЈАЊА ПЧЕЛА 542 XXВ ТРОФИМ ИСАКОВИЧ ТРАЖИ У КИЈЕВУ СВОЈУ ДЕЦУ 574 XXВИ ЧУДА ПРИРОДЕ И ЉУДСКОГ ЖИВОТА 582 XXВИИ ЧЕСТЊЕЈШИ ИСАКОВИЧ КОД
ПЧЕЛА 542 XXВ ТРОФИМ ИСАКОВИЧ ТРАЖИ У КИЈЕВУ СВОЈУ ДЕЦУ 574 XXВИ ЧУДА ПРИРОДЕ И ЉУДСКОГ ЖИВОТА 582 XXВИИ ЧЕСТЊЕЈШИ ИСАКОВИЧ КОД ИМПЕРАТРИЦЕ 616 XXИИИ СЕОБЕ СЕ НАСТАВЉАЈУ ВЕЧНО 657 ДРУГА КЊИГА СЕОБА И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ
Исаковичи су ћутали. Први, пред Гарсулијем, био је мајор Јурат Исакович, други, прве класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве класе капетан, јего
Исаковичи су ћутали. Први, пред Гарсулијем, био је мајор Јурат Исакович, други, прве класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве класе капетан, јего благородије Павел Исакович Влкович.
Први, пред Гарсулијем, био је мајор Јурат Исакович, други, прве класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве класе капетан, јего благородије Павел Исакович Влкович.
класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве класе капетан, јего благородије Павел Исакович Влкович.
Адоптиран, Павел је тобоже био дупли Исакович и нарочито га треба помиловати, ако је то могуће. Пошто их је неко време, тако, одмеравао погледом, Гарсули поче сад
писало је, црно на бело, да се, према наредби датој грофу Гајсруку, команданту Осека, премештају, и то: „Мајор Јурат Исакович у Сирмијски хусарски, Перве класе лајтнант Петар Исакович у Славонски хусарски, Мајор Трифун Исакович у Бродски
Гајсруку, команданту Осека, премештају, и то: „Мајор Јурат Исакович у Сирмијски хусарски, Перве класе лајтнант Петар Исакович у Славонски хусарски, Мајор Трифун Исакович у Бродски пехотни, Перве класе капетан Павел Исакович Влкович у
то: „Мајор Јурат Исакович у Сирмијски хусарски, Перве класе лајтнант Петар Исакович у Славонски хусарски, Мајор Трифун Исакович у Бродски пехотни, Перве класе капетан Павел Исакович Влкович у Градишћански пехотни полк.
Црњански, Милош - Сеобе 1
НИШТА 12 ИИИ ДАН И НОЋ, ПРОТИЦАЛА ЈЕ ШИРОКА, УСТАЈАЛА РЕКА, И У ЊОЈ, ЊЕНА СЕН 28 ИВ ОДЕ ВУК ИСАКОВИЧ, АЛИ ЗА ЊИМ ОДЕ И ФРУШКА ГОРА 38 В ОДЛАСЦИ И СЕОБЕ НАЧИНИШЕ ИХ МУТНИМА И ПРОЛАЗНИМА, КАО ДИМ, ПОСЛЕ БИТАКА 52 ВИ
Затим потера коња касом, кроз празнину. Тако је, године 1744, у пролеће, Вук Исакович пошао на војну ИИ ОДОШЕ, И НЕ ОСТАДЕ ЗА ЊИМА НИШТА.
Кроз сутон који се почео да спушта, Исакович их је некако извео на пољану, испод неких плотова иза којих се назираху турски надгробни споменици, као заостали
На другом прозору старог здања видео се Вук Исакович, у кошуљи, и војник који га је заливао водом и прао му главу. Честњејши Исакович пробудио се, зачуђен сликама над
Честњејши Исакович пробудио се, зачуђен сликама над главом, сатом који му је, мада опсова, одсвирао један менует, безбројним, танконогим
Комесар био му је, уосталом, за време целе вечере досадан. Опран и умивен, посматрајући шта се у дворишту дешава, Исакович је стајао дуго пред великим огледалом и гледао широк ожиљак ране, на десном рамену, исто тако пажљиво, као и своје
Прискочио је свечано опремљеним колима и вичући питао већ по трећи пут, где је заповедник пука, Исакович? Искакао је опет из кола и млатарао рукама, према прозору, над којим су седеле голе женске фигуре и оклопљени неки
” Дотрча, сав задуван, Исакович, те седоше у кола, обојица осрамоћени и бесни, опкољени поворком јашућих официра. Целим путем једва прозборише речи,
речи, сем што Комесар једном рече реченицу из говора, запрепастив се да се даљег, ни сад још, не може да сети. Исакович је био љут, јер је осетио страх пред том шареном бабетином у војничком оделу, а Комесар, јер је Исакович претегао кола
Исакович је био љут, јер је осетио страх пред том шареном бабетином у војничком оделу, а Комесар, јер је Исакович претегао кола на лево, тако да је он седео сав накривљен...
Официри метнуше клобуке на главу и појахаше коње. Исакович, сав надувен од немоћног беса, пошто је наредио да се позове фелчер и да приђу кола на која ће га после, као мрцину,
Пошто је Исакович цео дан провео у згради Комесара, заповедништво преузе најстарији капетан, Пишчевич, из Шида. Чекаху, тако, пред црном
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе су се у сижејном језгру нашла три лика у породичноме троуглу: мајор Вук Исакович, његова супруга госпожа дафина и брат Вуков, трговац Аранђел.
На оквирима Сеоба Вук Исакович, дакле, спава. То не може бити случајно најмање из два разлога. Прво, у Дневнику је Црњански сну доделио кључно
239 Према томе, бескрајни плави круг са звездом Вук Исакович је видео при самом уласку у роман и, затим, при самом изласку из романа.
Друго, он се Вуку Исаковичу указао тачно на рубовима где се јава са сном граничи. С друге стране, то што се Вук Исакович при одласку из завичаја (на војну) буди из сна, а успављује се при повратку (са војне) у завичај, представља чудесно
даје као засебан пасус и која се такође понавља, али са видљивим изменама: „Тако је, године 1744, у пролеће, Вук Исакович пошао на војну. 243 „Тако се 1745, у почетку лета, Вук Исакович вратио са војне.
243 „Тако се 1745, у почетку лета, Вук Исакович вратио са војне. 244 Видлива разлика између двеју последњих реченица открива невидљиву разлику између првих двеју
разлика између двеју последњих реченица открива невидљиву разлику између првих двеју идентичних: оба је пута Вук Исакович потерао свога коња кроз празнину (као што је и два пута угледао бескрајни круг са звездом), али је једном кроз
]. 245 То се исто, истим речима, описује и на крају романа, али сада Вук Исакович не устаје из постеље и не облачи се, него се, напротив, свлачи и леже у постељу: „Тада, кихнувши громко, неколико
Промене на небу наглашено се повезују с променама у души ликова. Тако, рецимо, чим забринути Вук Исакович - у последњој сцени треће главе - заузда коња због лошег знамења на путу (тада га је код куће жена варала с рођеним му
Само се тако може објаснити што га је једном угледао и Аранђел Исакович, и не у сну као Вук, него у очима трећег лика - госпоже Дафине.
Имају и црне тачкице. Очи његове мале ћерке такође су жуте, и такође с црним тачкицама. И Аранђел Исакович има жуте очи.
На њу се наслања следећа: „За неколико тренутака, кад је поп појао, стаде иза ковчега, гологлав, и Аранђел Исакович, под неким кровом пуним голубова и обрати на себе пажњу”.