Употреба речи исаковичеве у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Још пре но што се освестише, Исаковичеве слуге изудараше их пушкама и ножевима, тако брзо да једва закркљаше. Војници који су дотрчавали до њега, нашавши га

Знало се од чега је умрла и то се сматрало као казна за Исаковичеве грехе и обести. Чуло се да је цео сребробогати Земун похрлио да је види на мртвачком одру, толико је то била лепа

Неко је виде како чучи на ђерму, иза куће Исаковичеве, бела и велика. Овце су се крале тих дана, као никад дотле. Чак су из других насеља губиле се, па су их домаћини

Овце су се крале тих дана, као никад дотле. Чак су из других насеља губиле се, па су их домаћини налазили око куће Исаковичеве. Тако се начини узбуна, све већа, у околини, те је долазило и до туча, у којима су учествовале и жене.

Гром је требао да удари у село, па да га спали. Жена Аркадијева, слуге Исаковичеве, по имену Стана, нарочито се беше прочула.

Ананију беху нашли, полумртвог, на плоту Исаковичеве куће. Он је причао нешто, буновито, о Аркадији, који му се беше јавио мртав и рекао му да се више неће вратити.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

као што ни Бога нема ... живимо узалуд ... прах ... смерт ... празне речи. ”263 На ове безверничке Исаковичеве речи, да ни Бога ни душе нема, него да је све прах, смрт и ништавило, сав најежен бискуп окреће свој поглед у отворена

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности