Црњански, Милош - Сеобе 2
Међу тим остарелим, заблесавелим, официрима, са успоменама из турских ратова, било је правих обожавалаца Исаковичевих сународника, које је дворски жаргон обухватао именом Кроата.
Росијску мисију у Токају заповедао је, у то доба – како је Исаковичу Трандафил причао – неки Вишњевски. Из папира Исаковичевих, међутим, не види се јасно, је ли то био Теодор Вишњевски, ђенерал, или Гаврило Вишњевски, пуковник. Отац и син.
Иако је имао неколико слугу, сам је чешљао, својеручно, репове својих вранаца и њихову црну гриву. Дуги репови Исаковичевих вранаца прочуше се у Кијеву. По цео дан, тог августа, Павле није у Кијеву напуштао кућу. Његов живот био је као стао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ту кућицу, обраслу травама крај Исаковичевих обора, Стана је била нарочито дотерала. Трска јој више није прокишњавала, жабе више нису ускакале, а пукотине на
Живећи месецима сама, плачући за мужем, она се дуго бранила од свињара и пастира Исаковичевих, који су пред њеним вратима музли овце, док најпосле једне вруће ноћи, када се беше напила топлог млека, те јој би
сва избезумљена од ужаса и привиђења те луде ноћи у своју кућу, Аркадије је већ ходао далеко, око обора и штала Исаковичевих, гучући и тепајући милим речима, које је изговарао кроз нос, коњима, преко ораница, невидљив и незнан, провидан и лак,
Ноћу се ишло на пљачку и, у зору, враћало, јадно и тужно. Неки од војника Исаковичевих, омамљени лепотом завејаних шума и брда, одоше и даље, у скитњу.