Црњански, Милош - Сеобе 2
Возњицки је почео да посећује манастире по Срему, па је дошао и до Исаковичевог Шишатовца. Исаковичи су, од тада, живели, тако рећи, два живота.
Код Терцинија је нађено Исаковичевог новца – не само онога из списка ствари Исаковича – него и другог новца, за који је Терцини тврдио да га је добио од
Нису били бољи, од митровачких фратара, ни њихова браћа у Христу, из Исаковичевог Крушедола. Они су ширили глас по Срему да су Исаковичи примили унију и да су напустили, за миразе, своју стару веру.
Госпожа Евдокија била је сва укрућена, од сласти, као мртва од сласти, кад би, сред бурног загрљаја Исаковичевог, у ком се превијала, угледала његове плаве очи. Биле су тако ледене, светле и мирне.
А каткад би му, из шешира Исаковичевог, само реп вирио. Павле га није ударио. Он се затим облачио, мирно, у своју, парадну, куртку, а у белом, окреченом,
Куд је отишао? Госпожа Јулијана се нађе, при тој наглој промени Исаковичевог понашања, према њој, у чуду. Није знала шта га снађе, али јој је било мило.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Последњег, Исаковичевог слугу Аркадија, ухватише тек усред бела дана, већ у близини логора. Био је потерао крмачу, везавши је за ногу.
и онда када иначе сва земља и све обзорје потоне у блату и суморној празнини јесени, тако је у то доба, у блатишту Исаковичевог насеља, у једном углу тога краја пуног баруштина и трске, пањева, рупа, и јаруга, стајала та колиба у коју се, као у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Осим тога, на ове се ликове често гледа из Исаковичевог угла; они се повремено преламају у његовоме расположењу. У ствари, само се три лика - Вук, Аранђел и Дафина - изнутра
Изузетно висок набој чуђења и запрепашћења Исаковичевог на пријему у Виртембергу, при посматрању потпуно усахлог принцезиног тела, читаоцу се може пренети зато што је и сам