Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да ме чује кум, прекрстио би се. (Поћути мало, па се почне церити и крстити.) МАНОЈЛО (пролазећи стане, па удари Исајла руком по леђи). Хеј, побро! Зар си полудио, те се сам на улици смејеш?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дохватио га је љутито, савио и бацио далеко у шипраг. Тада је позвао свога посилнога Исајла. — Ево ти десет драхми, да ми купиш нов каиш. А кад га узмеш, да га затвориш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
сивоњу... рогоњу — говорио је Лука плачевним гласом, подражавајући Исајла. — Срам те било! Исајло и нехотице стаде мирно. — Ја баш нисам тако казао, господине поручниче... — Ниси?...
Враћали су се гладни и седали тужно поред ватре. Још нам је једино уздање било у Исајла, посилног поручника Луке. Тај је умео све да „нађе“.
се тада обично опусти, његове очи заводене, језик му одебља, он се враћа поводећи се у шатор, и зове свога посилнога Исајла. Затим почне тужним гласом: — И-сак, бре, ш’о ме мрзиш? — Не мрзим ве, очију ми — теши га Исајло и скида му чизме.
— Не мрзим ве, очију ми — теши га Исајло и скида му чизме. Лука опустио главу и гледа испод ока Исајла. — Лажеш! — онда штуцне. — А ш’о сам те изударо? — Па заслужио сам... — Е... баш!
— промрмља Лука. Онда викну: — Где је он? Из шатора помоли се Исајло. Лука затресе оном хартијом и погледа строго Исајла, као да га пита: шта је ово.
И сви сад долазе да дирну Луку. А он наручује каве, да би тако казнио свога посилног. Али следећег јутра, Исајла нестало из бивака. Траже га на све стране. Њега нигде нема.
Траже га на све стране. Њега нигде нема. По подне, неки војници, враћајући се из Солуна, рекоше да су видели Исајла у вароши где седи пред једном гостионицом, заваљен на столици, и пије каву.
— Због велике врућине престао је да пије каву — добаци Живадин. Тек пред вече угледасмо Исајла, где се враћа из вароши, сав знојав и прашњав. Кад га угледа, Лука као ударен електричном струјом, подскочи. — Овам’!