Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ουδέ ίσασιν όσω πλέον ήμισν παντός. Будале! нити знаду колико је више полак од свега”, виче, жалећи се, старац Исиод. Блажена реч, којеј кад би људи следовали — шчастљиви би били.
Ево како о овом пре неколико хиљада година старац Исиод мудрује: „Ιχθύσι μεν και θηρσί και οιωνοίς πετεινόις έσθειν αλλήλους, επεί ου δίκη εστίν επ΄ αυτοίς, ανθρώποις, δ΄
„Бољи је наблизо пријатељ него надалеко брат)” вели Сирах. А премудри Исиод стари како нас лепо о овом совјетује: „Ό τις σέθεν εγγύθι ναίει, τον μάλιστα καλείν επί δαίτα, τοί γαρ ει τι σοι χρήμα
" Наравоученије „Пαθών δε νήπιος έγνω: Кад пострада манит, онда зна,” вели Исиод. После боја с копљем у трње! Прародитељни грех, штоно зову, ништа друго није него незнање.