Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На противност без роптан’ја Рад си тужит, плачан бит; Слова можеш ти плакан’ја Музике у складност лит; Мож’ исказат муке твоје, Пак испеват срца бол, Музика ће струне своје Глас поклонит нежни, хол.
Мог детињства спомен слатки, Сна и мечте образ глатки, Што исказат није словом, Јошт у кући тој се баве, Родитеља памјат славе Моја чувства тим под кровом.