Употреба речи искалити у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца. Мени си крив ти и твој Лазар... Ја ћу на вама искалити!... Кад чу Лазарево име, Иван прену. — А где је Лазар? — Како немам оваца, тако не чувам ни паса!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А тешио се што има још млађих и од њега, над којима ће он показати своју власт и на којима ће он искалити сав свој гнев. Напослетку, и право је. Стражари су једини и криви, јер нису вршили своју дужност онако како треба.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— А зашта ме онда бије? — пита ђакон. — Зашта, зашта? — вели гвардијан. — Јето тако! Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а... ајдемо. Ајдемо-те да се сврши шта је триба!

Стипан, који одавно имађаше зуб на фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо: — Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности