Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Старац руку, дохвати врбову грану, и гле чуда чудовита, гле чуда невиђена: листићи хладни и тешки, од чиста сребра исковани један о други ударају, као ђурђевска звона звоне.
— запита се, разрогачивши очи. Међу прстима бљештали су му хладни и оштри листићи врбе од жеженог сребра исковани. Са прста му је капала крв. Сунце се баш рађало. ДЕЧАК И ПРИНЦЕЗА У шуми од бетона расту стаклене куле.