Употреба речи исколачене у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Старац га је, каже, слушао, са рукама иза ушију, као неки олињао, огромни зец. Имао је исколачене очи. Затим му подвикну, да је оседео у Темишвару, због њих, и да нико не треба да га подучава, шта нам је дато, а шта

Црњански, Милош - Сеобе 1

Његова проседа, жућкаста коса, оштра као чекиња, и његови барусави брци још подрхтаваху. Очи су му биле преврнуте, исколачене, гледале су некуд у страну. Ко зна куд је хтео отићи, да нешто каже, болно искривљеним устима?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Ипак, да потрчимо. А онај брег нараста и као да видим нечије очи, страшне, исколачене, поређане у читавом низу. Так-тук! Ћиу-фиу... врп, врп.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

А ко зна, можда сам ја баш и намерно цртао девицама крива уста, огромне носеве и исколачене очи, можда сам то баш и хтео, да се људи разгале и разведре, да им буде овде присно и топло.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Гр-у! Гр-у! А телефониста се страшно искревељио, вилице му црвене и разјапљене. Гр-ру! Али зашто су му очи исколачене, укочене? С тешком муком се придигох. Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши.

Требало је видети израз лица тих људи... њихове напрегнуте жиле, исколачене очи... Сколисмо са свих страна. И официри, и војници. Вукло нас је преко педесет.

Мој коњ се придиже. Притрчао сам да га склоним. Уста људи била су отворена, очи исколачене. Несвесно се припијају уз мене, као да траже спаса, или неко наређење.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности