Дучић, Јован - ПЕСМЕ
само оно куда Наш зној падне где је крв очева пала; И плод благословен рађа само груда Где су мач захрђан деца ископала.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“) и докраја је избрушен сликовит, сугестиван песнички језик пребогат метафорама („Кућа ти се ископала“!), хиперболама („Колико ти на глави длака, толико ти Бог дâ јада!“), метонимијом („Вране ти се на весељу купиле!
(Радуновић, М., 1988, с. 70) — Мајка ти још једну сестру родила! (Мартиновић, Н., 1969, с. 73) — Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! (Кнежевић, М. В., 1937, с. 39) — Дјецу повијала, а змије развијала! (Мартиновић, Н.
(Кнежевић, М. В., 1957, с. 37) — Тако ми се крсна свијећа не угасила! (Вук, бр. 5325) — Тако ми се кућа не ископала! (Вук, бр. 5327) — Тако ми се траг не истражио! (Вук, бр. 5341) — Тако не остануо без јединка! (Вук, бр.
Геземан као „тешке клетве“ Црногораца спомиње ове: „Тако ми се крсна свећа не угасила!“ и „Тако ми се кућа не ископала!“²⁷ И у другим нашим крајевима такође су најснажније заклетве у децу. На пример: „Тако ми деце!“; „Пород не одгајила!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
нађе у сличној ситуацији, нешто сигурно предузела: потрчала би бар и пала покошена рафалом, гребала, угризла би убицу, ископала му ноктима очи, или би свезана појурила ка првом зиду и размрскала лобању о њега — било шта би учинила само да пружи
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и кад стиже дома има шта видјети: његов господар прошле ноћи нагазио некако на вилино коло, па му вилинска царица ископала оба ока, те сад запјевају н он и сви његови што их је. Онда он помисли да пође тражити очи свога доброг господара.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: А ја? Ваљда сам ти очи ископала? СРЕТА: А и ви сте добри, само кажу да сте мало љути. СУЛТАНА: Напоље из моје куће!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Стрепим и дању из куће да изађем, акамоли ноћу! (Уђе у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА: А ја сам мислила да би нам очи ископала за динар! ВАСИЛИЈЕ: Ето, решили смо бар један проблем!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО Је ли му се кућа ископала? ВУК ТОМАНОВИЋ Не, сердаре; али што за фајду? Остало је двоје ђеце мушко, једно другом воде дат не може; и згодна су
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се вино на крсно име у крв не прометнуло! Тако ми се крсна свијећа не угасила! Тако ми се кућа не ископала! Тако ми се не закаменило дијете у жени, теле у крави, јагње у овци, свако сјеме у башти и дух у костима!
Земља те прогонила, а море те избацивало! Земља те сунцу уграбила! Земља ти кости избацивала! Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! Јад те јаду додâва довијека! Кућа ти се кућетином звала, на огњишту изницало трње!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што си ископала снесеш на једну хрпу на равницу. Кад то она чује, отиде, па вуци камен, те опет девет година ради она у камену, а
Он изиђе ван, а она пита шта је бог сад рекао, а солдат рече: — Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што си ископала, лијепо ситно стучеш, да ти ниједан крупни не остане.