Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Како је до тога дошло, то ни он сам не би знао казати. Базао је за овцама, играо се клиса и „крмаче“, искрадао се увече на прела, а једнога дана нашао се с Даном у плиткој вртачи поред куће и ту су, под кржљавом лирском, један
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ипак се искрадао, и лутао. Увлачио се, сав понесен, у језу шумских богаза и чикао тишину, пуну притајених звукова. Највише је волео да