Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чак и његове заостале сузе просинуше радосним искрама, а ја се опчињено заблејах у два преображена старца који, ево, и плачу и смију се, а нит су их тукли, нит су им што
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
родних брегова - а симетрија лирског облика, немир-икона, зебњу разигра ритам-сликама, што ме узносе брујем, искрама, из растрз-стања над крст изгона. А песма где је сјај изгубила, девичњак распне ружа Будима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и меко топћу по првом снегу одоцнеле зиме, и напрегнуто се загледа у ноћ ускомешану црвеним кружићима и зеленкастим искрама што се стално пале и гасе на мокрим рубовима зеница.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Да, искра је свјетлост породила, океан су капље саставиле; свети творац величеством сјаје у искрама како у сунцама, у смртнима ка у божествама - све му скупа свемогуће слави!