Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се љетни дан до подне, док Турчина пјене попануше — бијеле се како горски снијег, Страхин–бана б'јеле, па крваве: искрвави низ прси хаљине, искрвави чизме обадвије.
Турчина пјене попануше — бијеле се како горски снијег, Страхин–бана б'јеле, па крваве: искрвави низ прси хаљине, искрвави чизме обадвије. А кад бану мука досадила, тада бане ријеч проговара: „Љубо моја, — тебе бог убио!