Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
КОЛЕБАН: Не беше сам. Са њиме беше женска некака; Кад сам је видô старим очима, Мрче ми свести, свака искрица, Те сам се једва у тој забуни Поруке твоје, збуњен, сећао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Колико су дубоких, крвавих рана на бојноме пољу осијали твоји последњи зраци; колико се твојих светлих искрица преламало у капљама људске крви, којом је данас тако обилно орошено бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Са ужасом гледам како одлеће земља, и бедем је све нижи. Од болова и заглушнога треска већ сам се онесвестио. Понека искрица свести сине и разрогаченим очима посматрам оне мртве око себе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
маћахица, маћаха, дикино око, милованка, сирота, сиротица, удовица, госпина љубица, троврсна љубица, божји цвит, модра искрица, маћуха (Шулек).
ЉУТИЋ Хахненфуѕѕ (ранунцулуѕ ацер). Љутић, изјед, жабљак, жабокрек, гороцвет, искрица, златица, трава од изједа, мамка, в. Софрић, 156.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда се притаји. Прелива се у безброј зеленкасто светлуцавих искрица, треперавих и дрхтавих да изгледа као да се покреће и онај тајанствени свет мора прикован за хридине и потопљене стене.
Њене усне као да се померише, очни капци затрепташе, а из угаснулих дупља као да сину једна искрица. Ваљда је то био последњи одблесак свести... Мајчине очи лагано се склопише, а на устима замре последњи дах.
Звезде сада јаче засијаше. Ветар на крову поче да дува. У даљини угледасмо безброј треперавих искрица и сетисмо се да је то варош Крф.