Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тако су се били возгордили са оном малом својом искром случајне среће, да ниједнога императора у Европи себи сравњали нису.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
прекратке младости зором, Душа да весело лети небу плавоме, Да се, обогаћена, поврати пузећем брату, Пали и њега искром небеснога пламена, И он да осети у себи небо да има, И он да позна шта ј’ овај лепи живот!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Значи да је дух оног сићушног створења ипак нешто више, нешто што стоји изнад мртве материје. Назовите га божанском искром, па ћете лако разумети како наука испитује историју Земље.