Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има их око 750.000. Најчешће су потомци босанско-херцеговачког племства и богумила или патарена, који су примили ислам по турском освојењу Босне и Херцеговине. Већина је помухамедањена крајем XВ и у Току XВИ века. Већ је 1530.
у крајевима сјеничком, рожајском, новопазарском и бјелопољском има „Турака“ (мухамеданских Срба), који су примили ислам тек од XВІІ кадшто у XВИИИ или XИX веку.
— Можда ниједна вера не мења тако дубоко целокупан живот и карактер неког народа као ислам. То се види на свим мухамеданским народима од Кине и Индије до северне босанске границе.
Чак је и код ових сувише поносних Динараца ислам олабавио везе засноване на српској крви и језику. Али ипак није могао уништити најглавније динарске особине.
Врло су интересантни они родови који су се, исељавајући се, одвојили од рашких и црногорских племена и примили ислам у току последњих векова. Иако муслимани, они сматрају да и даље припадају томе или томе хришћанском племену.
И ове су муслиманске породице више наклоњене српским кметовима. Иако је ислам ове динарске муслимане знатно преиначио, није још утро трагове етничког сродства који их везује за хришћане.
Примивши ислам и прихвативши турске смерове, смерове освајача, ова је властела постала још више осиона и бесна. Она је дошла у
Међу западним Јужним Словенима су мухамедански Динарци, прихвативши ислам и угледајући се на Турке, највише захваћени „турцизмом“.
Има породица које су само упола поисламљене (у околини Пећи, у Гори код Призрена), где је мушкиње примило ислам а женскиње остало православно.
Познати су ми случајеви где су само старе жене остале православне, док су сви други чланови у породици примили ислам.
Нигде у централном типу нису жене тако често напуштале своје домове, одбегавале Турцима и примале ислам као у Маријову. Било је година када то није ишло само на десетине.
Жртвовао је све своје имање у одбрани хришћанске вере. До његова времена у неким мијачким селима су почели примати ислам.
Матавуљ, Симо - УСКОК
и калауза Марка Јокашева, који имађаше многе и поуздане везе са хришћанима од Никшићке крајине и који дознаде да ће Ислам-бег Мушовић, кнежев крвник, са њеком дружином, онијех дана проћи кроз Дугу.
— А да ли је који од вас што уснио? — пита вођ. — Јесам ја — рече Крцун Сердарев. — Усних да посјекох Ислам-бега и његову главу натакох на јатаган, па је држим високо и играм и попијевам по нашем пољу, а преда мном силна
Коњаници сјахаше. — Онај што први одјаха, то ти је Ислам-бег! — рече Марко потмуло, али сва дружина чу. — Је ли оно, је ли? — запита Крцун комешајући се.
Ако крене поточ, ми ћемо ласно с мртвијем, главу му, занаго, нећемо оставити Никшићима! Дакле, Јанко посјече Ислам-бега, је ли? — Јест! — потврди Маркиша и сједе. — Ја посјекох другога, ти трећега, Перо Пуров четвртога? — Тако је!
— Ено је на крају рудине. — Јесте ли с плијеном? — Нијесмо! дочекасмо под Злоступом нашега крвника Ислам-бега Мушовића и убисмо њега и још три му друга! — Вазда вам срећа била! — кликну један весело...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Како тамо, бако? — Како коме драго. — Како ти је име? — Ислам. — Тако сам ти и сам. (И мени је тако као и теби). — Калуђере, да те оженимо? — Да је просто, кад сте наумили.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
шаит — сведок шарапод — трем шеих — старац, поглавица шенлук — весеље, светковина; осветљење шехер — варом шех-ислам — духовни поглавар муслимана шикутор — црквењак шилте — јастук за седење шиљеже — млада овца шиник — мера Од 10
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад би се тај потурчио, вера и бог, брзо би Постао или велики везир, или шеих-уљ-ислам... Сломљен је већ Суљ-Капетан. И сам осећа да свакога тренутка постаје све већи муслиманин и Турчин.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
што противречи његовој идеализацији: „чак око племенског племства све је још крилато“ (тако крилато да одлеће право у ислам и у крваву истрагу потурица да и не помињемо многобројне дивљачке крвне освете).