Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Штавише, он исмејава правац којега се у почетку држао. Његов узор у писању романа није више Милован Видаковић, но Лесаж, Стерн и Виланд.
Глишић исмејава чиновнике и попове, али се нарочито баца на зеленаше и сеоске дућанџије, на мајсторе у »каишу« и »подвали«, на које се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ништа више. Али слика је, вичеш, отисак ђаволове опачине и покварености. Она руши наша најузвишенија чувства. Исмејава светога Ђорђа, а он је оваплоћење витештва, утаманитељ зла. Његово копље се поболо далеко од врата аждаје.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Борови су се претварали да га не виде, а и бреза престаде да га исмејава: на њеним нежним гранама расли су први чворови. — Је ли то знак старости или знак зиме?