Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
безъ романа писаног још 1832, у коме је, као Сервантес што је некада са Дон Кихотом од Манче ударио на витешке романе, исмејавао фантастичне и сентименталне романе врсте Милована Видаковића, све старинске »романџије« какав је и сам из почетка био.
Први његови стихови су често класичарски, и ако је доцније исмејавао »одаџије«, песнике класичних ода, он је до саме смрти остао под јаким утицајем класицизма.
Тадирова«, претерујући у романтичности и фантастичности, исмејавао онда распрострањене сензационе романе у »свескама за грош«. После смрти Војислава Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То је учинио зато што је, цртајући адберићане, исмејавао и своје савременике, а можда није био ни довољно упућен у пространу Демокритову науку да би је исложио у своме делу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Хтео је да се изнутра очисти, а да не посегне за љубављу, благошћу и кроткошћу. Моји греси су у томе што сам га исмејавао. Ја сам га, у ствари, мрзео. То је мој највећи грех.