Црњански, Милош - Сеобе 1
Беху се опили од ваздуха. Земља у којој су становали, широка, баровита, са маглама и врућим испарењем, са непрегледном шумом и таласањем трске и врбака, са земуницама и оборима у блату, дрвеним црквицама, нестајала је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тиса бледи неким сухим белилом. Месец светли кроз танке облаке, и још му се светлост меша са испарењем. То је она хладна и мокра месечева светлост на Тиси из које све бежи: ни мушица ни птица неће кроз њу да пролети.