Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ и: „Хвала, домаћине, ја не могу више!...“ а, овамо, прима чашу, испија је наискап и пада, трештен, на земљу... — Тако је, Миладине!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
је у рукаву лажног кеца, и мислио да је глупи Славонац слеп код очију, а Павле се чинио невешт и точио му је вино, да испија. Ако Исакович, каже, учини само корак, два, према вратима, убиће га из пиштоља, као пса.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Седа на столицу и непонуђен): Ана, чашу воде! АНА: Молим! (Оде и мало затим се врати са ча шом воде.) АНТА (испија наискап): Хвала! Где је госпођа? АНА: Она се облачи. АНТА: Облачи? Зар је њој у оваквим тренуцима до облачења?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу; храбри га осмех полажеников, па прича даље.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Толики кумови, пријатељи и достови, а стари Раде отишао да с парипом славу слави и чаше испија. Пречи је њему дорат него ми сви. Мало-помало, па наш слијепи коњ постаде познат чак и у широј околини, даље од села.
— Де, де, немој ти ту сад ...Ђурајица, уточиде му једну. Ђуро, као и сваки пјесник, испија до дна, стреса се, онда се широко осмјехује и гледа по читавој дружини блажено, као да је међу анђелима.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако... »И зар све одједном да пропадне, сва мука моја!...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да | пуши и баца. Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
брашно — брашно најбоље каквоће, од кога се пране поскурнице потплат — наплатак почашница — која се пева кад се испија пиће из чаше прга — јело од пржена сирна или јечма, које се готови као каша или качамак прео — преко претил (о),
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не, неће то. Такви смо ми. Тврђи од бреста. А леп. Њему би приличило и краљ да буде. Гласан клокот: Ђорђе надушак испија дубоку и шарену чашу вина. За мене никад није наредио да се упрегну санке. А да су ми располутили главу на путу?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Гле његовог дома! Глад израсла свуда. Ту се чаша жучи испија до дна. Мру гробови светли, мре и света груда, Деца мру с осмехом крај мајки без сна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хитро дигне пушку — он заузима став као да му је пушка у руци — па нишани, нишани... Дум! — и опет испија чашицу коњака. — Кад... не лези враже, отуда трећи лаф... — Бре, бре, мене све жмарци подилазе — вели Брана „Махер“.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И свет се смеје, небо радује, А у пољупцу жарке љубави Исполин неба, сунце ватрено, Испија сузу туге земљине... А каткад копљем гнева небеског Неизбројене парне светове И бацив пламен своје мрзости,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И МИЛИСАВ, ЖИКА, ЈОСА ЖИКА (испија крчаг воде, па кад га је испио, додаје га Јоси, који стоји крај стола): На! Има ли који да чека? ЈОСА: Има.
Ћипико, Иво - Пауци
одгојку видимо, — и показа руком на њ, — око кога обавио се бршљан и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да:
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ми смо у сатрулим поњавама, угушени смрадом, врућица нас испија, бунило нам брка мисли. Смрт се цери, тајновита и окрутна, омамљива као дубок сан.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А сада и ја идем. (Спази послужење): А, ја! Дај, Стано! СТАНА (му приноси). ХАЏИ РИСТА (стојећи испија кафу и узима чашицу ракије и спрам светлости, на зраку, гледа је. Стани): Је ли ово од оне ракије што је ја пијем?
Стани): Је ли ово од оне ракије што је ја пијем? СТАНА Јесте, јесте. Та је. ХАЏИ РИСТА (испија на душак и полази): Е, сад збогом. ТАШАНА (заустављајући га): Седи, седи, дедо. ХАЏИ РИСТА Да идем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па их онда теши, дели свакоме по слаткиш или колачић, а она још јеца, и испија чашицу две слатког пића које необично пријатно мирише, и канда успављује.
Харисијадес жудно насу вино у чашу, заломи хлеб, а помаче у страну воће. — Да је још мало грчкога сунца и мора! — испија вино са задовољством. И шапће: „Артос, оинос”. Свечане речи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Капетан Бора диригује. Капетан Војко се зацрвенео у лицу, смеје се гласно и испија наискап са једним Енглезом. А мајор Панта окупио око себе четири старије Енглескиње и нешто им објашњава.
Од некоје стране допире мирис печених семенки. Пред Белом кулом свира музика и све живо испија пиво. Саобраћај закрчен и публика нас с негодовањем посматра што смо за пречили пут.