Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јесте, Адаме. Надноси се над постељу: треба да плачеш, док целог себе не исплачеш, јер си звер, а не човек и отац био, јер си узимао огледало, стезао га коленима, прибијао главу уз његову, Адам је