Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Што ћеш цад, казуј?” „Великомо|жни лаву”, — одговори миш с л умилним гласом, — „весма сам сагрешио, признајем и исповедам, но молим те да ми опростиш; нећу више то учинити, ово ће ми бити први и последњи пед.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка. — А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити. — Та ја мислим да то не мора одма' бити.
Ви ћете срећни с њом бити. — Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови. — Новци су већ готови. — Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Журите брзо на најбољем коњу, паша нек дође, кад хоће, по њу! Па после, старче, после заповедам, нек дође була да је исповедам!” Рече Варнава, игуман млади, а старац оде тако да ради.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— објасних. — Прећи ћу на ти кад ствар сазри сама од себе, схватате? И не прекидајте ме кад се исповедам! Оћу да кажем, после првог полугодишта увати ме тако нека депресија да је то просто неописиво! У чему је фазон?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Моја тврдоглавица зла је била и опака, сам исповедам, премда није происходила из зле воље и срца, него из неразумија, нерасудија и сујеверја; нити сам ја могао иначе
А да исповедам сву правицу, моје самољубије мени је шушкало каткад у уши, да мени моја мука неће залуду остати, но кад се посветим,
Онда ми поче долазити дрзновеније, мислећи у себи: кад овима ништа није било, неће ни мени. А да право исповедам, нисам никаква узрока имао плашити се, јер су моји| драги [Х]оповци, осим сви[х] Фрушкогораца најпитомији; благосклони
мени за то, како ви велите, обвезани били, ја се вами за таково мени радо наложеније обвезан и благодаран признајем и исповедам.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Узмите, дакле, и ви стари калуп ако мислите да нам се допаднете, иначе бадава је сва ваша шегачина и досетљивост.« Исповедам да ме је ова предика збунила.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
тај разговор у књизи, измеђ' дон Родрига Мондега и Хуане, сироте девојке, гробареве пасторке: Дон Родриго: Девојко, исповедам ти се овде, пред овим мртвим сведоцима, да је моја љубав искрена и дубока као што је туга која на овим мртвим пољима
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“... Замисли!... Да смо под другим приликама, ја бих му нос разбио за ту дрскост да се ја њему исповедам. Сада не могу. А не знам ни сам да му одговорим на питање. Говоримо... уверавамо, само они нека решавају што пре.