Употреба речи исповедити у књижевним делима


Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју. Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Радовала се: сад ће сузе линути. Сузе не потекоше хладним образима. Треба све, и највеће грехе исповедити. Споља се чуо један једини манастирски петао. Али тако звонко као да из олтара кукуриче. Стресла се: да није зора?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда. Због тога се моји никад нису причешћивали. — И ја ћу се исповедити... Нисам никог убила. ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? — А од онога нема ништа? — Што питаш ?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Стара л. сматра се за божанско дрво: њој се човек може исповедити »као свештенику« (ГЗМ б, 370), и, њеним пупољком или лешником, и причестити место нафоре, на Божић или Ускрс (ЖСС,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности