Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
на појилу, стриц Ниџо, опсједнут свечаном тишином и сјетним бљеском вечерње воде, заусти да запјева, али тек што испотиха отегну „Ма-ри-ја . . .“ — кад се напречац пресијече и заћута.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Нешто касније, и готово испотиха, у роману се почињу појављивати и сами сељаци. Појављују се они у ефенди-Митиној кући, као најава или можда као
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа-Фила је мала и складна као адиђар; гиздавица на свој начин, особен; лења, облапорна, мазна, испотиха ћудљива и злопамтило.