Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У шанцу се задржимо, рањенике испратимо које у Ваљево, а неке својим кућама. — Зовнем ја Мијаила Недића из Осјечне буљубашу, и рекнем њему да узме вредни̓
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Одмах ћете му укварити ову добру вољу. — Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим се диже, да оде са доксата. Његова жена, погледавши за мужем, додаде још: „Та прави сте Турци, не дате ни да га испратимо сестринским пољупцима.“ Ђурђе, који беше застао, опет само махну руком, одлазећи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Као што знаш, овијех дана удајем унуку, Анђу Ракову, у добре људе, па нијесмо ради да је глухо испратимо и да нам нови пријатељи забаве и реку: „Гледајте их не могу да прежале браственика, као да се није јуначки замијенио,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.
Ћипико, Иво - Приповетке
Жижица и Букало договорно подигоше домаћине. — Кад није могуће друкчије, бар да га достојно испратимо! — вели Жшкица на кога наљезе, у бризи, журећи се преко села.