Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И тако се Овчанци кретоше кући с младожењом и невестом. Зарожани их испратише чак горе До на Голо брдо. Ту се лепо ижљубише и расташе као пријатељи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Алекса. Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.
Теодосије - ЖИТИЈА
А син његов самодржац Стефан и високи благородници чак до границе грчкога предела испратише га, па се, изљубивши се с великим плачем и уједно последњи пут, вратише својој кући.
и свети се одмори код њих; а кад се укрца у другу лађу, пошто су га снабдели сваким добрима за пут, са љубављу га испратише.
И тако га с великом љубављу испратише. А све ово биваше руковођењем Господа Бога мојега Ицyца Христа, јер је не само људе него и звери и птице повиновао да
у Господу целив часноме и светоме оцу Атанасију патријарху и свима начелницима црквеним, и тако га с великом љубављу испратише. Изишавши из Светога града Јерусалима, свети дође у Велику Антиохију, и поклони се у светој и великој саборној цркви.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пронела је између столова самосвесно своју лепоту из педесет осме, богами, још је деловала на госте, који је испратише пожудним погледима до његовог стола. – Стигли сте — рече, устајући. А одмах затим: – Јутрос... — казао је.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ђак Обрад и момак владичин Мило завргоше се такође пушкама, а ђак још извуче иза појаса големи кључ од капије, те испратише млађе. — Лазо! — зовну владика. С клупе скочи омален, црн човјек, одјевен од појаса навише латинским хаљинама.
Видје два млада ватрена седланика и три товарна. Коњушар, говедар и два ђака појахаше коње и испратише стоку на појило. Иза лијевог рогља манастирског наиђе висок човјек, с пушком о једном рамену и с кожним бисагама преко
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сви га зачуђено и ћутке испратише погледом, а потом се све очи упитно окренуше према моме дједу. — Раде, шта је сад ово?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Плачу горком и јецању које се чуло целе ноћи, за њим. Банаћанском бећарцу којим га испратише до капије, кад је одведен пред Суд. Чашу за свежањ сиромашни, са белим крухом, који му остаде под креветом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сиђе готово сам. Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сâм, не дајући да га дете води, већ замахујући оном
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Жалила ниси, изгледа, што мéна Живота у смрт беше тако рâна. Испратише те мартовски ветрићи, Сунце и уздах света што је плак’о.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Знаш, видите, све што смо доживили откад је принцип прошао! Колико се гостију измјенило и како се испратише! А свијет је обезбожио, знаш, видите, напустисмо наше старе обичаје па и срећа остави нас“, то говорећи, значајно
А затијем опет се преврне разговор на друго. Сједили су ту док сунце не наже, па се раздвојише и пођоше, пошто испратише Господара у кућу. Младеж се такођер разиђе. „Камо Цуца?“ упита Јока домаћина видећи е онога нема са званијема.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије ручка Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се поново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И гле! сви гробови испратише живе! Њина мртва уста још су могла рећи: “Ми чекамо цара крај пучине сиве, Да би могли мирно тада у гроб лећи.” 17.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Вајкају се Црногорци што не седимо још са њима, али се сви дигоше и испратише нас чак до спољних врата. Тек кад зађосмо за прву ограду, командант се саже и рукавицама обриса саре својих чизама,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Отале ми Ива испратише и на море воду натурише, из ћемија њега истурише, оде Иван здраво и весело. Ја кад био под бијели Жабљак, виђе Иван
Дариваше, пољу испратише, на ђемије води натурише, из ђемија здраво истурише; отидоше здраво и весело. Ја кад бише пољу под Жабљака, ђено су се