Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А било их је које нико није испраћао. Седели су они тужно пред шатором, посматрали чеЖЊИВО ове испраћаје, мислећи на своје и родни крај... Седели би дуго тако, али труба засвира „збор“, потом за „вечеру“... „повечерје“...