Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Та, ето, ноћас убио нам архимандрита, баш под оним орахом што се раширио испред цркве... Оном његовом двоцевком, лепо па наместо... Те се, ето, подиже читава хајка, те ако га дочепају, несрећника...
онај кош довршити што сам га још јесенас почео градити, а после, кад то издржи и извуче својих двадесет пет, нека кида испред очију ми!... А оцу Пахомију пиши да ми пошаље једно назиме и неку мешину вина...
Кад се већ у лугу изгубише испред очију добрих стараца, кад већ ништа не чуше, до само жубор потока и умиљату песму славуја, онда је узе Милисав за
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
за какова нибуд несрећна опстојатељства, са своји пријатељи завадити и раздвојити, ништа мање нека никада не смеће испред очију времена љубови и пријатељства. Света је реч наших старих: „Спомени се хлеба и соли!
Адријан, кад постане римским цесаром, упази једног свога великог непријатеља, који се уклањаше испред њега. „Нит ме се више бој”, — рече му Адријан — „нит сакривај од мене; ја сам већ цесар!” Јошт једно подобно овом.
ευκαιρίαν των πραγμάτων αμελών εκπεσείται της των καλών θύρας: Ко благовременство вешти пренебрегава, испасти ће добру испред двери”, вели Исидор Пилусиотски.
” Наравоученије Чувати се ваља онога који са својима лепо не живи. 89 Лонац и тенџера Лонац се уклањаше испред тенџере, а ова му рече: „ШТо ме се бојиш? Хе удри ти на ме, ја на те нећу.
друго, он има толико памети да често људе и псе прехитри, и испред њих измакне се и утече. Треће, он је здра|в, добро се плоди, са својом зечицом у крајњеј љубави и согласију живи, зиму
Виде га три пандура, и договоре се да му га како излажу. Изиђу понаособито испред њега, пак онда први, рекавши му: „Добра коб”, — упита га смејући се: „Деко, јеси ли читав? Што пса на леђи носиш?
та птица они исти људи који тобож веле да би ради небо заслужити, а сасвим су к земљи прилепљени, нити би је кад ради испред очију изгубити”.
Стоји написато да четири велике реке испред њега извиру. Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и Драва. Ее, баш! Пак зар ове реке из једног места извиру?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
- Петар и Милоје, - око чега? - око тога ко ће испред кога! Крв се са кнежева рашири у народ и, дубље него мачем из облака, расцепи се, расколи српска земља - на шта?
ИСТИНА О ЕКСЕРИМА С рибом у зубима, теби је граница изронила испред самог прамца! Граница ти иде кроз кокошке, иде ти кроз овце, иде кроз кромпире! Границу су ти довели до пред кућу!
Границу су ти довели до пред кућу! Граница ти иде испред носа! Преко прага гледаш ко преко границе! Али њима ни то није доста, а тебе ни то није отрезнило!
Молимо Те, свети Јоаникије Девички, засветли испред оних који пале, устани пред оне који кољу, и њихове лучеве погаси, ножеве растопи, окове раскуј, од њихове их
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
био је Живан Петровић из Каленића који је био како мога оца Алексе, тако и наш главни буљубаша; и свагда се уклањао испред Карађорђа, јербо је знао Карађорђе, да је Живан из села Каленића, где је он у руку рану добио.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Толи је! Сад знам. Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред ккуће. Сиромах Радан сав позеленио од муке. Жена му и деца као потучени...
Ћир Трпко само учини: »их!« па се докопа обема шакама за главу и шмурну у собу. Утом ће један од гостију завикати испред механе: — Море, људи, ево му врљике овде! Ово су, богами! И сви истрчаше пред механу да виде.
Утом се беше почело да облачи — спрема се киша. Пупавац окрете оном улицом те неколико пута — много пута прошета испред Савкине куће и тамо и амо и сваки пут погледа на прозор и пусти по један уздах. »Шта ли тај лудак шврља једнако туда?
Између многих мисли паде му на ум и то како је вечерас неколико пута прошао испред Савкине куће. »Аха! Зато ли су онолике девојке биле код ње?!« дрекну и учини: »Хуј!
бранити је ногама од осталих својих другова, који се поређаше унаоколо, па га сташе заваркивати да поткаче ногом читу испред њега и да је већ терају докле могу.
Деца алачу за њом — читав урнебес! Кад однекуд поп Вујица с црквењаком, те пред њих, а чита им се закотрља испред ногу.
Црквењак стаде и заблену се у њ. Учитељ понови љутито: — Не дам! Иди, кажи не дам! Поп нестрпљив изишао, па хода испред куће и гледа навише иде ли црквењак. Извирују и гости, а поп им вели: — Само док видите како је то!
Не може учитељ да трпи него једва чека попа — да му све искреше. Онако љут, једнако хода испред школе. Деца се шћућурила у школи, па ћуте и шапућу »Јаој, како нам се господин нешто наљутио!« Ето ти попа Вујице.
Одатле Радош заобиђе испод доњег Космаја. Зађе у шуму — врљај тамо, врљај амо, док клиси испред њега зец; опали за њим и — опет ништа! »Бог с нама! шта је ово данас!« рече Радош гласно. Напуни пушку, па пође даље.
Кмет легао потрбушке, па се ногата најлак; у руди му некакав патрљак, те шара њиме испред себе по земљи. — Море, људи — почеће Пурко, запаравши мало оним патрљком испред себе — шта ћемо с нашом воденицом?
— Море, људи — почеће Пурко, запаравши мало оним патрљком испред себе — шта ћемо с нашом воденицом? Воденичара нема, нити га можемо наћи.
Помоли се поша, зверну тамо-амо испред куће, па кад виде Вују, упита: — Зар се опет крпиш, јадо мој? — Опет, пошо — протуњка Вуја. — А јеси већ пришио?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда... Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... Него, он није био само поп.
Станко је ћутао. У њега беше ушло сто бесова. Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. — Станко! — викну га Суреп. — Шта је? — Лакше. — Ја!... Лако је вама!...
Страх неки обујми Ивана. И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше. Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао... Али нигде никога. — Та, ја сам крив, ја, коњ матори!
Није... Саснила сам ружан сан!... Јелицу ледну нешто у срце. Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију. Глас јој дрхташе кад запита: — Да ниси сањала њега? — Јесам. — Па?...
Пушке се опет напунише... Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... Прође дан и спусти се ноћ... Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...
— Чекамо, војводо!... — рече Зека. — Ја мислим да су се добро опрљили... — Јесу... Погле лом испред шанца — показује Зека. — Видим. — Него, чујеш војводо, — Шта, буљубашо? — Ја бих те нешто замолио... — Говори.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У мрак бела стада са хумова сходе; Голуби из поља беже испред сене; Апијом се врате легије што воде Краље од истока, и пљачку, и плене.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Очи се још јаче отворише. Из њих је севала тама. — Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. — Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се. Видим прсте! — Прсте!?
А Анока ништа и не сања! Пошто се вечера, људи се почеше крстити и чекају на ђеду, па да устају. Ђеда отури испред себе комад хлеба, лажицу и виљушку, а нож тури у цагрије.
Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе. Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, замал', вели, што није у њу пљунуо.
Сан ми се разби. Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свим могућим облицима. Ја опет ходах с њом по Ваљеву. и би ми необично тужно.
Ја почех себи давати рачуна о свему томе, — нисам се могао прибрати. Слике су ми пролетале испред очију без икака реда, ја ниједну не могох ухватити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Но, међутим, није баш ни тако. Напротив. Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши, а оно по бечкеречком Великом календару
На један тако бачен сексер веле да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу, и забо се у њу главачке, и стајао усађен као струк лука.
— Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа. — Па шта сад да радимо, брат-Аркадија? Помагај, ако бога знаш, — рече јако задувано поп Спира кад стигоше у
И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда, али не јалова. као она на сокаку, него родна, која су сваке године
Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник. Испред сваке куће почишћено и поливено, а све мирише на мокру прашину. Сво село чисто као умивено лице.
Испред сваке куће почишћено и поливено, а све мирише на мокру прашину. Сво село чисто као умивено лице. Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се, да се не искаљају.
— Та да! А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била да данас идем тамо?! — Е, као зашто да не идемо? — Та зар испред носа ти га одвукла, па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка! И ми, ми да идемо!? — Па шта су га одвукли?
(Спиро, треб’о си видети, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе »Мариа-Анне« па се лопта, па
После читања чека их »јаузн«, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја. Шетају се тако већ у мрак.
То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне откако је Меланија почела да се шета испред куће!
Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће, па све до пола сокака, — то, бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.
Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће. Па тако и прекосутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилику,
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Суманути већ не. Они, онако полунаги, као бежећи испред нечега, грче се унезверено и уплашено гледајући на гробље, плач, упаљене свеће: А опет сви, сваки час жељно погледају
И једног дана, пошто се гробље испразнило, сви просјаци разишли, а поп сео испред клисарнице да се одмори од препојавања, она стала пред њим. — Које добро, Назо? — упитао је он.
— Нема Назо — одбијао је поп осећајући се неугодно кад би је видео како она свако јутро испред капије чека га, боса тапка по снегу и пиљи у њега кад га види.
Тако и клисарици предсказао. Једног дана сео на праг њене собе и почео да се дере на сав глас, гледајући испред себе: — Клисаричина, ете клисаричина ћерка — умреће! Клисарица излетела на њ са секиром. Он побегао. — Неће, неће...
А он је, опет, само гунђао. Никога у очи не гледао, већ испред себе, натмурено. И стењући које од многог одела, које од сувишног јела, вукао би се дишући мртво, тешко, просјачки...
Таја је међутим једнако јео, мљаскао, и гледао испред себе. Видело се да је и њему тешко да се реши. — ...’ајдемо си!
Седео је тамо, или испред своје собе у коју га варошанка није пуштала или у реку, иза гробља. И, да ли од старости, или од гладовања, земљоса.
— Не могу, мајсторе, не могу — одбијао би уплашено. Колико пута би га нашли, а обично уза зид, у ћошак испред какве ћеране1. А то обично за време ручка кад сви радници изиђу да једу.
Па да ту тако сам, згрчен преседи цео дан. Питате га: — Шта радиш, море? — Гледам си. — И почне да се крије испред вас. — Шта гледаш? — Па, нећу више да гледам.
— Па, нећу више да гледам. — И одмах окреће главу, затвара очи да не гледа једнако скупљајући се уплашено испред вас и стрепећи да вам чиме није на сметњи, за шта крив, а највише да вам није крив зато што је ту, испред вас, те ви
се уплашено испред вас и стрепећи да вам чиме није на сметњи, за шта крив, а највише да вам није крив зато што је ту, испред вас, те ви морате да га гледате. А одакле је? Чији је? Нико не зна. Ако га о томе упитате. — Отуда, отуда, батке...
— Још уплашеније почне да вам се правда, показује на суседне горе, планине, и једнако да се склања, узмиче испред вас као бојећи се да га не бијете. ВИИИ БИЉАРИЦА — Лале, лале!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А разне љубопитљиве гомилице и гомиле, инстинктивно згужване амо-тамо по улицама, испред кафана, министарстава, дућана и око важних личности, без особитог запрепашћења и без неке напрегнуте одлучности као и
и чудно дражи и како га спопаде једна сасвим луда жеља: да као луд скочи и попне се на један од оних сандука онде, испред неког дућана, па да сву ону светину растури просто са неколико речи.
и стоји она част и опомиње; и то је нешто страшно важно, крупно и значајно, та част, и увек раније стајало је то испред живота. Раније била је вера и та вера чинила га је мирним па је за њу радосно ишао у смрт и бранио је свом снагом.
На багрему, испред цркве, на највишој сувој грани, љуљао се лако, еластично и дрско један црн, огроман гавран и кидао неко грдно црево
ову тачку“, (и убоде чиоду) или: „ја сам обасипао ватром овај простор;“ или „добијем ја наређење да извидим терен Х испред пешадије, то је са свим северно, ево овде, ево баш овде, видите ли?
Шета он тако за дуго после вечере у пошумљеном дворишту испред куће, зева и гласно отегне о-је, о-је. А у том отегнутом зевању и у оном о-је имало је нечег од песме и нечег што је
је ли, вели, Миле, право да ми кажеш, али право да ми кажеш ово што те питам Кад смо ишли овамо, па јашим ја овако испред, а ти позади мене, је си ли који год пут помислио, али право да ми кажеш, је си ли који год пут помислио да ме убијеш,
Као безумна бегала су мистериозна чудовишта, а ја сам се смејао гледајући ону ужасну трку испред светлости. Али сам брао клонуо јер, ево, сад је човек тај што ме баца у страшни ад страха, користећи моју природну
Африка
“ Појављује се испред нас, пре уласка у пристаниште, диван гребен: пуст, неприступачан, обрастао ретким биљем. Вуије да су на њему нађене
Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала. Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански.
Све је у белим испарењима. Јасно се виде тела риба, које лете испред брода. Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено
се појављују на хоризонту и којима се приближујемо, обале су енглеске колоније Сијера Леоне, Лавље планине, и острва испред ње. Издалека ови купасти врхови увијени у мека испарења, као у облаке, изгледају као вулкани.
Црнац који весла трепери испред нас, час надуваван, час сплашњаван, усред ове гасне лупе. Осећам задовољство и несвесно што ми је пола грама кинина у
Седећи по ивици, сасвим на рубу стабла, младићи завеслаше. Један је био испред мене а двојица иза мене. Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла.
Уистину, и поред те смелости, ја ипак несвесно гледам да дерани који лове буду стално на неколико корачаји испред мене. Не што бих их ја послао у смрт да бих себе заштитио, већ пошто се и иначе сами излажу. Бој чека са вечером.
Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по којој су нанизали перле. Седам крај њих.
Где год сусретнемо ситну црначку стоку, са њених леђа дижу се испред нас танке беле птице, налик на мајушне чапље. Хране се искључиво инсектима који иду на стоку.
Свуда око куће, покривене огромним сламним кровом, веранде испред просторија ограђених асурама. Домаћин, полурасплакан од радости што у овој пустињи после ко зна колико времена добија
како га овде зову, воли децу, то он мобилише неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама. То нас више умара но висока трава саване.
Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају. Сликамо се са њиним дрвеним бубњима, добошима од калбаса, звонцима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Свака од тих звезда била је и сама, као неки свет за себе, а све, заједно, као неко острво. Испред градских капија, простирале су се зелене утрине, где су ђенерали вежбали војску.
Само је Енгелсхофен погледао Гарсулија презриво, па је и пљунуо. Гарсули је, међутим, почео да хода испред Исаковича као нека шеталица на сату и почео да им чита буквицу. Вели, он је желео, засада, само да их види.
иселити, и вратити у Турску, него што ће дозволити да им се у мртваце дира, стајали су сад покорно и весело, ето, ту, испред њега, и сврставали се, према наређењу својих официра.
око њега, на даскама и клупама павиљона, и кад је био завршен церемонијал изношења застава, Гарсули је устао и стао испред Енгелсхофена.
Кожа би им, с времена на време, задрхтала и муве би се дигле и разлетеле са ситних рана. Испред павиљона, са раскреченим ножурдама, у ставу мирно, стајало је три стотине и седамдесет и осам људи, у црвеним гуњевима.
је имао утисак да је на његову команду и та бескрајна, зелена, утрина постала непомична, и ред јабланова у даљини, испред плавог неба.
је ствар свршена па је наредио девојци да испрати младожењу доле, до баште, која се простирала до зидина казамата, и испред и иза куће. Код баштенских врата, Павле јој рече да ће, сутрадан, доћи, код сенатора, да је проси.
Док му је таст, нестрпљив, искочио из кола, Трифун се био нешто задржао пред кућом. Старац је био испредњачио, испред зета.
Кола су изишла, из Будима, уз вику коњушара, незадржана и непрегледана. Шеве су излетале, у пољу, испред кола, и њихов клик мешао се, у колима, са веселим смехом госпожице Текле.
Кад се трже, поче, и он, да показује Павлу торњеве вароши, у даљини. На видику, испред те вароши, прашина је била почела да се плави, а иза ораница и воћњака и усева, који су се зеленели, Исакович је
Очекујући, тако рано, Божича и своје сапутнице, Исакович је био неко време, сам, на пијаци у Рабу. На том тргу, испред цркве, спремао се тога дана вашар.
Свеће су гореле у канделабрима, дуж ходника, а једна шандала, са упаљеном свећом, горела је, и испред његових врата. Једва их је нашао – као да хода по мраку.
Теодосије - ЖИТИЈА
Беси са гневом великим огорчише се на њ и јурнуше да га убију. А старац на вратима пештере стаде испред њих и с мочугом их спречаваше да уђу к њему.
И тако божјом помоћу ојачан би старац, и беси постиђени бише и од пештере одступивши стадоше. А старац испред пештере стаде и поново с мочугом претећи војводама бесовским говораше: „Шта ви то умислисте против мене као да сам
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У неким крајевима Македоније неће причати како су се тукли са Турцима или Арбанасима, већ како су успели да испред њих побегну или да се неким лукавством спасу. У Македонији су ми говорили: „Ми и у сну бежимо испред Турака и Арнаута.
У Македонији су ми говорили: „Ми и у сну бежимо испред Турака и Арнаута.“ Истина су се од пре двадесетак година појединци ослободили овог страха; али то није захватило шире
му било мило и драго на Струга дућан да имам, на Струга дућан да имам, на ћепенците да седам и да се убавица прошета испред његова дућана. Кадшто су ове песме индискретне и сенсуалне (одвише слободне и хулне).
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— А и ти, драги пријатељу, не мрдај много њушкицом испред мог носа, јер, знаш како је, могу се ја овако у мраку заборавити — искрено признаде мачак.
Сад се Жућо сваки дан шета испред Тришине воденице и хвали се кокошима и врапцима како је он Тоши дошао главе. Хвали се, хвали и лиже брашно чим се чича
Мачак Тошо украден је испред моје крчме оне ноћи кад смо ја и чича Тришо видјели три мјесеца: један на небу, други у ријеци и трећи у прозору.
Шаров прилеже на ивици кукуруза, а мачак Тошо стаде испред њега и повика: — Мијау, изићи ми на мегдан, буволовче Жућо, лажове један, крадљивче брашна, зечја поруго, прасећа
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Они се тако не понашају никад! - Зашто си бацио ту књигу, Слободане? - Новак је стајао испред свих оних шашавих географских карти, мали и округао, с главом која би била најидеалнији глобус кад би неком пало на
- Правих барона више нема! - рекох. - Она је то само раније била, као и оно како су слуге трчале испред шестеропрега да начине места за њен пролаз у цркву, није измишљотина.
Лица путника била су зелена и неиспавана. Суморно, као рибе иза стакала акваријума, они су буљили у ноћ испред себе. Помислих на то колико је возова дочекао и испратио Рашидин отац, а да није отишао даље од Београда или Сарајева,
већ негде над Зворником почели да повраћају, тако да је она, Рашида, јер није била везана, устала и покупила бомбоне испред свих, а онда, стигавши у Сарајево, частила дечурлију по Баш-Чаршији. - Платила си то модром валутом по извесном месту!
прозор који је гледао према тргу видех Атамана како руком даје неки знак, а онда још и Миту, који је седео три клупе испред мене, како нешто сигналише прстима. Нисам даље морао да гледам. Знао сам: договарали су се за ново писмо.
ходника висиле су препариране птице, таблои с насликаним унутрашњим органима гмизаваца, птица и сисара, а у орману испред зборнице стајао је костур човека у получучећем положају.
То пре рата. За време рата било је све то, плус илегални рад, писање летака, лепљење летака испред самог носа непријатеља, храброст, пожртвовање и још понешто.
- очи су му изгледале напрегнуте и прљаве. Избегавао сам да га гледам, иако нисам желео да гледам ни у зид испред себе. - Дозволи да ја, ипак, знам шта сам урадио а шта нисам!
У нашој школи није нарочито популарно рећи да ти је неко љубав, јер то испред тебе готово редовно ставља један апсолутни минус у очима других.
Багрицки је још говорио, али сада више нисам видео њега, већ мачке како му леже на грудима и свуда. А испред гимназије блештало је учопорено крдо аутомобила.
- Мислиш ли да је она већ у Сарајеву, Грета? - нисам могао да замислим Сарајево. - Шта мислиш, Грета? - држао сам је испред самог свог лица, а она ме је, не померајући главу, гледала у очи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим је све чешће пролазила испред њега и освртала се за својим сукњама, нашавши увек нешто, у његовој соби, да са њих брижљиво скида, пахуљицу, неку
Исакович је освануо, поспан, на пушкомет испред вароши, под брдом, у неком тору пуном оваца. Ухода аустријска, која га је водила, довела га је непримећеног сасвим до
Вуичеви пукови, подишли са Запада, тукли су је, при одступању, клечећи и стојећи у два реда, испред једне шумице, командовани са коња, вичући при томе и сами команде тако страшно, да су се поједине речи чуле, преко
и њему изненада, уз ову жену, спао цео прошли живот са душе, оставивши га самог, сасвим самог, са оним што је још било испред њега, до смрти.
Одјуривши са слугама далеко испред пука, он заљуља сав мост скоком свога коња, тако да је морао да застане. Било је рано још.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Сличан овоме јесте и обичај забележен у Црној Гори да млада испред младожењине куће прими мало мушко дете од свекрве, пренесе га по простртој поњави преко кућног прага, а онда га дарује
Тако, рецимо, Срби на Косову изводе сладећи комплекс обреда: породиља, којој се деца не држе, ваља да се породи испред своје куће, те да новорођенчету пупчану врпцу завеже црвеним концем, а потом да дете кроз прозор протури и дода свом
⁵ У ђевђелијској кази трећег дана после порођаја бабица поведе породиљу до спољних врата и сипа воду испред ње, „да јој млеко тече као вода“.
„Пресецање трага врши се увек металним предметом на тај начин што се испред детета повуче линија кад се запази да је почело да хода.
сечења товара: они одведу дете на дрвљаник, помогну му да на леђа упрти товар дрва, а онда би га ујак, терајући га испред себе и измахујући секиром, претећи упитао: „Ће да одиш?“, док би мајка одговарала „Ће оди“.
(К-Љ, НБ, стр. 23) — Залуду се чоек чува, ако га Бог не ушчува. (Вук, бр. 1354) — Испред Бога не може се никуд. (Вук, бр. 1729) — Испред Божје воље никуд ни камо. (Вук, бр.
23) — Залуду се чоек чува, ако га Бог не ушчува. (Вук, бр. 1354) — Испред Бога не може се никуд. (Вук, бр. 1729) — Испред Божје воље никуд ни камо. (Вук, бр. 1730) — Кога Бог чува онога пушка не бије. (Вук, бр.
Узалудно је да се чувамо и пазимо јер од судбине нико не може умакнути („Испред Божје силе никуд и никамо“; „Коме није вијека није му ни лијека“).
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
сумрака Дечанскога краља Стевана, за последњи час несрећних владалаца и јунака кад потонула детињства барка однекуд испред њих исплови пуна туга и јуначких игара и играчака, кад се позледи свет давних рана и насмеши се из даљина ноћ кад су
Да се презрени на вест саму да се судије налазе испред села осете као о празнику у храму где се за исте грехове истом казном прети и велможи и меропаху, где се смртним осећа
сете сеница, са сунца изгнаних веселих просјакиња што огрнуте само шалом измаглица у јануарска јутра сиња дрхте испред паперте. Да птице небеске не падну у забораве.
За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не потуче по стењу шарке и не повади змијске жалце из ногу босе чобанчади, а кога забораве за
СУДУ Да окривљеном који рекне како је невин, а нема за то сведока, буде по обичају отаца дано из кључале воде, испред храма, да железо вади усијано, па да с њиме у рукама оде до олтара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ноктима и живом содом, бекрије покушавале да утврде колико касне за својим животом, неуспели — колико је успех одмакао испред њих, болесни — колико им још преостаје сати, илегалци — колико треба чекати док се не распрсне паклена машина,
Можда је неко изгубио или бацио у пресахлу Теразијску чесму? А можда је изгрицкана, са семенкама, на тротоару испред биоскопа »20. октобар«? Шта радиш? — питају ме познаници. Шта да им кажем?
Подморницу је, вероватно, оставио испред врата: само му је она недостајала па да буде комплетан. Заборавио сам да вам кажем — једна стара госпођа била је
нас радио-аматере затварају у кутију монструозно великог радија на точковима. Гурамо је од пијаце Ђерам низ Булевар испред почасне трибине, слушајући аплаузе којим нас обасипају.
Нешто даље налази се нека кутија. Инжењер у белом мантилу хвата ме за руку и намешта испред камере. Погледам лево, кад тамо ја— сав у коцкицама и пругама. Телевизија!
« Благословено време срања! Е, ту је мало фалило па да не повратим на неког типа испред себе, на часну реч. Лавор, викао је Мики, лавор, дајте ми лавор!
мрзети да прича и да неће имати чему да се радује, да ће исто тако седети потпуно миран и утучен и гледати некуда испред себе у празно. То треба прославити, помисли!
Приметиле су их још пре него што изиђоше на зараван испред цркве. Увеле су своју четврту сестру у манастирски конак и склопиле за њом дрвене шалоне. – Ели, Ели, лама азавтани..
је у њој грмљавине звука и речи које допиру до дечака кад не успе да се увуче на неки вестерн, па стоји сам на улици испред биоскопа »Империјал«, замишљајући рај техниколора на основу музике Димитрија Тјомкина, и нечег другог је било ту:
ДЕРВИШИ СИНАНОВЕ ТЕКИЈЕ Андреа је становала у лепој, пространој кући Америчког конзулата, испред које се и ноћу и дању досађивао милиционер.
Ускоро је остала потпуно нага под све блеђим месецом, гледајући као опчињена испред себе у јутро које се спуштало низ брдо.
Над њима млитаво платно кафане »Парк« — испред њих млако пиво одликовано на последњој изложби у Бриселу. Утегнут тамним оделом, налик сенци, улицу прелази један
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од прве је оборио из пушке једнога, па из леденице другога, па загна јатаганом, те нам се међу њима изгуби испред очију. И то учини, те брзо узесмо и тај шанац, јер наш грлати поп викну: „Ха, црн нам образ, погибе Јоко Драгов!
Никакве друге куће не бјеше у оно вријеме на томе пољу. Пред главнијем уласком манастирским бјеше гумно. На пушкомет испред манастира издизаху се на равници под снијегом хумчићи, гомиле од рушевина старог манастира и дворца Црнојевића, које
Грјешни Ћеклић устајући угледа зеца, па га стаде вабити: „Шјо, мало! шјо, мало! овамо ти је мајка!“ Кад зеца неста испред очију, залелека Ћеклић: „Леле мене данас и довијека, какву мазгу изгубих!
Четници као да већ и не дисаху, постадоше блиједи, а очи им усијане. Предњак, средовјечан, жилав човјек, већ мину испред џевердара вођева, а овај не огласи напад.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ставих зеца у торбак да пожурим својој кући. Ал кад бисмо испред куће стаде зечић да шапуће: — Пусти ме, ловче, храбри ловче, да очешљам косу, да умијем лице, да
доброту живота, као светлост што одавно је ослабила, али запамћена једном заувек, и сада кроз склопљене трепавице: Испред њега трепери златан и тих јесењи дан, друмом се котрљају кола и пролазе људи, али старац их скоро не види, чује само
Види се, такође, да међу вама има страсних читача, свезналица и мудрица, који донекле трче испред свог узраста, али ни ту нема штете. Исувише је књига које треба прочитати, па никад није рано почети.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
устанка, главари, свештеници, калуђери, варошани, становништво из равница и поред друмова, избегло је да се склони испред турске освете. На 100.
Милићевић, Вук - Беспуће
крчмама пред којима закрчивала цесту високо натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; сијено и трава прострта испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали
растурене фотографије по зидовима и нејасне у тами; и патриотске слике и једна незграпна икона са зарђалим кандилом испред ње, које није било одавно припаљивано. Са таваница спао креч и црнило се дрво.
Стотина ствари пролијеће испред његових очију, стотина мисли проструји његовим мозгом, мисли полусане, уморне, сакате, чудовишта која се слијевају
изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде. Испред кућа трчкарају неумивена дјеца. Иза кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања.
И пусти њезину руку. Она само што мало отклони дланове с очију, задржавајући свој положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи. — Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох ко би му, ко би могâ Итнут камен испред нога? 75. Подићи је у небеса, Показат јој све милине, Па од сјајни тад чудеса Вргнути је сред тавнине — Још он
Већ је давно на прозору, Гледао је огња жива, Гледао је белу зору Е пред њиме свет открива; Бежи тама испред њега, Ма са срца кам не бега.
Но, гле чуда, ту је није! Започеше да се крсте Ода језе и од страве, Ћау рећи фала Богу! Ма што шикну испред ногу? Погледаше, обамреше, Јер пред њима змија беше, Змија једна дуга, љута!
Зар ти друга не познајеш свога?“ — „Ти си био, ал' си курвић сада,“ Ја Огњану заче изненада, Иди мени испред ока, змијо, Брже иди, вавек проклет био!...“ „Ох, мој Рајко, збори, па ме чуј!...“ Аја опет ружи га и псуј!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сједи он сам напријед, швићка камџијом, а на метар испред њега љуљају се сјајне округле Маријанине сапи. Дај сад зини и запјевај, мајчин сине, у овој тјескоби, кад се пред
Путује се, путује, понекад и јури уз клепет и зврјање кола, а ипак ...ипак ти је глупава поруга стално испред самог носа, никуд од ње побјећи. То ти је овај тијесни живот, ђаво да га носи!
— Види мога Раде, види мога Раде — виче придошлица још с друма, испред авлије, па му то некако испада као да то дјед њему у госте долази, а онај га дочекује добродошлицом.
Ех, Цазин! Име те вароши с краја свијета звекнуло је испред мене као сјајан сребрни талир-петача (од пет круна) и својим радосним циликом испунило ову ноћ, и без тога шашаву,
— А ти баш тако, носе ти испред носа краљеве и президенте, а ти ништа. Ту те човјек слави педесет и више година, а кад је стани-пани, бар да си макао
Замисли, необријан лопов, дугоња и бркоња, обучен као сеоска млада, маршира испред двојице наоружаних „дјевера“. Хе-хе, у жандара бјеше мудра глава, ухватише Чаругу гдје спава.
— Ви, момци, будите спремни — опомиње он своју наоружану братију поваљану по папрати испред колибе. У веселом касу, звонцајући ормом, стижу коњи под лаким колима пуним шарене женске чељади.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Дижи се одатле, па д идемо! (Затамњење) ИИИ СЛИКА ЛОГОР ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ (На сцени се виде кућа и простор испред ње, на коме је смештен логор Хасанагиних војника. Страном окренутом публици, кућа нема зида.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Капија беше велика, стара, са похрђалим алкама и испод које се могаше човек провући у свако доба. Испред куће беше стари бунар а око њега наслагане велике плоче од којих је отицала устајала, црна барица по којој патке цео
Из ваше баште чујаше се удар мотике. Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си. Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве. Сва се беше предала послу.
Једва дишући, сва зажарена, врела, прскаше она другарице, које бежаху испред ње смејући се и кикоћући. Са зајапуреним лицем и кô крв рујним устима дође она и до мене, заста — па онда голом до
У том њеном раздраганом усклику беше толико пркоса и љубави, да ми душа полете. Потрчах за њом. Она бежаше испред мене, смејући ми се и нављаш застајкујући да је стигнем. — Држ’ је, држ’! — викнуше остале, и сви потрчасмо за њом.
На истоку оцртаваху се брегови и била планинска, одударајући од тамнорујна неба, на коме требаше да изиђе месец; а испред ње, по реци и путу, дизаху се високе тополе и густе врбе, те у овој тамној ноћи са својим шуштањем и нијањем изгледаху
Сви у сенци. Свирају. Само за Шабана, шупељгџију, нема места. Изгурали га другови испред себе, на светлост. Он пре крстио ноге, погнуо се.
— А, бре, Миле, душу да дâм, само да сам ја — ти! — препаде ме и трже од гледања загушљив глас испред мене. Погледах, а оно се издиже затурен фес на чело и указа ознојено и зажарено мрко лице Младеново.
ваљда, мајци игра тежак осмех, и очи је почеле да сврбе гледајући кроз капију на улицу, по којој свет врви, промиче испред наше широм отворене капије, а нико у њу не улази, те нам двориште и кућа пусти и тужни.
Улази на капије, ускаче с коњем у собе, гонећи испред себе свираче и Фатиму, која се, у белим, свиленим јелецима и шалварима, вије око њега, игра му, запара палцем дахире,
— Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек! — Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије. Мајка скочи. Суза јој се скотрља.
су се чули пуцњи његове жиле и јауци, превијање од удараца, плачни гласови свирача, Циганака, Цигана, које гоњаше испред себе, и њихова молба: — Аман, газдо! Хоћемо! Сад ћемо!! — Затим уплашену, силну свирку.
да не видим хладну ноћ, ону мрко-гвоздену месечеву светлост или да не чујем Томчин страшан глас, како бије Цигане и испред Томче њихово пиштање и витлање по пустој, немој чаршији ...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Само навеки испред твог лица, навеки прогнан да је издајица! На њега само, роба довека, на њега само, само на њега, небеског гњева све
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они сандучић са оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора
Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаји од ње. У тај час долети девет
Кад ти маћеха и њен син спазише испред магарца читав пласт најљепшег сијена, одмах појурише унутра, па кад тамо видјеше онолика господска јела застадоше као
Кад буде испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам
У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се брже боље свуче и хаљине остави у
Кад буде испред свршетка летурђије те она пође да иде, а царев син за њом устопице, и тако она између народа провлачећи се и бјежећи
Телал узме дјецу, почне их по Стамболу водати и продавати, вичући сто дуката. Вичући тако наиђе испред хаџијине магазе, а кад хаџија спази дјецу, истрчи и рече: — Ево још један!
Кмет натрча испред џамије, и кад је видио да доста Турака клања у џамији и пред џамијом моли се богу, помисли ако утече у мунару да му
Тужитељ немаде куд но даде кадији триста гроша и оде кући. Дође код кадије и онај испред џамије и потужи се кадији како је кмет скочио с мунаре на њ и како је остао напола мртав.
Онда једно Циганче рекне: — Ја бих је однио у пећ, да се испече. А друго мичући руком, као да нешто испред себе граби: — А ја бих је, мамо, овако јео.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Код тебе сам пакосна, код тебе сам... ТРИФИЋ: Каква си била, таква си и сад. СУЛТАНА: Их! (Стисне зубе.) Иди ми испред очију, или ће сад бити покор од нас! ТРИФИЋ: Опет почињеш. СУЛТАНА: Иди, молим те, иди да те не видим, харсузине!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Била је огрнута старим, очигледно већ преврнутим, зимским капутом. Испред ње су били поређани каталози које нико није желео да купи, и улазнице, али била је некако довољна сама себи, хоћу да
— О зецу који се нацирисао... — шапну млади лингвиста. — Ах, да! И тако зец заспи потпуно пијан, тачно испред своје куће, кад наиђу два вука. Ни један од њих није био Вук Караџић.
После дотрчава пресрећна маман, којој су најзад свукли ону лудачку кошуљу, па све троје одлазимо према такси-станици испред болнице. Али, већ ту почињу компликације!
и колору, и како су вас неке друге, већ одебљале жене гледале завидљиво са устима пуним кремпита, док сте трчали испред кафане „Лондон“ у пола седам, претрчавали улицу кроз црвено светло, док сте се заклињали да се никада нећете угојити,
Матори је ћутао гледајући замишљено испред себе. После извесног времена, подиже поглед и рече: — Питам се постоји ли уопште нешто на овом свету што теби не
Када зрело размислим, била сам у тог момка заћорена још у оно време када смо се тачно испред његовог киоска играли школице.
Мој матори је 1955. године видео живог Жерара Филипа, мислим у природи, на улици, каже, одмах испред хотела „Мажестик“.
Сачекаћу их лепо испред врата и замолити да ми покажу куда се иде до вароши, као, ја не знам, као, нисам одавде! Као, знам ја да и они имају
Чудо једно! Испред куће затичем типа, носиоца мексиканских бркова првог реда, како цепа дрва на пању. Највише ми се допало то што је
То су били дани ... Живот је био ружичаст, а изгледи за успех лежали су нам свуда испред ногу. Штаб нам се налазио у „Три грозда“. За нашим столом поче да се окупља велико друштво.
— Зашто? — улети маман. — Па због тога што би морала да ставља Др испред имена. А зове се Оља! (ДР ОЉА) Доктор Роберт Манџука носио је уместо наочара две величанствене лупе.
Осим оних који су срећом глувонеми, цело наше музикално село нагрнуло у град и сад логорују у Македонској улици испред Радио-Београда, чекајући тренутак да се портиру придрема па да шчепају микрофон у радију и отпевају своје!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ДИВЉА КУЋА Расту куму копита, чељадима рогови. Испред прага колу се купине и глогови. Пролајале кокоши, пас на леглу проквоче. Скикне коњче с корита и помије полоче.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Гласаћу зато за нешто слично: дедицу ја ћу појести лично!“ Премудри лисац у том се јави испред зверињег кола: „Нек буде право лаву и вуку, сваком дедице пола!
“ „Онда вам спремам оптужбу врућу: ви сте пребрзо возили кућу. Испред окуке, ја видех вас, до саме даске дајете гас. Господин кућу рођену вози под пуним гасом, на једној нози!
На сваки напад, на поглед зао, испред мене би, штитећ ме, стао. У рату, опет, исти је био, ко да смо вечно основци ђаци, у тешком трену, пред
Лебдила си испред ђачке клупе, мала моја из Босанске Крупе! Брзо мину наше ђаковање, лаган лептир са крилима златним, ипак тебе у
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Одједном, све што су људи говорили око мене конкретизирало се и ставило испред предела и грађевина које сам гледао. Најпре се обзнанило у мени оно што је данас наслов књиге: Људи говоре.
С једне и с друге стране, жене и луди гледају ме љубопитљиво. Кажем свакоме: добро вече! И свако ми тако отпоздравља. Испред једних врата неки млад човек кује ципелу. Он престаје да кује кад наиђем да би ме гледао.
Опет изнад круна дрвећа видим куле замка недалеко испред себе. Скоро сам обишао цело острво у круг. Налазим једну пљоснату стену на коју се може сести као на наслоњачу,
Завршавам пењање и видим на вратима девојку која држи испред себе лампу обема рукама. Лице и очи су тако осветљени да се не зна да ли је уплашена, или се смеје гостољубиво, или се
Распознајем само шумове покрета при скидању весала, при искакању људи итд. Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија! Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви?
Добру ноћ! — Добру ноћ, господине. Наилазим на читаву групу младежи која седи на неком зиду и певуши. Испред једног дела слободног неба видим два-три оштра, чаробна девојачка лика.
— Не, уђи само, — каже дуболи мушки глас, свечан као да држи беседу; и једна сенка прелази испред пруга што светле између капака, у намери да отвори. — Нећу да улазим, биће нас сувише. Лупај, Марија-Лујза ће изићи.
Лупају опет. — Баш врло добро, — каже жена испред отворених врата и као лебдећи у некој рујној светлости, што нам пође полугашена и помешана сенкама.
Доцкан је, страшно је доцкан!“ Дижем се, враћам се лагано између кућа, не излазим испред њих на језеро, јер са њега бије хладноћа. Идем да легнем: сутра треба рано устати. Имам ипак неколико сати за спавање.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Хор врабаца од племенитих метала певао је док је он умирао испред олтара и свеци у рукавицама пренеше га кост по кост у друго царство ко што се већ пристоји.
стали) свлачи се иза вајата и чека на врата неко куца силази с хума где су крчме и мртваци и носи кобасицу минут испред коњаника који увек знају страшно место ето странци окупани освајачи долазе по месо и деле девизе стари знанци
1972-3. ТО СЛОВО 1. Док иде испред нас длан који нас води и гледа милује нашу влас излази из рамена светли на поласку у свет и одмах каже: стој
дуж завијутка једино пуж у свом кутку зна даљи пут и наслов читавог уздања пуж који је у наше груди склања испред мрака испред пребрзог краја и памти корења кобна жиле са неманског списка он се врло мало храни још мање плоди
једино пуж у свом кутку зна даљи пут и наслов читавог уздања пуж који је у наше груди склања испред мрака испред пребрзог краја и памти корења кобна жиле са неманског списка он се врло мало храни још мање плоди само отвара
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Видећете, ствар је врло једноставна. ПОЈАВА В ПОРОДИЦА, ПРЕЂАШЊИ АГАТОН (испред осталих): А, а... кафа! Доцкан мало, али можемо и овако с ногу! (Узима шољу и у два гутљаја испије и настави пут.
САРКА: А која си ти рупа, тако ти бога? (Они онако натоварени стоје у реду те праве један фронт, испред кога Агатон шета.) АГАТОН: Која сам да сам, пречи сам од вас...зато, видиш, ја остајем овде. СВИ: Остајеш?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На станици жагор. Дугачка композиција, пуна муниције, креће... На рампи утоварују кола и коње. Испред перона постројена чета инжењераца, у пуној ратној спреми, чека да се попне у воз... Народ навире са свих страна.
Било ми је одмах јасно. Људи у војсци имају два лица: једно којим гледају испред себе, а другим иза себе. Иако су испред мене биле високе степенице, ипак ме је тешило што је за мном велика маса, која
Било ми је одмах јасно. Људи у војсци имају два лица: једно којим гледају испред себе, а другим иза себе. Иако су испред мене биле високе степенице, ипак ме је тешило што је за мном велика маса, која се окреће по мојем наређењу и која се
И као да их креће један механизам, исправише главе гледајући далеко испред себе. Паде ми у очи само један црномањасти, тамо негде на левом крилу, са опуштеном доњом усном и отвореним устима,
само један црномањасти, тамо негде на левом крилу, са опуштеном доњом усном и отвореним устима, како равнодушно гледа испред себе, као да дрема. Потпоручник се лагано приближавао, одбацујући десну ногу у страну, да се не заплете о сабљу.
Сељаци се прибили са стране пута и чекају да возови прођу. Жене и старци стоје испред вочића, а дечица, пуна их кола, наслонила се на лотре и машу ручицама.
Тако разговарајући стигосмо у село Велики Бошњак. Подне је давно превалило. Село је било готово пусто. Испред једнога храста опазисмо само неког старца повијеног до земље.
Наше је расположене мрачно као оно црно небо, па бисмо желели да се ноћ продужи и да исто тако и простор корача испред нас. Али оно, као за инат, свиће, нагло се појављује дан и већ се јасно разазнају грбине Цера. Ба-у, ба-у...
— Чекај, бато, док ти зафијуче над главом. Тада ћу те питам!... Наједном, људи заћуташе... Испред једног дрвета, поред пута, налазио се у седећем ставу леш аустријског војника.
Било их је много. Негде један до другога... на размаку од десет метара, опет двојица... читав ред... И баш ту, испред Текериша, зауставише нас. Командир нареди да војници сјашу. Тежак задах усирене крви и трулежи испуњавао је ваздух.
Наређено је да се појаше. Очекивали смо да кренемо у правцу оних гудура што се испречиле испред нас. Али командир узвикну: — Налево-кругом... маррш!
Огромни комади земље су одлетали у ваздух, напослетку оста црн стуб дима као надгробни споменик. Гранате падоше испред рова, непосредно позади, негде у реку, и млаз воде изби као водоскок, а четврта удари посред рова, одакле полете неки
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија. »Какво ли је ово чудо ?
Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње... Дође једно јутро и стаде пред њу: — Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.
И куд ме ђаво наведе да је дирам! — Није требало, одговори му Стојан. Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу. Тако је то, братићу мој!...
Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама, и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Не жени га младом удовицом, Већ га жени лепотом девојком.“ 114. Чудна ти ми годиница дође! Кад ми драги испред двора прође, И погледа уз пенџере моје, Чини ми се, до мора је моје.
“ “Нису Турци, већ су вуци; Поспавај, јагње, код мене!“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нема деце испред двора; Поспавај, јагње, код мене!
“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нема деце испред двора; Поспавај, јагње, код мене!“ “Мајка више на вратима; Пуштај ме, душо, да идем!
150. Вуди мајка свог Ивана сина: “Устани се, мој мили Иване! Прође тебе Мара испред двора, У руци јој сребрни кондијер, Да донесе лађане водице.
Однесох ти грло негрљено И бијело лице нељубљено. Је л’ ти жао, жалосна ти мајка? Кад ти сјутра испред двора прођем, И проведем кићене сватове, На твом коњу и на твом каваду, И под твојим злаћеним прстеном, — Ти ћеш,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
се, уокруг, налази нека од следећих радњи: КАФАНА „КОД ПЕВЦА”, СОДА-ВОДА САЈЏИЈА ПЕТРОВИЋ, ПЕКАРА, РАКИЈСКИ ПОДРУМ. Испред ракојског подрума неколико буради и понеки сандук са флашама. На зиду висе две-три натеге.
Усуди се! Овај ће ти челик пробости блудне груди!” (Сцену прекине Јелисавета, која стане испред њих, или се попне на буре, и обрати се искупљеним грађанима.
(Спушта се провидна завеса путујућег позоришта Шòпаловић. Испред ње ће се одвијати следећа МЕЂУИГРА.) МЕЂУИГРА ВАСИЛИЈЕ: Ова завеса скрива беду скупљу од злата, век сажет у два
ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе мрак је, у коме запалише спаситељи градове, сандуке, лађе и каце! СОФИЈА: У мраку пред овом завесом
СОФИЈА: У мраку пред овом завесом мудраци надбудалише будале, а будале надмудрише мудраце! ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе рат кува завој и репу, а мир рупу у глави плаћа рупом у џепу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој задатак у Галицији био је да истрчим напред, испред 11 људи, да урличем команде, са пушком у руци. Да будем дакле нека врста Наполеона на мосту код села Арколе.
Прешла је бура; Море покоја нађе. А пена таласа грли Последњи део лађе. 1908. У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЈАЈ Далеко горе испред мене слива се небо са травом. И свуд око мене стоје руже тајанствено, спуштеном главом.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Вођа, својски намрштен, оборене главе, коракну неколико пута, машући достојанствено штапом испред себе, а маса крете за њим и викну неколико пута: „Живео!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Шта се мислиш, синко? поче старац да га опоравља. Знаш: Карло... но?... који?... Пери се сад разиђе тама испред очију; он јасно разумеде да не зна ништа о томе, да нема појма о ономе што се пита.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: Па, не, али... ПАВКА: Ни речи више да ми ниси казала, да ми не прекипи! Боље склони ми се испред очију. ДАНИЦА: Добро, склонићу се! (Одлази у собу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури. Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури. Нестаде конца, сребрна игло! До Чачка, ето, није се стигло...
Да л би нас у овим прњама, јао, Уопште, као потомке, препознао? Његово потомство данас пије Соса-Солу испред Стамбол-капије, А праунук — мука ти да га видиш! — Пита га: „Wхо аре yоу? До уоу спеак Енглисх?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Необични морски организми, чудновате рибе, које никад нико није видео, дефиловали су испред апарата, у светлости рефлектора који је лепо осветљавао неколико метара простора пред куглом.
Ма колико да је светлост његовог рефлектора јака, она може да осветли простор испред апарата само за неколико метара. А пошто се апарат не може хоризонтално помицати, истраживачи су принуђени чекати да
Ту ћемо се у свечаној тишини и на потпуном миру моћи разговарати, док нам испред очију пролазе чудни морски призори и сцене.
»Али, пазите сад... Наилазимо на висок задњи крај потонулог великог брода, усправљен испред нас. Нагло скретање ајкуле учинило је да малочас избегнемо опасност од судара са њоме, али овога пута ствар је
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ватра плàмâ боље него игда, прострта је слама испред огња, прекршћени на огњу бадњаци; пушке пучу, врте се пецива, гусле гуде, а кола пјевају, с унучађу ђедови играју, по
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане. Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи Трифун,
из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приме|тивши их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче: — Ох,
А деду памти само по једном. Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.
Сам је почео Софку учити да чита и да пише. Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је,
— Па како си ми, Софкине? Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и
А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким,
Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње | слободно. Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих
миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. | Али она га позва. — Дај руку!
Ветрила је и пајала собе. њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја. Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено. Од капије до куће белела се калдрмисана путања.
како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница. Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.
како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи
ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пролећа ваша тешки немир беху. Пустите, дакле, све драге и миле; Пожел’те да их воде среће пути. Ви, испред кобне неумитне силе, Повуците се тамо где се ћути; Пустите, дакле, све драге и миле.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Погледа се — кад тамо и њега прерушили; украј себе нађе штуц са натакнутијем бодежем. Официри што пролазише испред шатора, бијаху витка момчад и у опште прикладна... Бој се заврше. Дим га обавија, а тутњава заглухнула га.
“ То рекавши изведе из гомиле некога младића, који без оружја и оборене главе стаде испред њих. „Казуј како је било!“ викну Владика. „Ја чувах браве, Господару, у страни више нашега села, па заспах.
доста смо се напричали. То је свршено. Сутра ћу ја зором на Цетиње, а ти на Мирац!“ Јока оде. Сердар изађе испред своје колибе па стаде грајати својим громким гласом: „Хе! момци! на ноге, раздани се већ!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Онда једно Циганче рекне: „Ја бих је однио у пећ да се испече“, а друго — мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста — „А ја бих је овако јео“.
— Ма зашто? — Зато што нас свак кори да смо страшљивци. — Шутите, будале, јутрос испред мене поскакаше све жабе у воду! 15 Питала лисичица мајку, кад се уфатила у гвожђа: — Што ти би, мајко?!
(Узврдао се као ђаво испред грома). ДУГА Срби кажу: да мушко прође испод дуге, постало би женско, а женско да прође, постало би мушко.
па носећи на рамену седам штапова (седам недеља поста) и за собом вукући комостре (вериге), иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „Бу! Бу! Бу!“ — и ово се зове баба-коризма, којом жене плаше дјецу да не ишту мрсна јела...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет
Кад дођу пред кућу, чују вику и виде да је весеље: жене се она два брата; онда он повиче испред куће: „О домаћине!” Кад отац то чује, он истрчи пред кућу и зачуди се кад види такове госте пред својом кућом.
” Зет му на то рече: „Оно су људи Богу по вољи; свакога радо дочекају и угосте и сиромаха не терају празна испред својих кућа. Казуј шта си још видео.” А шура му даље каже: „Видео сам на путу две кучке где се једнако кољу.
Кад буде | испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам
У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се брже боље свуче и хаљине остави у
Кад буде испред свршетка летурђије те она пође да иде, а царев син за њом устопице, и тако она између народа провлачећи се и бјежећи
” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти вола испред чоека?” А он рече: „Ласно ћемо украсти. Но пођи на они камен па сједи и вичи једнако: „„чудим се,”” па кад он дође к
Али несрећом испред самога рођења пође негђе изван куће и заборави снимити с грла они запис, и не би се ни тадар досјетила, него јој дође
А кад би испред вечера, рече баба краљеву сину: „Прву звијезду кад угледаш, извади ту траву из њедара и реци: дај ми Боже прстен.
Они сандучић с оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе га срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора
11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. Биле су двије сироте без оца и матере. Стојећи један дан на прозору виде, ђе испред њихове куће прође царев син, па ће рећи млађа: „Ах лијеп ли је они царев син!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
да се одједном на сваком коленопоклоњењу и устајању приносе раније речене молбене речи, али сви уједначено, а не један испред да жури, а други да заостаје, него сви да имају наставника еклисијарха или дневног јереја, који стоји близу свештених
И поставивши га испред себе, епископ, заједно са свим тим игуманима, наочиглед свима, а нарочито владара који стоји испред, са благословом да
И поставивши га испред себе, епископ, заједно са свим тим игуманима, наочиглед свима, а нарочито владара који стоји испред, са благословом да га облачи у свете ризе по реду, као што приличи.
духовна твоја чеда, радосне славитеље твоје, миомирисно, благодатно твоја гробница веселећи твоје синове који ти испред стоје спомињући, преподобни, анђеоски твој живот, даровану ти светлост и славу, преблажени Симеоне!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Прва армија ТАНАСКО, редов у истој јединици Догађа се хиљадудеветстошездесетинеке године, у кафани „Шарган”, испред ње, и на оближњем периферијском гробљу. За све време представе пада киша. Пауза после треће слике.
Нигде ти нема ко у Београду, предвече! Натенане, испред „Губеревца”, мало црно и јагњећа цревца! ИКОНИЈА: Где рече цревца, да л би ти нешто да можда презалогајиш?
ТАНАСКО: Куда ћеш већег чуда од коморе! МАНОЈЛО: Како смо ишли на север, погледај секцију, чудо је увек било испред нас! А сад, захваљујући форсираном маршу, ми смо стигли пре него чудо... Овде ће морати да се покаже!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
САУГА (одлази лево). МАРИЈА (гледа око себе да ли је све у реду. Када види да испред његове собе до прага још нису донесене очишћене ципеле и нису спремљени леген, ибрик и пешкир за умивање, сва
На свакој свадби, весељу, он је. На сабору због њега најбољи свирачи, најлепше место испред цркве, не може да се добије. И онда ора, песме, веселе.
ИИ Велика раскошна соба Јовчина, застрта тешким ћилимима. У дну, врата с прозорчетом горе, за собу где је купатило; испред њих поређано одело. С лева, врата за Васкину собу отворена; с десна, два прозора кроз које се виде лиснате воћке.
— Из вароши чује се ларма, жагор. Вече почиње да пада. ВАСКА (седи испред куће, згрчених колена, у старом оделу, повезане главе, особито чела, и пуши окрајак цигаре).
(Стоварује с леђа дрва испред куће): Имаш гаса, свеће? А, има то. Остало је од синоћ. Али ти, имаш ли ти дувана? ВАСКА (баца с прстију цигару
Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо! Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим. Витлају испред њега. Једни га спотичу, други му прикачињу остраг разне ствари што на путу нађу. ДЕЦА (водећи га): Хоћеш код Васке?..
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ибо мој всегдашњи у описанијам мојим конац, то јест ползу, гдигди и увесељеније читатеља, нећу ја ни овде нимало испред очију сметнути.| И ПРЕЧЕСТЊЕЈШИ ГОСПОДИНЕ! ЉУБИМЕЈШИ И ДРАЖАЈШИ МОЈ!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јесте ли вечерали, људи? — Јесмо, јесмо! — Таа-а-ко! Па дај да пију! — Вала! вала! Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави. — Нећемо да мишаш с тим комињаком! А-ја!
Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима. Тријем бјеше покривен даскама, плочама, опеком — како гдје.
Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.
Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом. Вечера прође истијем редом као и ручак.
Тетка би се прошетао горе-доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови. Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а
— Брзи су Буковичани, оца им њиова! — вели Бобан — али је ово јопет прико мире! Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке. Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води.
Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу! Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело
Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могоше изаћи од Балегана, који је одскакао. — Прикини одма!
болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву. Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.
збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“ нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи до дођи, али је Бакоња похлепно читао,
Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама. То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа.
и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати: — Куда ћеш ти, Јерковићу? Стани! Шта ћеш у ово доба у кужини? — Имам посла!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Стојимо опет на мосту, под касним сунцем, дуго: Испред нас, блеска сред града далеки кров од лима. Испод: одлази река, сама, удовички, боје дима.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
3атим пође по свету да остале раздели болеснима... Птице су испред не летеле и јављале јој куда треба да иде, а цветови се отварали да је поздраве.
високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се стално смешкао, а други намрштено зурио испред себе. — Гле, иду Плачко и Смејачко! — узвикну једнога јутра часовничар из суседства.
Били су сигурни да им више не могу побећи, кад неко викну: — Бежите, војска! Куда да беже? Испред њих је море. Иза њих гониоци. Да су птице, одлетели би, да су кртице, завукли би се под земљу. Шта сада?
Његове трачнице иду од једног краја собе До другог, али на свом путу прелазе преко моста и кроз тунел. Испред тунела је скретничар начињен од шареног лима. Тренутак пре но што воз улети у тунел, он диже црвену заставицу.
— Окренете ли се, више нас никада нећете видети! Пењући се уз литицу, гледали су право испред себе, али најмлађи не издржа: — Гле, наше су једрилице, заиста, лептири! — узвикну.
Да се није птица јавила? Можда звезда? — Ко си ти? И чега да те ослободим? — дечак се трже. Испред њега била је ливада поплављена месечином као сребрном водом.
Ако је неко унутра, могао би га позледити, могао би га убити. Као да тражи одговор, дечак се загледа у планину испред себе. Јасне, као на дану, сенке дрвећа преплитале су се и претварале у чипке пуне сребрнастог искрења.
Ко зна колико је трчао, и докле би трчао да не угледа испред себе Сребрна врата, а пред њима Мајку гуштерова, огромну, сву у пламену. »Тако смрт изгледа!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
главама које су се, некад у мањем а некад у већем броју, зависило је од прилика, сушиле, изнакажене, на кочевима испред шанца, као приказе из бесомучног карневала историје.
Слушају га: и гомила, и низами, и жандарми. Дечака односе, везани низами корачају испред Симе, између жандарма, у зеленилима башта трепере десетине зеница, грађани иду за Симом, на одстојању, а небо је све
улица, дошли су до терзијине мале радње и стали ту где је сад, у Коларчевој, Београдска банка и улаз у подземни пролаз испред „Албаније“, оборене главе, терзија је чекао да им се придружи, недозвољене слутње клизиле су у прашину и тада је,
тада је, право из сунчаних небеса, уз фијук, треснула бомба, никако велика и сасвим округла, ђуле, и распрштала се баш испред Симиног сандука.
У малом парку испред Дома ЈНА, под кестеновима који увек, осим у пролеће, орону и од испарења улице и од равнодушности пролазника, уз свој
Рекло би се да и данас сенка те страве каткад промакне ту, испред Стамболкапије, које нема већ више од столећа; промакне ту где је сада простор под травом и шибљем, ни парк ни сквер, и
Пролазили су, и камиле и камилари, испред Мехмедовог дућана, утабаним цариградским друмом који је водио од тврђаве кроз Стамбол-капију, и даље (доцније, то ће
Помало расејан, Добрача који је у историји остао забележен као војвода у другом српском устанку, застаје испред самопослуге на углу Васине и своје улице, али не гледа у излог.
Тада, на мах, просветле окна на зградама пуним тескобе а дрвеће испред куће са бројем 30 изгледа младо. Ту кућу, на самој чесми, сазидао је Геца Кон, који је, између два светска рата, био
Одједном, као да је чуо котрљање шљунка. Окренуо се. Испред тог кућерка, те турске уџерице, готово њему за леђима, стајао је Турчин. Већ је био стар али је још био леп.
у то достојанствено лице на којем су се већ виделе године а још се нису виделе боре, у очи, непрозирне у спокојству. Испред своје невелике војске, тај је нови војвода изгледао као недостижни велможа и стајао је, одевен свечано, прав.
У својој улици, ослоњен о зид Шеих-Мустафиног турбета, Вишњић разазнаје како се ту, нешто ниже, испред Вуковог и Доситејевог музеја, простиру мале тишине што увек преостану после ноћи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И овога пута је номофилакс распоредио целу своју поворку по правилима симетрије. Он корачаше са својом дугом палицом испред свију, за њим иђаше Хипократес између оба сенатора, за њима Антракс, водећи свог магарца на улару, лево и десно од
А иза њих гори ватра и црта на зиду испред њих сенке стварних предмета који се покрећу иза њихових леђа, а они виде само те сенке и сенке себе самих, и ништа
Њен патос, прекривен дивним мозаиком, имао је облик правоугла чије су стране стајале у рационалној размери 2:3. Испред стражњег њеног зида и испред оба уздужна зида стајале су по три мермерне статуе од којих је свака представљала по
Испред стражњег њеног зида и испред оба уздужна зида стајале су по три мермерне статуе од којих је свака представљала по једну музу, тако да су њих свих
су по три мермерне статуе од којих је свака представљала по једну музу, тако да су њих свих девет овде биле на окупу. Испред средине четвртог, предњег, зида дворане стајала је џиновска статуа владарева. Зенодотос гледаше око себе.
Више од стотину таквих седишта било је спремљено за чланове музеја. Испред тих седишта, поређана у уздужном правцу дворане, била су намештена три престола: за краља, краљицу и краљеву кћерку.
Непосредно испред та три престола стајала је на свом подножју велика, уметнички израђена армирална сфера, каква се онда употребљавала за
Поред ње, прислањајући се уз њу под правим углом, видим и језуитски самостан, а на тргу испред ње, много фратара тога реда.
„Чујеш ли?“, рече госпођа Смит, „наша деца враћају се већ из цркве“. Она отшкрину улазна врата. Кроз вртић испред куће долазила су њена деца из првог брака, једна девојчица и један мушкарчић, вођена од свог полубрата Исака, а
Први научници који су моју науку прихватили били су физичари и математичари, а испред свих њих велики Лаплас. Но најзнаменитији хемичари, Пристли, Кевндиш, Шеле, Кирван, Маке, Фуркроа, Бертоле, Гитон де
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
после издатих наређења, војници добише „вољно“ па се раздрагано клицајући размилеше по широком, ограђеном, простору испред касарне и око ограде начичкане светом, где настаде срдачан разговор између браће која су се упознавала.
дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти: да ће командант тачно у подне одржати рапорт код штаба пука, испред ућумата.
Па дрема, клима главом и млатара ногама. А шегрти, испред дућана, задевају га: — Еј, Секула, попише ти бозу. — Секула, дај две чаше за маријаш.
Зар и после свега тога, збиља, можете мислити лепо о човеку? Размислите поново: мајка и отац одступају с војском испред непријатеља кроз Арбанију само, како су говорили, ради тога да сачувају живот сина јединца.
посматрају крваво месо или се уз прве кафе оговарају пред кафанама, да се после разиђу и продуже то исто по ладовинама испред дућана. Све тамо иде полако, просто својим редом, уједначено и моји су нерви увек мирни.
Кљусине су биле ужасне неједнаке цркотине са ребрима која сам на оном, не баш малом, одстојању испред кафане лепо могао избројити, и толико малаксале да о каквом њиховом касу не би ни помена могло бити на највећој
Скоро пола сата ми смо милели кроз варош и цео је свет отварао прозоре или излазио испред дућана да нас посматра. Пешаци су нас увелико пристизали и чак остављали за собом.
над нама, да оно нама стане ногама одозго уместо ми њему, као што је природно и као што је увек било, зар бегати испред њега уместо га принудити да на коленима моли опроштај својих неразумних испада и поступака?
Наједанпут, мени изгледа да неко говори. — Ко је то? — вичем одмах. У мраку тамо, испред мене нешто пљашти. Узима човек на готовс. Ја већ држим револвер у руци. Станемо један према другоме и питамо се.
Топови нису могли дејствовати, јер се противник није могао да види. Међутим, пушчана паљба била је врло жива. Испред нас трештале су пушке, као на маневру.
Недић, коме се чинило, да пук потпуковника Васића споро напредује, нареди да једна батерија отвори ватру с те чистине, испред дивизијског штаба.
Срећко како је оно заиста варанција и представа, и да је све оно и онако удесио Илија Васић, кога склањају далеко испред њега.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да у одређени сат узме одређену жлицу сирупа против кашља или одређену пилулу против лијености цријева, или да сачека испред цркве супругу с вечерње.
преко ока, једноставно се играју дрвеним куглама, као што су то у недјељна поподнева чинили и у своме селу на тратини испред крчме. А и они који логом леже по собама утихнули су те мање сметају и мање дозивају послугу него у остале дане.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. — Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. — Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар.
Али не мари: видећу га ма где...« — Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али
Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. — Доле с коња!
Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом.
љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак. Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где
Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. — Пст, да ниси писнуо !... Полази напред!
За тренут ока нестаде га... — Вујо! — зачу се глас испред куће. Ђурица познаде глас Вујове жене. — Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу.
Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...
А споља одједном престаде ватра... Шта ли ће сад?... Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сада ти се истом он куриса у сарајима, па нареди матери да никога испред сараја не пропусти, него ко је гладан — да га нахрани, ко је жедан — да га напоји, које бос — да га обује, ко је го —
Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет
Али, чим се је хватио, кад нестаде коња, а испред, цара пролети лисица и оде бестрага. Нашао се цар у чуду што то одједном би.
Сјутрадан завика телал да се удаје царска кћи и да ће свијет пролазити испред ње, па на кога се она насмије, да ће онога узети.
Али ко гођ хоће да прође испред ње кроз њезину собу, треба да плати сваки пут на вратима десет ћеса. Кад то чу везировић, оде одмах, плати десет ћеса
Кад то чу везировић, оде одмах, плати десет ћеса и прође испред царске кћери; ли му она ни мукајет, а не да би му се насмијала.
Везировић се опет превари, те сними гаће и њојзи даде; а она, чим их узе, завика на њ, те он једва утече испред слуга што бијаху потрчали да га млаве.
Кад буде испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам
У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се брже-боље свуче и хаљине остави у
Кад буде испред свршетка летурђије, те она пође да иде, а царев син за њом устопце, и тако она између народа провлачећи се и бјежећи,
ван, ал̓ се замало опет чу велика лупа и ондрљевина, лајтови се ваљају, каце лупају, врући и усијани ланци кроз собу испред њега пролијећу, ватра се кроз под просипље, мачке маучу и дрече, пси вију, и цијели град шкрипи, — рекао би сад ће све
Зет му на то рече: — Оно су људи богу по вољи; свакога радо дочекају и угосте, и сиромаха не терају празна испред својих кућа. Казуј шта си још видео. А шура му даље каже: — Видео сам на путу две кучке где се једнако кољу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Можда је и сунце ропства нам допало. Знам, тог јутра земљи није било зоре. Облици се сиви уплашено нагли Испред мога ока, и као да моле За помоћ, спасење њима, киши, магли, Од нечије руке што их тера доле. Нагло одох к њима.
та маглина сама Из заноса и у снима мојим, То обличје пространо к'о тама, Као јутро са зрацима својим — Падало је испред твога стаса, Испред мене, покривало двоје, И ширило видик нашег спаса, Да се двоје тек у њему споје.
заноса и у снима мојим, То обличје пространо к'о тама, Као јутро са зрацима својим — Падало је испред твога стаса, Испред мене, покривало двоје, И ширило видик нашег спаса, Да се двоје тек у њему споје.
Све се то десило брзо и у часу. И док ватра смрти испред сваког зија По мени се миље необично расу, Јер осетих да сам то ожаљен и ја.
Они су остали испред Куманова, Мердара, Прилепа и око Битоља, Као мртва стража поколења нова, К'о живи гробови, као златна слова, К'о
Они су остали испред Елбасана, На Љешу и Скадру, крај Јадранског мора, И њихове груди са седамн'ест рана, Позивају себи децу нових
Они су остали и испред форова, У огромном броју и са много јâда, Што не труну мирно крај својих борова, Већ под туђим небом и испод корова
сумрак, у предграђе гроба, Где ничег нема, па ни жеља мојих, Болова, снова; нит' ту видим себе; Пред том застирком испред дана својих Осећам гробље и сећам се тебе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сваки пут пре него што заспим слике људи и предмета пролазе ми испред очију. Када их угледам знам да ћу ускоро утонути у сан.
Ниједну нисам успео да уловим, и скоро сам се обесхрабрио, када ми је синула идеја да празну удицу зањишем испред жабе која је седела на пању.
отпутовао у иностранство из Америке - пет година после мог доласка, уверио сам се да је Америка више од сто година испред Европе и до данас се ништа није догодило, што би изменило моје мишљење.
Мој пројекат је успорен због закона природе. Свет није био спреман за њега. Био је исувише испред свога времена али ће на крају ти исти закони преовладати и претворити га у тријумфални успех. ВИ.
Слика моје мајке је увек била главна фигура у поворци која се полако кретала испред мојих очију и жарка жеља да је поново видим ме је постепено потпуно обузела.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када сам му рекао да немам новаца којим би то платио, позвао ме је да пођем с њим и ускоро сам се нашао испред човека који је но мојој процени био врло висок чиновник.
да у мени избледи слика на Џејн, а моја машта крене према оним мојим сновима које сам први пут уснио под оним брестом испред Насао хола у Принстону. Творница у Кортланд улици била је у неку руку колеџ а Џим њен катихета.
године читаве сате мирно и стрпљиво, по највећој киши, испред зграде ”Њујорк Трифун” чекао извештаје да ли ће следеће четири године председник бити Хејс или Тилден.
Бичер је био као сунце које разгони јутарњу маглу испред очију, маглу која је мени, као и у многим другим странцима у Америци, онемогућавала да јасно видим обрисе америчке
зашто ми је први поглед на Кембриџ оставио много мањи утисак од првог погледа на Принстон, где сам пре осам година испред Насау Хола са великим уживањем јео своју векну хлеба испод бреста. Писац Ф.
Моја мајка је седела сама испред куће на клупи испод дрвета и гледала у правцу одакле је очекивала да дођемо. Када нас је угледала, брзо је принела
зашто ми је први поглед на Кембриџ оставио много мањи утисак од првог погледа на Принстон, где сам пре осам година испред Насау Хола са великим уживањем јео своју векну хлеба испод бреста. Писац Ф.
Моја мајка је седела сама испред куће на клупи испод дрвета и гледала у правцу одакле је очекивала да дођемо. Када нас је угледала, брзо је принела
” Осећао сам слрмину успона, али нисам видео звезде испред себе. Рут је био велики мајстор за решавање математичких проблема, али није био стваралачки геније; био је виртуоз,
По мом мишљењу једина звезда коју су студенти могли видети испред себе, било је високо место које су заузимали на ранг листи ”трајпос” испита, а та ме звезда није ни најмање
Једног дана ишао сам према Институту. Испред мене корачао је један висок немачки официр који је пушио дугу цигару. Када је дошао до улаза у Институт, официр је
Немачки сељаци били су далеко испред Румуна и Срба. Мајка ми је скренула пажњу на то, али није ништа коментарисала. У то смо прошли сеоску католичку цркву
Ћипико, Иво - Приповетке
У вароши се оделшпе. Неки одоше равно у својих господара прошлих година, а остали испоредише се на тргу испред цркве, очекујући да их ко унајми за чешање и купљење маслина, ради чега су и дошли.
Топли пламен, пун благе влаге, ражган, као да су већ осетили; гледају га како ствар лиже, док му искрице весело врцају испред њих. Жељни тихе ватре и слаткога сна, инстинктивно упутише се према светлости.
Али узалуд: време се погоршало. Тркимице, прокисли, измакоше испред већег пљуска до у кућицу, да се при ватри огреју и осуше. Осле кишило је дању и ноћу, као да се небо прогалило.
Затим показа Цвети пут изван вароши и каза оштро: — Одмах да ми се макнеш испред очију!...Иначе ћеш у затвор! Њих двоје пожурише, и чисто им беше лакше кад су изишли из вароши.
Лице просиње, купа се у његовој свјетлости, осјети топлоту и испред засјенутих очију, кроз затресене трепавице, бљесну јој сијасет шарених боја.
јој се да је ово данас ситно и смијешно, чисто одвратно прама чистоћи осјећаја који јој толико пута избише у самоћи, испред простране пучине по којој лагано плови барка и носи у непознати крај онога морнара што га је она јуче, жедна, до сита
Кад приспјеше на мјесто, Марко униђе у кућу, а она застаде и сједе на суви трупић испред врата. Марко у кући постави на сто јело и вино што бјеше дохранио за вечеру; постави уредно јастуке, и, погледавши још
величине, један до другога, са уоколо сијасет шкрапа, — сури, голи, на ударцу вјетра, чије голети за олује топи море. Испред њих, као испред морске страхотиње, устави се лађа; чељад се до три пута прекрсти, и стари рибар подиже с главе своју
Испред њих, као испред морске страхотиње, устави се лађа; чељад се до три пута прекрсти, и стари рибар подиже с главе своју капу.
— Сједите, немојте ради мене... — и прекидох, стидећи се што се старица испред мене исправила. — Не мари, ви сте ово први пут дошли на шкољ, а ко дође, ваља да се најпрво са мном поразговори!
Док су рибари посвршавали посао, ја сам се заклонио у хлад и подао се небризи. У одмацима, пиљећи испред себе у свјежу пучину, допираше до мене њихов разговор.
развалинама, чије је испуцане зидине оклопио бршљан, а из процијепа висе дуги, жути цвјетови; док уђох, неста ми испред очију оне пуне, дање свјетлости, а у себи осјећам нешто старинскога, празног.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
По заслугама за развој српске поезије у овој области, Матић је испред свих других наших савремених песника. Како све то тумачити?
Све то налазимо као завршену, целовито сложену слику у песми која се о ускршњем празнику певала у колу на саборима испред косовских манастира, па и испред саме Грачанице: Ој горо, горо зелена!
целовито сложену слику у песми која се о ускршњем празнику певала у колу на саборима испред косовских манастира, па и испред саме Грачанице: Ој горо, горо зелена!
други, о чему нам говоре и две тачке као интерпункцијски знак: да је оно што после њих долази садржано у ономе што се испред њих налази. А имају подједнако три стиха и три мотива или слике.
А где је понављање било учесталије, испред ове је јединице говорни низ обавезно разломљен на стих. Међутим, овако настала песма има бар један значајан
Пословица је књижевни текст. Испред ње иде пребацивач „штоноријеч“. Он служи да нам сигнализује, да нас практично пребаци из обичнога говора (текста) у
је добар кад нам даје све потребне податке, сам је невидљив, а нас оставља да пратимо рад пишчев као да неко ставља испред нас један за другим његов рукопис или једно за другим издање истога текста који је мењан.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА: Није, него ћу ваљда на тебе да гледам. ЖИВКА: О, господе боже, и кад га родих таког несрећника! Вуци ми се испред очију! РАКА (излази на врата, на која наилазе Чеда и Дара). ВИИ ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (улази са женом.
ЧЕДА: Нисам је видела откако се удала, а овамо затвара нам врата испред носа. Па онда... она... јуче... је л' и она није видела госпа-Живкину ћерку откако се удала? ДАРА: Е, немој тако.
Напоље, битанго, вуци ми се испред очију!... РАКА (излазећи): Зар сам ја луд да крхам вилице са тим твојим енглеским језиком!? (Оде.
ЖИВКА (пошто испије воду): Да доживим да ми полиција доводи разбојника у кућу. Ју, ју, ју, ју... Анка, склони ми га испред очију. АНКА (приђе и узме га од жандарма). ЖАНДАРМ: Ја могу ићи?
Ју, ју, ју, господе боже, шта ћу с њим! Води ми га, Анка, испред очију, јер ћу га рашчупати као пиле. Склони ми га испред очију! АНКА (одводи Раку).
Ју, ју, ју, господе боже, шта ћу с њим! Води ми га, Анка, испред очију, јер ћу га рашчупати као пиле. Склони ми га испред очију! АНКА (одводи Раку). ВИИИ ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало... централа?
АНКА: Да, господин зет. Он чека у предсобљу. ЖИВКА: Реците господину зету: нека ми се вуче испред очију, нећу да га примим. АНКА: Али господин каже да има званичан разговор.
(Притрче и остали мушки па их развађају.) ДАЦА: Па дабоме, кад човек има у фамилији и такве! СОЈА: Бриши најпре испред своје куће, па онда лај за другог. ВАСА: Ама, мир, кад вам кажем!
Волим у Ивањицу, само да се склоним свету испред очију. ЧЕДА: Још кад би ти знала колика је брука. Цео се Београд тресе од смеја. ДАРА: Страшно!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
простор, с друге као игра таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу у чаршију, и магла је сва „испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана и
сигнал нађемо - а обично га ту и налазимо - на предњем и/или задњем делу оквира, односно после уводнога (пролошког) и испред изводнога (епилошког) описа у роману.
уводног описа Софкине куће, а када је у последњој верзији тај опис пребачен назад као изводни (епилошки), такође је испред њега метнута звездица35. При томе оба описа, наравно, почињу истом реченицом: „Тек што је поноћ превалила.
се избегла, појављује се потреба за реализовањем потенцијалних експликатора који се налазе, као што је показано, тачно испред глаголског облика смела.
Типичан Станковићев обрт може се реализовати тачно на ономе месту, испред глаголског облика смела, где је у анализи реконструисан као потенцијална јединица: „Треба онда још он, њен отац,
] чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако
његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како
- а морамо тако рачунати - од Софке, која се у том часу налази уза саму дворишну капију, а Тодора „поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи”.
Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају. Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у
Тада опет искрсава визуелна инкарнација сопствене смрти: „Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од
Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света“.
туђе речи „ефенди-Митина кућа” (као: други говоре, сав свет говори о овој мојој кући, толико је чувена); друго, испред тих речи метнут је зарез да би се означила јака синтаксичка пауза (пауза истицања), што Станковић и у другим
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Саборовање већ узело велики замах. Испред конака завитлало се огромно коло, жене почеле да снују по светини, а људи још јаче да пију и галаме.
Гријех на нас и нашу ђецу, Иво брате и сине!.. Целом снагом својом прућио се испред олтара Иван Војиновић, поклонио се свецима, узео причешће и пристао на најстрашнију жртву.
С леве опет агина званица и пријатељ, чувена злица Селман Чибуковић, дед којега је пребегао испред Карађорђа такође из негдашњега Карановца.
Неће се гласнути испред куће, неће с Прага натурити божју помоћ, но кад буде ушао унутра, кад га Спазе, једро ће изговорити: „Селам алећ
преко Ибра, преко планина, у... у... Милоје!.. У... у... Она га огрли обема рукама, клече испред њега н засу Сузама, врелим и јаким као бујице.
Обазревши се с прага да ли је све у селу поспало и мирно, она их брижљиво спусти испред врата, па ова опрезно притвори, набаци велику гвоздену резу на довратник а преко ове дубоко углави клин.
Из млина, испод села, бејаху изнели те ноћи мучки убијенога Јаблана Касала. Опружили га на ледини испред опаспаљене воденице како му вера прописује, покрили му лице шареним рупцем, који беше неко одвио са свога ћулава.
Неће бацити пушке. Он има у недрима сакривен ћулав. Метнуће га на главу, па испред побратима, као да га на веру води, све кроз арнаутска села. Право његовој кули. Чуваће га као брата.
Кад друге вечери по свадби затеко наш Бањскалија своју жену испред куће са српом на рамену а намештену као о Бајраму. Шта ћеш то, ханума?“ — „Идем у то и то село на жетву, на мобу.
— Али, Новице, ваљда стотину Анадолаца стојаше испред општине и као махнити заурлаше: „Уа, Арнауд, Арнауд-будала!.. Ем копук, ем две жене хоће!..
Одатле веома благо побрђе неосетно прелази у равницу, у познато Равно Косово, које се испред ока, кад га дуже гледаш, стане од те равности тајанствено окретати као да је тепсија а не поље.
До великоратне најезде био је витез према суседима: ни једнога иноверца није ни мрко погледао. А кад је испред Бугара утекао у планину, на његову је кућу први насрнуо чувени Мет Фираја.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Иди кући, корито је баби дошло већ.“ Вратио се деда кући, и гле, Бога ми, Испред куће, кровињаре, ново корито. А бабушка, радује л’ се?
»Стармали« 1885. ДРУКЧЕ СЕ ДОЛАЗИ ДО ЧИСТОТЕ Пословица ова Свима је позната: „Нека свако ђубре чисти Испред својих врата.“ У једноме селу, Рец’мо Буђанову, Послушали људи Пословицу ову.
“ У једноме селу, Рец’мо Буђанову, Послушали људи Пословицу ову. Свако поче мèсти Испред свога прага, И у то се многа Утрошила снага.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Та триста те врага однело, нисам ти ја никаква мајсторица... Таки ми се вуци испред очију, немој ми смрадити собу с твојим аљинама. ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице...
АНЧА: Опростите, ја нисам знала шта ви зактевате. ФЕМА: добро, нећу ни ја за вас знати. Вуци ми се испред очију! АНЧА: А шта ћемо за ручак? ФЕМА: Кувај макар кремења, кад си таква дроља!
Тко си ти? — Ја сам ваш брат, ја сам ваш ујак, стриц. Јеси ли и ти вилозов? Јеси ли немеш? — Нисам. Марш испред моји очију! Да си ми ти род, и ти би био вилозов као ја. САРА: Видите воспитаније?
ФЕМА (скочи): То је безобразлук! Таки ми се вуци испред очију, јер ћу ти сву косу почупати, нитков један, тко те пита за то?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
једна топла обала брег зеленила и једна беатрича али су три чељусти три маказе три ножа да волео бих повратак ишао сам испред себе по исплаканом путу и песак је уједао за стопала ко стакло и видех псе који су гризли земљу видех грешнике како их
О, у слепоочнице се своје настанити. Ево ме без одбране испред страшне самоће. Не окренути се ма колико да се то хоће. Лице без очију на пустоме зиду бити.
Тебе три света воле три те ватре прже. А ми идемо испред наде коју лутајуће пустиње прогањају. Они смо што су све измислили и остали сами, жено од светог мермера бела утехо
љубимо будућност Све изгоре; то је празник Послушни пепео Брашно ништавила Претвара се Иза мојих леђа у шугавог пса Испред мене у жар птицу Говори ми истину иза леђа Грлице Ти си прави нагласак умрле нежности Начини зору од нашег
Краков, Станислав - КРИЛА
Као жута брдашца гомиле празних топовских чаура лежале су крај њих. Артиљерци су седели крај лафета и вечерали. Испред топова је било побијено огуљено коље, и оно се белело у мраку. Горе изнад шуме изгревао је месец.
са чупавом брадом, исправљен и горд у рову, у суманутој ватри, пућка лулу која као пркос светлуца у тами. Испред већ искиданих жица осећа се топао дах гомила које наваљују, и бије смрад алкохола.
Она није била уморна и њене су груди весело дрхтале. Пуштала га је да иде испред ње да би га целога гледала. Улицама су цикала весело голишава деца, и лупале дрвене нануле.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Појављује се испред нас, пре уласка у пристаниште, диван гребен: пуст, неприступачан, обрастао ретким биљем. Вуије да су на њему нађене
Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала. Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански.
Све је у белим испарењима. Јасно се виде тела риба, које лете испред брода. Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено
се појављују на хоризонту и којима се приближујемо, обале су енглеске колоније Сијера Леоне, Лавље планине, и острва испред ње. Издалека ови купасти врхови увијени у мека испарења, као у облаке, изгледају као вулкани.
Црнац који весла трепери испред нас, час надуваван, час сплашњаван, усред ове гасне лупе. Осећам задовољство и несвесно што ми је пола грама кинина у
Седећи по ивици, сасвим на рубу стабла, младићи завеслаше. Један је био испред мене а двојица иза мене. Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла.
Уистину, и поред те смелости, ја ипак несвесно гледам да дерани који лове буду стално на неколико корачаји испред мене. Не што бих их ја послао у смрт да бих себе заштитио, већ пошто се и иначе сами излажу. Бој чека са вечером.
Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по којој су нанизали перле. Седам крај њих.
Где год сусретнемо ситну црначку стоку, са њених леђа дижу се испред нас танке беле птице, налик на мајушне чапље. Хране се искључиво инсектима који иду на стоку.
Свуда око куће, покривене огромним сламним кровом, веранде испред просторија ограђених асурама. Домаћин, полурасплакан од радости што у овој пустињи после ко зна колико времена добија
како га овде зову, воли децу, то он мобилише неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама. То нас више умара но висока трава саване.
Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају. Сликамо се са њиним дрвеним бубњима, добошима од калбаса, звонцима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
су предузети у цељи да забаве српску алексиначку војску, док Ејуб доврши свој марш и прибере се на нашој граници испред Алексинца, на десној обали Мораве, одакле би пребацио мостове преко Мораве, ступио ца Сајибом у свезу, па онда
и попаљених села преко наше границе збегао у Алексинац са оно мало пртљага, што је ко могао у брзини понети, измичући испред Черкеза.
Комаров нареди да војници секу кукурузовину, да је везују у снопове, бацају у ровове испред шанца, и кад их тако испуне, онда да скачу преко тога у сам шанац.
прохладна ноћ, теби у поноћно доба још излази пред очи страшна слика смрти; голи костури у дугим редовима клизе ти испред замућенога погледа и ти заиста чујеш клепет њиних сувих костију А кад се сетиш Срба, своје браће, који су често тако
Ми смо дошли на ивицу шуме, пред нама искрчена чистина којy на 200 корака испред нас пресеца густо поседнут турски стрељачки ров, а на 100 корака иза рова грми турска батерија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Питао сам како се зове ово место. „Чегањ“ — рече ми он. — А, дабоме — упаде капетан Радојчић. — Испред вертикалне пречаге кајмакчаланског масива налазе се Чегањске планине. Сад ћеш да видиш — обрати се поручнику Мишићу.
Скинуо сам шлем са главе и држим га испред лица, и сваког часа очекујем кад ћу чути: дан!... Али паљба се преноси, час лево, онда десно.
Зи-у! Зи-у! — звижде куршуми. То се још и могло поднети. Али једна наша батерија испред које смо стајали, искида нам нерве. Трупкамо у месту. Нестрпљиви смо.
И зато, да би се заштитили, они су грешници слагали плочасто камење испред себе, да би повисили заклон. Не потраја дуго, а кроз ров се довуче до мене мој водни официр.
Заиста нису били даље од педесет, шездесет метара. Укопали су се на исти начин као и ми. Испред ровова наслагали су камење и местимично оставили пушкарнице. Другојаче није могло да буде.
Ровови потпуно отворени, а испред ровова камење. Не може се маћи ни лево ни десно. Имао сам осећање као онај кога су везали за колац и сад чека плотун...
Везу смо погубили. Неки тежак задах испунио маглу, па једва дишемо. Сигурно од лешева, што леже већ толико дана. Испред нас наслагано је плочасто камење. Можда су овде били заклони приликом борби последњих дана. Около нас као да ври.
Ишао сам са напором, као да ми је неки терет обешен о леву страну тела. — Ево нас, друже, у земљи Србији! — стаде испред мене капетан Живојин, командир једне чете нашега пука. Онако раздраган лупи ме шаком по левом рамену.
Од болова и напрезања почео сам губити свест, те ме положише на земљу. Чујем нечије радосне повике. Отворих очи. Испред војника био је пуковник Јован. Говорио је: — Честитам, војници. Сада се налазимо у нашој слободној земљи.
— Он је мислио на камење које су војници слагали испред себе. Али другојачије није могло да буде. Наредио сам одмах да се извиди колики су губици у мојој чети...
У неколико махова опалио сам из пушке... Притајили смо се најзад мало и ми. Али на најмањи шушањ трзао сам се. Испред нас нема наших војника. Ми смо први на које они треба да налете.
А ми дубље не можемо да се сакријемо. Војници често испузе из рова и, пипајући рукама, траже камење и слажу га испред себе. Крајње је време да наступи зора. Али је још увек мрачно.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јунак не трпи подлу љагу. Одлази. Ждрал нам га верни чека. Ноћ испред њега бежи, а зорица Пред њега спеши, — пут му осветљује. Вук лажом кује браћи оков. Њија се дрво свободе Сербом.
Сјутрадан испред подне ја изиђем пред манастир и ондје станем с њеким, у томе он отворивши прозор промоли главу из собе и смијешећи се
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
забасали смо! Помете нас мећава... Испред Накомичића кућа, чије је од вајкада било да сласавају залутале путнике и намјернике што у зиму прелазе преко Змијања,
и уморио од причања, па тромо ступа преда мном уским, утабаним путићем, који се као испребијана змијурина вијуга испред нас кроз засијане њиве. Тешко, густо, овлажено жито мрачасто се прелијева и повија.
Вјенчасја раб божји Џибукарда, раба божја Ђурђија!“ — смијем се ја и раздраган одам испред собе. И данас ми се чини да ми је то био најзадовољнији час у животу!
Та силесија прође испред нас, док би чојек ударио длан о длан. Голо, јадно, чемерно, бјежи, не осврће се... Један, сирома, ижеднио, лијепо му
Јеси ли сад задовољан, Давиде? Давид: 'Вала славном суду! Ја сам задовољан осудом. Само још ово, 'нако испред мене, додај: Давид Штрбац из села Мелине, котара Бање Луке, окружља Бање Луке, земље Босне, а кућне лумере четрдесет
То ти додај, 'нако испред мене, а у име моје... А сад вас питам по реду и закону, ко ће мени штету платити што је овај лопов починио?
већ сам ја вами зато чудноват што у мени има милиіун срца и милијун језика, јер сам данас пред овим судом плакô испред милијуна душа које су се од силног добра и милине умртвиле, па једва дишу! (Сви га гледају забезекнуто.) Збогом, јазо!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сада! Плач не трпим: плач се грозно свети. (1910) ВЈЕРУЈУ Верујем себи у дан искушења, Кад реч се туђа испред мене стави; Верујем себи у дан разорења, Победном песмом смрт кад демон слави; Верујем себи у дане презрења,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
општине, па се вратимо и пошаљемо депешу у Београд: „Енергичном потером овосреске власти, хајдук тај и тај измакао испред потере у други срез!” Ал' ово је друга ствар, ово је сумњиво лице! А шта је то сумњиво лице?
Дужином левог зида рафови и у њима фасцикуле. На свакој велико слово „Ф” и разни бројеви. Испред тих рафова сто и на њему грдна књижурина (регистар) и деловодни протокол.
Све си ми ти ово онако апотекарски замесио и посолио! ЂОКА: Хтео сам само... КАПЕТАН: Ћут'! (Анђи). Склони ми испред очију и једно и друго, склони ми их, молим те, јер ми се смркло. АНЂА (ухвати Ђоку и Марицу и одведе их у своју собу).
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Десет списа за двадесет година. Избеглице с балканских простора испред турске најезде доносе у Србију и другачије литерарне токове.
о њему или о светом Сави и Светом Симеону, који се попут античких богова, или хришћанских анђела, појављују у биткама испред пукова, штите ратнике свог народа и омогућују им победу. С друге стране, таква су и предања о негативним јунацима.
Најближи изворној симболистичкој поезији ипак је Борислав Радовић (1935). Он је као танани уметник испред осталих данашњих песника.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. И после би и отац долазио.
И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир. Чудан и чисто нем мир. У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по
Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже. Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико,
Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато. А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата,
Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом. Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.
Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза. Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док
Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби,
Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају. Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у
слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.
И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. — Добро јутро, Младене!
почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.
А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ЖСС, 326); понекад се у њега забада г. трн пред само спуштање у раку (СЕЗ, 13, 1909, 447). Довољно је да се испред вампира стави или макар да му се само покаже г. трн, па ће бити онеспособљен или отеран. Г.
С друге стране, опет у околини Ниша, прича се како је купина задржала девојку која је бежала испред неког момка, и тако је девојка постала његовом жртвом (Софрић, 1. с.
О. не даје челама да побегну, и зато га, у Невесињу (Херцеговина), радо саде испред кошница (ГЗМ, 1. с.). О. се употребљује и у љубавним дивинацијама и враџбинама.
од бувача (иб., 183). На дан 1. маја оде сваки момак у шуму, нађе храстић или т., окити је пантљикама и усади испред куће девојке коју воли (ЗНЖОЈС, 19, 171). Т. у народној медицини има сасвим малу примену.
Моћ везивања има и (брезова) метиља. Отуда обичај, који ни у Београду није непознат, да се испред прага, када сватови улазе у кућу, меће метла: она ће задржати зле душе, ако покушају да у свадбеној поворци уђу у кућу.
маја, или о Тројици, или уочи Ивањдана или кога другога дана, носи се у литији по селу или се поставља испред куће у знак симпатије према жени или целој задрузи (Петар Булат, Поглед у ѕловенѕку ботанічку мітологіју, Загреб,
и ГЕМ, 42, 429). У Бору, на Ускрс ујутру, Власи се причешћују дреном и копривом стојећи испред прага на бусену и окренути према сунцу (ГЕМ, 38, 1975, 185).
В. доле ѕ. в. костолом. Виле, »у ноћима када биљке имају нарочиту магичну моћ, предухитре смртне жене и тако рећи испред носа им поберу митску биљку вратолом« (СКГ, 60, 1940, 5). Георгина (дахліа варіабіліѕ).
првог доласка у род после удаје: на пример, у Врањском Поморављу просиоци мећу своје погаче једну преко друге испред свекра, а он своју поврх њих (за успех и плодност), у четвртак пред свадбу погачом се позивају сватови, у суботу се
(да имају порода), а на те гранчице набоду се још и јабуке и кравајчићи, па се тако накићен ставља сутрадан на трпезу испред кума и старога свата, те га они изломе над главама младенаца, и тада се девојке грабе око гранчица и јабука, јер
Ћипико, Иво - Пауци
Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница, Божица је затрудњела. Стиже до колибе, узе кључ испред стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу. Разгледа се по њој . .
Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада. А он их вином поји да пожуре...
На сам Бадњи дан ујутро зарза Илијин коњ испред кућних врата. Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут зарза кад угледа Раду,
Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут зарза кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата да коња макне с
инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукно, измичу се испред бијесних коња устрану и, у знак поздрава, капе се дохватају. Чуде се куд ће ова сила фратара, један бјешњи од другога.
слузи зазор што бедевија к цркви прва стиже, те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима: — Што је пустисте испред себе? Свугдје је мушко штиманије!...
Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена које неосјетљиво дижу се све више и више.
Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.
Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.
И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, а за читаву главу натхватио их је својим животом!
Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер. Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се да се огрије. А сваки пут кад
Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију. Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поред Лауша и Јање, који су стајали наги испред ватре, обреду су присуствовали још и Јевђеније, Дадара, Пипац, Богдан и Кирча, обучени у дуге црвене плаштеве који су
Меропси су избегли испред поплаве, отерали им сву стоку и населили се, док се вода не повуче, на падинама Вреснице. Сукобио сам се са игуманом.
На супротном, јужном бедему, који је и најнижи а и са равницом покривеном ситним чечарјем, испред, распоредио је свега десетак људи, без икаквих направа.
Видели смо га како скупља њихове рањенике по камењару испред Куле, и како им вида ране које смо им ми задали својим оружијем бранећи нејач вратимљску. Тамо је он био.
нам та рупчага у стени уопште није потребна, да уместо ње можемо направити просту кровињару на четири соје, кад се испред мене тако зацепљено испречила Матијина градитељска страст и Доротејево прећутно пристајање.
Најпре сам помислио да ће Доротеј своје страшило поставити испред улаза нашега дома не би ли испрепадао или барем обесхрабрио саборишке акрепе, али он на моје упорно запиткивање
Ништа од тога. Чим су угледали жир, прасићи и назимад су протрчали испред вепра и крмача, створила се збрка и на рупу је наишла ситнина уместо тешких великих свиња.
Свеједно, чак и тих неколико прасади онерасположило је Димитрија. Кад сам донео прво прасе и бацио га испред куће онако крваво, са прободеним трбухом, Димитрије се благо осмехнуо и прогутао пљувачку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Небо му није росе дало, Ни животворни сунце зрак, Лисје му свело, стабло пало, И покрио га смрти мрак. И ја га гледах испред себе, И проклех горки живот свој, Јер ја се тада сетих тебе, Увели, бледи цвете мој.
Тама је владала јоште А месец сипаше светлост са чела божански бледог; И Титан, дохватив месец, кô награду га баци Испред гуслара седог. 1892.
витез вредан, „Хоћу“, рече нежна пана, „Али имам услов један: Пре неголи хтеднем млада Оставити поља своја, Да тркамо испред града Стигнеш ли ме? Бићу твоја.
И он виде, како лете Коњ и пана испред њега, И огањ га узе свега, Јер их спази близу мете. Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну није
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из тог зида стрче, у размацима, високе куле, а испред њега се простире широк и дубок ров. То је Стари Вавилон! Херодот прича да је кроз тај зид водило сто бакарних капија,
Вавилонски астрономи пратили су то кретање Сунца врло пажљиво, па су оне звездане скупове, испред којих се оно прошета на своме годишњем путовању, груписали у дванаест јата, која су добила ова имена: Ован, Бик,
Свануо је дан, и ми се приближисмо острву Фаросу које се као природна брана пружило испред александриског пристаништа.
Пред њом стоји велики мраморни жртвеник, а испред овога урезан је у каменом патосу велики круг са дванаест знакова зодијака.
своје презиме, доселио се у Даљ у последњем деценију седамнаестога века, избегавши са многим својим сународницима испред турског беса, а тргујући коњима и стоком, како то бар сведоче његови жигови за стоку који су се, још дуго после њега,
Тихо се опет замислио и подупро обема рукама своју отежалу главу. „Кажи ми,“ говори он као испред себе, „тренутак свог рођења, па ћу ти рећи када ће ти куцнути твој последњи час.“ Сви упреше своје очи у Тиха.
Ту је пратио и пролаз Меркура испред Сунца, и увидео да су такви пролази Меркура и Венере најбоље сретство за мерење отстојања Земље од Сунца.
При томе морате имати још нарочиту срећу да Вам који несташни облачић не поједе испред носа целу појаву, због које сте путовали на други крај света.
Пођимо, дакле, на тај пут! Прелетимо прво цело историјско доба, нови век, средњи и стари, све до испред првих мисирских династија.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
што не треба, а овамо код мене кад дођете, ништа не знате, ништа не видите, него се само грчите, склањате, гледате да испред мене што пре побегнете. И онда ја све морам да знам, да бих за све ја била крива.
Ни у њихне хаџијске столове није хтео да их пусти, да одстоје службу. Наредио клисару да га сви испред цркве чекају. Јер казао: »Ко хоће живе људе да закопава тај ни у цркву не сме да ступи.
СТАНА (полазећи): Има, има. Има од синоћ доста јела и даћу свакоме да једе. ТАШАНА (враћа Стану стајући испред ње): Чекај и види да ли сам као што треба закопчана. СТАНА (прегледајући је): Јеси, јеси. (Одлази.
ДЕЦА Нано, нано, даде нам бака цвеће. ТАШАНА (грли децу): О, о, гле моји домаћини већ ми дошли! (клечи испред њих дотерујући им одела): Па, где сте ми били? Код бабе? Како она?
(Показује на хаџиРисту, Мирона и остале): Па сада све у руку! ХАЏИ РИСТА (предухитри децу; клекне испред њих и љуби их он у руку): А не ви мене, у руку, већ ја вас, јер сте сада старији од мене. Ви сте ми овде домаћини.
Улази Стана са мањом софром, тањирићима, бокалом вина и чашом. СТАНА (носећи испред себе софру, тобож себи самој): И баш не може да се живи од овог хаџи-Ристе.
СТАНА (ставља софру испред Ташане и Мирона): Нисам од њега могла, снашке. Знаш га какав је, бојим се доћи ће и код нас у кујну, и тамо све
И овде, испред твоје куће, скривен у какав кут, целе ноћи гледао кроз прозоре, да кроз њих, кад проминеш, на завесама бар твоју сенку
једино пријатељство, јер ја од људи никада не смем да очекујем љубав, пријатељство, зато што морам да сам увек испред њих, изнад њих, да бих изазивао само поштовање. ТАШАНА Боже, дедо!
И то не зато што те лично мрзе, што си их ти преварио, него што су се они варали у теби и пуштали те да си испред њих; да их ти засењујеш, због тебе нису могли они да се виде, нису штрчали, нису били напред.
САРОШ (решено, спремајући се): То! Ево... Сада! (Пауза.) ТАШАНА (сва узнемирена измиче испред њега). САРОШ (задржава је): Шта узмичеш? ТАШАНА (уплашено): Шта је то, за Бога?
Ја! Чиста, суза, ак препеченица, ама ладна, болан да гу пијеш! САРОШ (одгурне стакло и метне га испред себе): Нећу да пијем. Нећу. Улази Наза (огрнута фереџом, са дахирама испод пазуха).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Па му пролећу испред очију слике Рима, и он се узбуђује. Па онда мисли о својој несаници: — Око два по поноћи осетим неке сасвим необичне
Знало се ваздан прича, за вас-дуги дан, о Соки: „или не излази са својима, или иде пет корака испред њих, сама”. Било је речи и о Миши Богдановићу; али се ту ништа друго није могло него доводити човека у везу са свима
Стане пред прву женску скамију — три врло кратковиде девојчице — али, право рећи, говори другој скамији. Или стане испред пролаза између скамија, намести маншете, и чека да се скупи друштво око њега.
Дунав нестао. И онда, ветрина хиљадострука. Полетеше испред радњи метле, блехане тепсије, намоти ужета, котарице. Искочише шегрти у лов за робом, и онога часа сви и нестадоше у
Е, тако, уорила и сада, утекла на време испред вас. Беше и увиђаја и истраге, али сви и све као у земљу пропали. Кућа остала пуста, зарасла у коров.
дошло и до првог упознавања очи у очи свих из чиновничке и свих из шустерске куће, наравно, на земљишту неутралном, испред кућа.
поморску силу” — одушевљавао се стари и искрено и извештачено, јер је био рођен у Солуну, и само настањен на Саламини испред Итаке, а данас-сутра биће сахрањен на Хуњадијеву брегу близу Београда.
— ... слава наша, црква над гробницом!... Док су дед и унук тако разговарали, пролазио је Римском улицом, и баш испред њихове куће, главом Георгије Спида, најбогатији, наотменији, најученији Грк надалеко.
Онога дана, кад је ишао у виноград и пролазио Римском улицом, одједаред је укочио корак испред куће Харисијадесове: нешто га је гонило да уђе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Историја се, као што је познато, дели на стари, средњи и нови век. Испред старога века, као неки предговор историји, постоји предисторијско време, а на крају историје, после новога века, као
Тако, на пример, једном кад нам је објашњавао помрачење, извео је нас тројицу испред клупе. Најпре је позвао некога Живка, највећега ђака мећу нама, коме су већ и бркови пробили и кога су сви професори
Можете мислити какви су изгледали оних четврт сата одмора, испред часа немачког језика. Настала је једна паклена дрека, зујање и мумлање, јер би тада цео разред запео да научи задатих
Шта ће бити онда? Грабиће се за њу и узеће вам је испред носа. А обрните ствар, па ћете видети како стоји. Моја жена губи парницу као неморална, компромитована са вама и шта
Читав корзо људских врлина и људских слабости дефилује испред стаклета на овоме чудноватоме догледу. О, колико новина, колико занимљивости и колико истине која се голим оком не
на које се у војсци врло много полаже, циљ је да све људе ставе под конац и да их навикну да не истрчавају један испред другога.
Можда и зато што се у животу више цени истрчавање испред фронта. Друго чему те уче у војсци, то је: да идеш у корак. Не смеш изостати нити смеш претећи, већ ићи истим кораком
Не смеш изостати нити смеш претећи, већ ићи истим кораком као и онај до тебе, као и онај испред тебе и као онај иза тебе.
Тај човек од крпа врло храбро и хладнокрвно стоји испред пушчаних цеви, верујући наивно да ће човекољубље ипак утицати на већину војника да га промаше, што обично и бива.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Пуковниче, желим да обиђем положаје и да видим моје војнике у рову. Командант ме зовну: — Ићи ћете испред нас. Водите право код пешачког пука, који се налази у резерви. Кретали смо се лагано кроз шуму.
Мало даље наиђосмо на ватру. Коморџије простиру сламу да прилегну. А и шта би друго, кад је коњ у оним колима испред њих пао и више не може да се дигне. А једна кола просто здрускана.
— Господине поручниче, рамље ми коњ — пожали се један коморџија. — Дај овамо једног командантовог коња... И испред нас и позади чују се псовке, вика, одјекује тресак ствари бачених у реку или прасак изломљених кола...
И тако до вечери. По мраку смо морали одступати наврат-нанос па се заустависмо испред неког села Крупца. Наређено је да батерија у току ноћи изиђе на једну чукару, не знам ни сам како се зове.
Моја је осматрачница била на двеста метара испред батерије, у стрељачком строју. Причу његову прекиде поднаредник Светозар: — Господине капетане, питају војници, хоће
Војници избезумљени и усплахирени зверају уназад, па и не гледају испред себе... Прва хаубица наиђе на стрми одсек и као откинута са опруге полете, гурајући, гужвајући волове и возаре.
Али шта ће са нама бити, то нико од нас не зна — одговара јетко потпоручник Живадин. Пред вече стигосмо у неко село испред Митровице. Ноћ је била хладна. Кроз пушкарнице својих кула гледали су нас злурадо Арнаути.
— Е, богуми, питај га ти — Ђуро се наже и дохвати кутију са дуваном, што је стајала испред Арнаутина. — Ја не знам арнаутски. А зашто га ти не питаш? — обрецнух се ја на њега. — 3ато...
Као старешина, ја то не могу дозволити! — он се испрси испред пешадијског пуковника, па се окрете своме четноме командиру: — Пролазите! У гласу његовом огледа се одлучност.
Газимо по неким мочварним пиринчаним пољима, ноге западају у глиб. А онај подметнуо торбу испред себе и седи малаксало у води, са главом клонулом на груди.
— Како!... Бесан је био! — разграњава причу Лука. Уто се појави ађутант пука. Ми заћутасмо. Он стаде испред свештеника. — Господине попо, зове вас командант. — Шта кажете?! — запита Момчило згранут.
Ваљда су напред извиђачи који то знају. А и не занима нас, јер сваки иде погнуте главе и гледа испред себе. Вода, вода, вода... Онда блато, и као да вучемо ланце на ногама.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Један тренутак! Мање: један милијардити део од тренутка; чим сам се нашао у њима, већ сам изашао испред њих, у сусрет новим. Рекао сам: чим сам се нашао у њима! не, та је сензација много сложенија.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— лагано, као да с ножем забоденим у леђа иде, пође младић низ реку. Испред њега ишла је његова сенка. Иза њега пас чији му је врели језик лизао час листове ногу, час длан.
Већ из бостана излазе и хватају се житног поља, а Софроније стално испред њега. »Гле, он то к реци хита!« — помисли Старац. »Мора да се присетио старог дуга!
— Шта? — осмехну се дечак. Била је тако мала, тако стара, једва се њом могао почистити праг или отирач испред врата. Али, била је устрајна. — Да почнемо, да почнемо! — понављала је. — Важно је почети, даље иде и само...
Дечак настави да чисти, па кад је почистио испред своје куће, он настави да чисти и испред суседских врата. — Па, шта је ово, људи? — узвикну Главни чистач.
Дечак настави да чисти, па кад је почистио испред своје куће, он настави да чисти и испред суседских врата. — Па, шта је ово, људи? — узвикну Главни чистач.
— Па, не може се тако, људи! — чу се глас неког дедице. — Мој сусед је болестан и ја ћу почистити и испред његових врата, па и трг на углу наше улице ћу почистити.
— Жена се ружно насмеја, али метлица која је стајала високо у ваздуху поче силазити, дође до старца који је хтео и испред туђих врата да почисти, и рече: — Хајдемо, стари! Старац се трже, узе метлицу и крете ка граду.
У танкој сенци осушеног багрема испред дечакове куће — дахтао је пас. Узалуд су се надали да ће неком у сусрет потрчати.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
и т’г, све што од турску веру и по царски друм нађешем, све терашем испред себе... И паше ми се склањашев...: »Митка је тој, викав, на чорбаџи-Арсу брат!«... Па зар мене да убијев...
ТОМА Пушку, па све да убијем! Све да запалим! Ни кога да не видим, никога да не гледам! Све да... МАГДА (вије се испред њега): Не, газдо, не! ТОМА ...Никога! Син?! — Синуле муње, па у чело! (Стојану): Кући, бре! Бар да те не гледам!
Дај бар... (Сагиње се и мирише јој прса.) Коштана! Лепото!... Ооох! ДРУГА СЛИКА Миткина кућа. — Башта испред куће. У прочељу лепа кућа на два спрата, са таваницама, уресима, балконом.
Метери! Чочеци! Овамо, бре! (Долазе и остали.) Овамо, браћо моја слатка! (Коштани): Ти испред мене. КОШТАНА (се издваја и седа). МИТКА (осталим чочецима): Ви до њума, око њума. Али без дајре... једно до друго.
Једнако: »кући«... (показује на кућу). Ете с’г дом сам, кући! (Седа, вади и меће испред себе јатаган, фес, кесу, муштиклу.) Де, бре... (Гркљану): Свири! Да свириш: како нигде никога немам.
Из даљине чује се свирка сватовца. Доцније на друму почну да се назиру кола покривена арњевима и искићена пешкирима. Испред кола сватови, бањски Цигани у њиховим белим чалмама око главе и дугим колијама.
Све се примиче тихо, са свирком сватовца. Испред колибе Коштанине кмет цигански и Ахмет. Дотрчи Курта. КУРТА (радосно): Иду, иду, сватови!
Ништа нећу да чиним. (Показује на Коштану.) Дошја сам да гу дарујем. ПОЛИЦАЈА, ПАНДУРИ, кола, повлаче се понизно испред Митка. ПОЛИЦАЈА (једном пандуру): Трчи и зови председника! ПАНДУР (одлази).
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1924 — 1925. ЉУБАВ О, да ми је нешто па да будем река, Па да течем испред твоје куће мале; Певајући теби, да разбијем вале о прагове где ти стаје нога мека.
води Преко уске реке што кривуда луком; Старица не стрепи, она напред ходи, И слободно хвата за доруке руком. Испред воденице, што наслања на њу Своје рачве сиве један орах свео, Божи је и зове млинар, и на пању Са дечаком седи, сав
Ходе. Пољски вјетар хлади, Повија густу траву испред људи И јашмак диже са невјеста млади'. Ту су и мајке. Гле, једној са груди Голотрб мали прегао се цео, Пружио
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И тако Момчило немајући куд, уреди војску за бој, с намером да поседне опкоп испред вароши, надајући се да ће се моћи одржати ако успе да га заузме, што би, уистину, не мало и помогло.
је да тим првим сукобом није ништа свршено, него да бој треба тек да настане, јер је војска Момчилова само устукла испред силе, али се повукла у потпуном реду и без колебања. Стога Кантакузин распореди војску у три правца.
у Илијади, најпознатије хумористично место из Хомера, па чак и Хомерови смешни призори са боговима не могу се ставити испред таквих сцена као што је она кад Марко гледа Богдана и Богдан Марка, „а не смије један на другога“; или она врло
Бјежи Марко испред родитеља, јер се њему, брате, не пристоји са својим се бити родитељем. Бјежи Марко око б'јеле цркве, око б'јеле цркве
будит господара мога; јер сам, јадна, зао санак вид'ла: гди полети јато голубова, и пред њима два сокола сива, испред нашег двора господскога; одлетише на Косово равно и падоше међ' Муратов табор, — гди падоше, већ се не дигоше.
До сунца јој бистра вода била, од сунца се вода замутила, ударила мутна и крвава, па проноси коње и калпаке, испред подне рањене јунаке; па нанесе једнога јунака, узела га вода на матицу, окреће се низ воду Марицу.
Када дође бијелу Стамболу, он не иде цару ни везиру, веће иде у Новога хана, у хану је конак учинио. Кад је било испред тавне ноћи, он поведе Шарца на језеро, да га ладне напоји водице, ал' му Шарац воде пити неће, већ погледа често око
Кад су били испред Новог хана, онда Арап сам себе говори: „Боже мили, чуда великога! Цијел Стамбол јесте позатворан од мојега страха
Пође Арап кроз Стамбол бијели са ђевојком и са сватовима. Кад су били испред Нова хана, опет ханска врата отворена; Арап нагна танку бедевију, да погледа тко има у хану: Марко сједи насред Новог
биљура, пуни злато по бијелу платну; када виђе чету из планине, — они воде свезана јунака код његова свијетла оружја — испред себе ђерђеф отурила, двије му је ноге подломила, па је собом била говорила: „Боже мили, чуда великога!
Када робље свом двору доведе, испред двора посадио робље, три товара љеба изломио и све јесте робљу разгодио; па изнесе вина и ракије, нарани их љебом
Но кад се онда испред Васкрсенија у Србији дигне буна на Турке, и њему као да уђе сто шиљака под кожу. Једва га којекако задржим око
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ПАШЕ Понашам се попут паше Сви се само мене плаше Доста ми је ове славе Признања ће да ме смлаве То миш рече испред мачке Па побеже наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да
наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па побеже у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се тресем иза
смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се тресем иза грма То пас рече испред лава Па одмагли ко мећава Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да се плашим
ко мећава Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да се плашим То лав рече испред ловца Сав покуњен као овца ГЊАВИ МЕ ТЕЧА Гњави ме теча Гњави ме тетка Гњави ме чешаљ Машна и четка Гњави ме
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ништа. Наш се учитељ зове „господин Паприка“Јави даље. Јованче стаде да се смије кришом, у шаку, па гурну друга испред себе: — Перо, овај се учитељ зове господин Паприка. Јављај даље.
Међутим откад је приступио чети, Ђоки као да се смаче испред очију прозирна сива завјеса кроз коју је, вечером, гледао чудовишта и приказе.
— Да вирнемо тамо, а? — Чекај, да ти се прихватим за опасач — прошапута Мачак. Пажљиво освјетљавајући испред себе, Јованче учини корак-два, па стаде. — Шта је? — шану Мачак иза његових леђа.
Одједном се оно претвори у праву галаму. Неки љутит глас дрекну високо из крошње дрвета, на десетак метара испред њих: — Ако то буде истина, одераћу жива Лазара Мачка! — Опет нешто по мојим леђима! — препаде се Мачак.
Неће нас ваљда са свих страна опколити. Сви се дјечаци искупише испред велике колибе, посједаше у круг и отпочеше да се договарају гдје би сад премјестили свој логор.
је брже излазу не будећи остале, али чим је изишао напоље и попео се до руба јаруге, спазио је на десетак метара испред себе непријатељског стражара. Војник је зијевао и чешао се. — Богме нам ни данас нема изласка из пећине!
XВИИ Непријатељски стражар, који је те ноћи стајао на заравни испред логора Тепсије, заспао је и управо је сањао како се налази на некој гозби, кад га стегну за раме гвоздена ручерда
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато пак хоћу учинити да ти се хјерувими по господски лепо поклањају и служе ти. Кано гост стидљив испред Бога од пре си се крио; а сад, ето у себи Бога кријеш нага!
О, јарко сунце, и ти обуци се у црно, те са мном уједно протужи! Ето, за мало, оде ми мој свет испред очију! И ти, месече, скутај своје сјање, јерно моја већ зрака заходи под земљу у гроб! ...
И старо испред новога да исцрпивате и преручујете и у снази се, у миру обживите сви скупа. И нећете се ни од кога бојати јер ће се
И нећете се ни од кога бојати јер ће се сви ваши злотвори од вас посрамити и разбећи се испред вас. И ви ћете се наспорити и узрасти по навише.
И старо до старога жито ће вам бити и претицати и оно поодавнашње испред новога ће изручивати. И каде добро ово време дао нам је Бог; за нашу храну ово семе чврсто и јакостно: сејања свакога
УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ И куда знам бегати, куд ли се подети и сакрити испред твога духа? Ако да се испењем на небо, ти си сâм тамо горе; да ако ли силезем доле под земљу, у дубине Адове, — и тамо
Видам где нови извор извире, и бистра вода кључа текућа, — а и то мотрим, јер давнашња узтока измиче бежећи испред њега! ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО Самосам стајаше на једноме месту. Згоди му се у свету недељу: На пољу стајаше молећи се Богу.
И кроз то једно дуговање на сав табор хушум пуче. На све људе просу се гњев божији ка и кроз Јону бегунца испред божије заповеди му, што кћаше да се у мору стопи пун кораб људства да брже не би пронашли кривца!
Теби, ка пастиру доброму, у овчему двору небесному врата се отварају, а пред нама, кано испред хрсузи и харамијами врата су тамо закључата.
То он изрече пред свима оним у цркви калуђери, и тим часом несвиђени бише, те нестаде их испред очију. Благодарише и похвалише Бога сви манастирци о тому дивному чуду.
Склањам се там-овам, а сва се од страха тресем. Дођох до оних врата што су се пре затварала испред мене. И без страха уђох унутра. Удостојих се виђењу частнога и животворештога крста...
Устани, и помози нам да се разиђу врази наши и ишчезну ка дим, те истију кано восак испред силе ватрене.« На трећи дан по пожару паљења им села, стиже под Цариград каган Татархан са свом силом војиштанском
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Авлија пространа. Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!
А пре тога би сâм почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао,
Млађе загледају кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега. А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко
по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и нанулама поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и
Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин где пева...
Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана. Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и
Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове. После дуже паузе запитаће Мане: — А... ете... Зоне... здраво ли је? Што работи?
страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред подсмешљивих и пакосних погледа света.
“ рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено! јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале
А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света: свет ће је заборавити, па ће и гласа онога тако полако нестати. Тако и ураде.
— запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару. — Тхе, спрама године! — вели Манча распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако. — Саг види чудо? — отпоче хаџи Замфир.