Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Из вечности свањива, А садашњост је хладна, сањива. ОСВИТ Сунце испружа жалце, Сјајне краке медузе: Црвено огледалце С којег се сливају сузе. На хладној шумској стази Подрхтава циклама.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Еве: и чакшире, и појас ми се см’кнује! Снага ми већем хаљинку не држи. (Случајно поклекне. Пркосно се исправља. Испружа ногу и лупа њоме.) Коско, зар већ остаре, те се већ тресеш? (Окреће се Циганима, бесно им претећи јатаганом.) Гркљан!