Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Хлеба!..“ То је све што може гладно створење да изусти, а оно ти друго казују мутне очи, бледо, увело лице и напред испружена сува ручица која чека на залогај хлеба од мимопролазећих. Једнога дана дође чича Марко. Лице му беше тужно, забринуто.
Црњански, Милош - Сеобе 1
мислио је да ће заборавити, а над свим тим његовим војницима, и колима, дуж целог пута на ратиште, надао се да ће бити испружена као нека Божја, или ћесарска рука.
Последњу зору у свом животу, дакле, госпожа Дафина нити виде, нити чу. Измучена грозницом, заспа испружена и непомична, од изнемоглости, као мртва, са очима својим упалим, са кожом испод које се видела свака кост и свака жила
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Жан Жикова испружена рука остаде, пред свима, у ваздуху... —Зар ме се не сећаш? — упита мало збуњен. — То сам … ја … —Познајем те — рече
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Рибари на језеру сигурно ме више не чекају и вечеру нигде не могу тражити. Једино ми је рука са сатом испружена на месечини. Пет минута свршавају такође. Треба да се дигнем. Тада одједном видим девојку како прилази.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ужасне ове жуте воде, и модро стење носе ме мирна, испружена, без страсти и страха, некуд. Љуљамо се, између стења, са острвима, у море, што се спушта све ниже, на ртове, који се
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му | око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао: — Ох, бре, газдо! Ох, бре, газдо!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вукашин, много виши од брата, гледа га одозго, у теме: мањи му је но икада. Свиснуће. Види како Ђорђева испружена рука дрхти. Клати се. — Узми. Број! Да више никад не дођем? Вукашин устукну корак, срете Ђорђеве очи. Никад!
Ћипико, Иво - Приповетке
Хтела би да пароброд заустави. Унутарња нека сила подиже јој руку. И та рука, за неко време, остаде испружена у ваздуху. Наредни дан иза олује освануо је ведар и море се утишало.
А што ради оно младо чобанче што се с њим иза купања, у заклоници, на испрану жалу испружена, с ногама у мору, сиграла „мужа и жене?
за својим човјеком; послије, у ноћи, моријаше је сумња што се с њим догодило, а сада када га гледа пред собом мртва, испружена на жало између морске лажине нанесене од ноћашње олује, — ето се примирила и не може да мисли на његову несрећу, већ
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
љубављу хранити треба у овом изобличеном простору чија смо поломљена ребра из чијег камена чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је ноћ што се животу опире ТИН С друге стране гроба