Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Хтео сам после да устанем из кревета. Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим. Онда десном ногом да лупим о под: диxи!21 і да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Везе за околину. Као у некој лудој халуцинацији, дизао сам се у те безмерне, јутарње магле, да испружим руку и помилујем далеки Урал, мора индијска, куд је отишла румен и са мог лица.
И, кад се сетим Париза, ја се смејем. И, кад возови звижде и пођу, ја видим да нема смрти ни у чему, испружим се и спавам. Дошао сам на северну обалу, у Роскоф. Била је недеља, и све су рибарске барке биле извучене на копно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
До подне лутам по шуми, где тражим печурке и идеје, па када не нађем ни једно ни друго, ја седнем на клупу или се испружим по трави, па гледам дрвље и небо, ослушкујем птичице и сањам. После подне радим на пространој тераси моје собе.