Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Бе, ни кост с коском му остала не би, ко би те само прстом прихватио! Анока размажено тресне ногом о земљу, испупчи прси, зачкиљи и заврти главу: — Е? А ти би, ваљда, хтео да ја седе плетем? Ви'ш, молим те! Али Арсен то више не чује.