Ћипико, Иво - Приповетке
Он је часом своју молитву одмолио, уделио чудотворцу своју заветну плету прама обећању и — сада је слободан, испустан... И пође ка врелу.
Ћипико, Иво - Пауци
Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви. Раде, посједавши, заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан. Куд ће сада? Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.
Да, негда је није смио у очи погледати! ...Нашавши говеда и кобилу, сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином. Сјутрадан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику да још у планини остане.
Раде чекаше и би му тешко. Раније долажаше он у дућан испустан, без бриге, своме господару. Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру, без књижице, без ичега, као и остали поштени