Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Рањеници су стењали, а маларични, обузети високом температуром, бунцали су. Сав измучен од ватре, упалих образа и испуцалих усница, придиже се с тешком муком поручник Антић и мутно погледа рањенога друга поред себе. — Ти си, друже, пребринуо.