Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Манијак! Ко да ми је она нешто па боља! (Храмљући, улази Анђелко. Го је до појаса, истетовиран, једном руком се ослања о тојагу, другом се брише.) АНЂЕЛКО: Страшно колко нам смрде возови!