Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
увиђао да је она прва реченица кудикамо логичнија, основанија, разборитија, ако баш хоћете, у неком опћенитом смислу и истинитија — опет сам оцјећао да и она последња има извјесну тежину и вриједност, да је чак претежнија, па на неки свој начин и
— опет сам оцјећао да и она последња има извјесну тежину и вриједност, да је чак претежнија, па на неки свој начин и истинитија од оне прве. И — што је најважније! — да баш у тој другој реченици лежим ја, читав ја.